„Koloseum“ počinje žestoko: „Raspalio ga je pesnicom u zube i krv se razletela po ringu, prašnjavom i ravnodušnom“

Željko Obrenović: “Najvažnije mi je da čitalac uživa u priči i u likovima za koje će mu se nakon čitanja činiti da ih je stvarno upoznao”

Ukoliko čitate Ona magazin, prepoznaćete Željka Obrenovića, pisca nove knjige „Koloseum“, kao urednika naše stalne rubrike „Filmska kritika“. Sada znate da ovaj vrsni filmski i tv kritičar neguje još jedno kreativno zanimanje u sebi. Željko Obrenović je pisac, koji u rukama drži svoju sveže odštampanu knjigu čiji je izdavač beogradski „Kontrast“. „Koloseum“ se bavi podzemljem a Ona magazin se, kao i uvek, bavi tajnama književnog zanata…

Željko Obrenović je rođen 1982. godine u Valjevu. Diplomirao je srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Potpisao se iza naslova: „Srpski psiho“, „Talog“, „Kameno jezero“ i „Koloseum“. Napisao je i strip „Karton siti“.

Nova knjiga Željka Obrenovića rasvetljava mračnu stranu naše svakodnevice

Ona magazin: Kada si srećniji – dok pišeš knjigu ili kada je ona „upakovana“ među korice?

Željko Obrenović: Pisanje je za mene izuzetno naporan čin. Prvu ruku rukopisa doslovno fizički proživljavam i neprestano razmišljam – ne samo dok pišem – šta dalje i kako nešto razrešiti ili prikazati. Zatim, kad je rukopis napisan, dolazi faza kad ga iznova i iznova iščitavam – možda u njoj najviše uživam jer tad nema razloga za brigu, tekst postoji, a objavljivanje je još daleko – a zatim, kad se datum izlaska romana primakne, ponovo počinjem da brinem da nisam nešto propustio i onda ga opet besomučno iščitavam i neprestano nešto menjam. Do trenutka kad je roman objavljen, pročitao sam ga stotinak puta i više nemam nikakav odnos prema njemu. Samo se nadam da sam otišao korak dalje u odnosu na prethodne i da nisam napravio neki katastrofalan previd.


Danilo Bećković, režiser filma „Mali Budo“ rekao je o Željkovoj novoj knjizi: „Koloseum“ je priča koja u sebi nosi svu napetost i uzbudljivost dobrog holivudskog filma, ali je istovremeno duboko ukorenjena u našu stvarnost i bez ostatka srpska i beogradska. Željko Obrenović je rođeni pripovedač čijem se sledećem romanu već radujem.“


„Koloseum“ sam napisao još 2014. godine. Trebalo mi je pet godina da ga sredim“

Ona magazin: Sećaš li se trenutka kada si „sklopio kockice“ i počeo da pišeš „Koloseum“? Ima li to veze sa korona-izolacijom?

Željko Obrenović: Sećam se tog trenutka, ali on nema veze s trenutnom situacijom jer sam počeo da ga pišem još 2014. godine. Tad je on zapravo i napisan, ali mi je trebalo još pet godina da ga sredim u dovoljnoj meri da budem zadovoljan. Znam da sam, pre početka pisanja, zadao sebi najsloženiju moguću kompoziciju koju sam mogao da smislim pitajući se da li ću uspeti da je ispoštujem. Ispalo je da jesam. O sadržaju je na čitaocima da sude.

Ona magazin: Po čemu je „Koloseum“ drugačiji od tvojih dosadašnjih knjiga? Po čemu je isti?

Željko Obrenović: Od početka sam se trudio da svaki moj roman bude drugačiji, da l’ po uglu iz kojeg je pripovedan, jeziku, strukturi, likovima i njihovom broju, kamernoj atmosferi ili pak epskom zamahu. „Koloseum“ je svakako najambiciozniji poduhvat kojeg sam se dosad latio i nesumnjivo me je najviše i namučio. Isti je ili sličan verovatno po tome što takođe kombinuje zločin i žanrovske obrasce sa dramom i ozbiljnom literaturom.

„Nakratko sam se zanosio mišlju da naslov glasi „Za svakoga ima mesta pod zemljom“

Ona magazin: Kada si prelomio da će naslov biti „Koloseum“? Koji su još naslovi bili u opticaju?

