„Ćatovića mlini“ su, po mnogima, riblji restoran No. 1 na Crnogorskom primorju
Lazar Ćatović je vlasnik najlepšeg ribljeg restorana na Crnogorskom primorju. Restoran „Ćatovića mlini“ nalazi se u malom mestu Morinj u Boka Kotorskoj ali ima takav ambijent, takvu trpezu i takvu uslugu da gosti ne žale da pređu, ako treba i 100 kilometara, da bi sa neke druge tačke u Crnoj Gori ili u Dalmaciji stigli baš tu. Oni znaju da ih kod Lazara Ćatovića čekaju najlepši prstaci, rakovi i sveža morska riba, izuzetno bogata vinska karta, probrana maslinova ulja i čuvena dobrotska torta. Oni koji jednom dođu u „Ćatovića mline“, stalno im se vraćaju, da uživaju u tpezi i druženju, ali i mirisu ošišane trave, cvrkutu ptica, žuboru vode i prirodnoj svežini u sva četiri godišnja doba.
Lazar je otvorio „Ćatovića mline“ 1994. godine i do danas nije promenio svoju poslovnu filozofiju. „Suština je u velikom radu i strpljenju“, kaže on. „Rad i kontinuitet – to je naša priča. Gosti prepoznaju naš iskren pristup i to cene. Znaju da ne varamo i govorimo što jeste. Trajanje je mera svega. Oni koji su trajali, oni su ostali – njihove priče su ostale“.
„Ćatovića mlini“ su oličenje mesta u kome je sve po meri. Pošto riblji specijaliteti traže vreme za pripremu i mir za degustaciju, to je restoran sa ograničenim brojem mesta, daleko od urbane vreve i ušuškan u jedinoj oazi u Boka Kotorskoj. Objekat je nastao od kamene kuće i mlina, koje okružuje veliko dvorište i imanje sa prirodnim izvorom bistre vode. Sve proporcije iz starih vremena sačuvane su do danas. Priroda caruje u najlepšem smislu te reči a čovek je samo kultiviše i živi u ljubavi sa njom.
Organsko i domaće
Trpeza koja se iznosi u restoranu „Ćatovića mlini“ konzumira se polako, uz najbolja vina i probrano društvo, što je razlog više za vlasnika i osoblje da razmišljaju o svakoj sitnici. „Sitnice su ključna stvar“, otkriva Lazar Ćatović. „To ste vi. To je vaše. Sijalica, jelovnik, čaša, šolja…“.
U vansezoni Lazar putuje po Mediteranu, u koga je zaljubljen, i odatle donosi iskustva. „Autohtono, organsko, domaće, to gosti traže i mi im to i nudimo. Srećan sam što se pojavljuju proizvođači organske hrane u našoj lokalnoj sredini“.
Zanimljivo je njegovo gledanje na „mišelin restorane“ sa severa Italije. „Takve restorane mora da prati finansijski moćna klijentela“, kaže on. „Nama je cilj da budemo prihvatljivi po cenama, da gosti cirkulišu. Restoran mora da ima stalne goste, koji desetinama godina dolaze. Konobari znaju njihovo jelo, piće, mesto gde sede. Najlepše je kad se produži tradicija – kad mlađe generacije iz iste porodice nastave da dolaze u restoran“
Dragoceni susreti
Lazar je zaljubljenik svog posla i poštovalac ljudi koje kroz posao upoznaje. On kaže: „Restoran čoveka spaja sa ljudima sa kojima se možda nikada ne bi sreo. Ima puno divnih, posebnih ljudi i to čini ovaj posao zanimljivim. Ti susreti, s druge strane, otvaraju oči da svako ima svoj put, da nije moj put jedini. Imam priliku da se družim sa ljudima pametnijim od sebe, a to je velika blagodet. Svako ima nešto svoje: lepotu, intelekt, stil, energiju…
Restoran „Ćatovića mlini“ radi 12 meseci i to ga razlikuje od većine objekata u Boka Kotorskoj i na primorju Crne Gore. „Nekome ko živi 12 meseci, ko za sebe veže 10-15 ljudi i ko se potrudi da oni funkcionišu kao porodica, stalo je da ima standard.“
I na kraju, evo još jedne opaske Lazara Ćatovića, za sve zaljubljenike u restoraterstvo koji se pitaju zašto na neko mesto vole da idu: „Određene priče po nečemu su prepoznatljive. Uspešan je restoran koji ima autentičnost. Naša autentičnost bi se svela na tri reči: jednostavno, vredno, prirodno“.