Željko Obrenović: Ovo je zapravo prvi naslov koji mi je pao na pamet, još pre nego što sam počeo da pišem knjigu. Kasnije sam se nakratko zanosio mišlju da naslov glasi „Za svakoga ima mesta pod zemljom“, što je citat iz Andrićevog dela „Priča o vezirovom slonu“. Ali sam to brzo napustio. Kad naslov odmah dođe sâm, to najčešće nije slučajno. Čini mi se da dovoljno nagoveštava a opet ne kazuje previše i da ima i metaforično značenje.


Flavijev amfiteatar, odnosno Koloseum, najpoznatiji je simbol grada Rima. Mogao je da primi oko 50.000, najviše 87.000 gledalaca. U Koloseumu su se odigravale borbe gladijatora protiv životinja. Smatra se da je tu umrlo više od milion životinja: slonova, lavova, krokodila, žirafa, nilskih konja... Borbe između žena bile su poseban događaj, jer su se odvijale veoma retko.

„Najpre moram da udovoljim onom neumoljivom čitaocu u sebi“

Ona magazin: Da li ti je dovoljan subjektivni osećaj da si napisao dobru knjigu? Koliko su ti važne recenzije i recenzenti?

Željko Obrenović: Najpre moram da udovoljim onom neumoljivom čitaocu u sebi (zato mi romani i ne izlaze s kraćim pauzama). Kad se to desi, knjiga je spremna za put. Svaki put kad još neko prepozna moju nameru, beskrajno sam zadovoljan.

Filmska kritika – redovna rubrika Željka Obrenovića u Ona magazinu

Ona magazin: Da li su pisac i filmski kritičar dve odvojene ličnosti u tebi? Dok si pisao „Koloseum“, da li si pomišljao da bi to mogao biti scenario za sjajan film?

Željko Obrenović: Ranije su te dve ličnosti u meni bile znatno stopljenije. Sad mi se čini da sam ih ipak odvojio. Uticaj filma i TV serija je neporeciv u mojim knjigama, ali mi se čini da sad nije prisutan na isti način kao pre. Naime, više ne pokušavam da pišem film u prozi, već da neka vizuelna sredstva prenesem u reči. Verujem da je to ispravniji pristup. Neko je rekao da danas treba pisati knjige ne s namerom da se lako ekranizuju, već da budu nemoguće za ekranizaciju. Sviđa mi se ta ideja, mada mi se čini da se ipak ne odnosi na moje romane (na taj način). Za svaki je neko bio zainteresovan, ali se to, iz različitih razloga, još nije desilo.

Urbane legende služe da zagolicaju maštu pisca

Ona magazin: Kada bi režiser „Malog Bude“, Danilo Bećković, poželeo da prenese „Koloseum“ na filmsku traku, koga bi mu ti predložio za glavne glumce?

Željko Obrenović: Dok pišem, likovi mi u glavi toliko zažive da mi deluju stvarnije od nekih ljudi koje poznajem. Obraćam pažnju na svaku njihovu boru, nepravilnost i osobenost. Teško da mogu da nađem glumce koji će biti identični njima – zapravo bi bilo zastrašujuće sresti ih – što opet ne znači da je nemoguće odabrati glumce koji će ih dobro oživeti. Ali mislim da bih kasting, u slučaju da do ekranizacije ikad dođe, prepustio nekome drugom.

Ona magazin: Zašto te „golicaju“ urbane legende?

Željko Obrenović: Urbane legende me zanimaju jer su upravo to: moderne legende, koje se uprkos postojanju pisma prenose od uha do uha, menjaju i često postaju stvarnije od same istine. Osnova za „Koloseum“ je bila baš jedna takva priča. S jedne strane sam bio uveren da je ta priča izmišljena, odnosno da onaj od koga je potekla zapravo ne zna ništa o tome, ali sam takođe istog trenutka pomislio kako nešto slično svakako postoji. I to me je najpre navelo na razmišljanje, a potom i na istraživanje. I onda se preda mnom otvorio čitav jedan novi svet.

Da li je Koloseum urbana legenda ili to mesto stvarno postoji? Šta se dešava iza njegovih zidova? Šta privlači najbogatije i najmoćnije ljude na njegove tribine? Kolika je cena života u Srbiji? Kakve veze korupcija i migranti imaju s tim? Rizikujući sve zbog priče, jedna novinarka će pokušati da dođe do odgovora. Bivši bokser će, u potrazi za iskupljenjem, lično iskusiti. A ostareli kriminalac će, sa druge strane, sve to pokušati da ostavi za sobom.

„Novinarka mi je pravila neopisivo puno problema“

Ona magazin: U tvojoj knjizi, sudeći po najavi, imamo tri glavna junaka: bivšeg boksera, ostarelog kriminalca i hrabru novinarku. Koji lik ti je pravio najviše problema tokom pisanja knjige i zašto?

Željko Obrenović: Novinarka mi je pravila neopisivo puno problema, za razliku od ove dvojice koji su se sami napisali. Puno sam radio na njenom liku, na nijansama, pozadini, samom toku istrage. Želeo sam realističnu priču a ne tek puki žanrovski obrazac. A takav lik u takvom miljeu nije lako napisati autentično. Sa druge strane, mislim da bih teško mogao da kažem ko mi je od njih draži ili najdraži. Uvek me nečim dotaknu, premda su mi i mnogim svojim postupcima krajnje odbojni.

Ona magazin: „Koloseum“ je priča o podzemlju. Svoju ulogu u knjizi igraju i migranti. Smatraš li da su migranti, po difoltu, mračno lice naše svakodnevice?

Željko Obrenović: To što danas uopšte postoje migranti govori nam koliko je ovaj svet nakazan i da se nismo nimalo makli od nekih davnih krvavih vremena. Strašno je to što živimo u ambijentu SF filma, prikačeni na kablove, na dva klika od svega što želimo, automobili su udobni, prostorije tople ili klimatizovane… a opet u svakom trenutku se vodi nebrojeno ratova za koje i ne znamo, a ljudi umiru od gladi.

„Moja supruga nikada ne može objektivno da sagleda moje romane, što je i logično“

Ona magazin: Dušan Miklja je rekao da će Koloseum podsetiti čitaoce da je istina povremeno isceljujuća ali redovno bolna. Da li si želeo da tvoja knjiga udari čitaoca u stomak ili da ga isceli?

Željko Obrenović: Mislim da je prva rečenica „Koloseuma“ dovoljan odgovor, „Raspalio ga je pesnicom u zube i krv se razletela po ringu, prašnjavom i ravnodušnom.“ Nikad nisam želeo da svojom prozom nekoga iscelim ili prosvetlim, čak ni da mu ponudim odgovor. Najvažnije mi je da čitalac uživa u priči koja je, nadam se, dobro napisana i u likovima za koje će mu se nakon čitanja činiti da ih je stvarno upoznao.

Ona magazin: Šta je tvoja supruga rekla kada je pročitala „Koloseum“? Šta je to što će se dopasti ženskoj publici u tvojoj novoj knjizi?

Željko Obrenović: Moja supruga nikada ne može objektivno da sagleda moje romane, što je i logično. Najpre, upoznata je sa genezom, svim fazama kroz koje rukopis prolazi i brojnim izmenama, a prepoznaje i sve ono što sam pozajmio i preradio iz života. Usto mi je i najstroži kritičar. I kaže da su mi knjige sve bolje (smeh). Što se tiče drugog dela pitanja, nikad nisam delio literaturu na onu za muškarce i onu za žene, samo na dobru i lošu. A nije na meni da sudim kakva je moja. Tu su socijalni i porodični momenti, svakodnevni problemi, ali i univerzalna pitanja i tragika koja se ne menja još od Euripida.

Ona: Koliko si knjiga napisao do sad?

Ž.O: Četiri. „Koloseum“, „Kameno jezero“, „Talog“ i „Srpski psiho“. I strip „Karton siti“.

 Ona: Da li je najvažnija prva ili poslednja knjiga?

Ž.O: Uvek – zasad – najnovija.

Ona: Ko je izdavač tvoje nove knjige?

Ž.O: „Kontrast“.

 Ona: Gde „Koloseum“ može da se kupi?

Ž.O: Na sajtu izdavača https://kontrastizdavastvo.rs/proizvod/koloseum/ i, kako se to kaže, u svim knjižarama koje drže do sebe.

Ona: Kome bi ti poklonio „Koloseum“ za Novu godinu?

Ž.O: Nekome ko nema novca da ga kupi a silno želi da ga pročita.

Ona: Ima li nade da ćeš jednom napisati ljubavnu knjigu?

Ž.O: Apsolutno je moguće da se oprobam u svakom žanru.

 

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.