Koju nam poruku šalju mirotočive ikone u Ljuboviji u vreme epidemije koronavirusa?

„Kada prođe sve ovo, očekujemo da nam dođu vernici u velikom broju i poklone se našim svetim ikonama mirotočivim“, poručuju iz Ljubovije i Hrama Preobraženja Gospodnjeg

„Mirotočive ikone pozivaju vernike na pokajanje i jačanje vere“, kaže sveštenik Anđelko Kovačević

„Ljubovija, to je ljubav“, tumači naziv mesta u kome služi Anđelko Kovačević, sveštenik mesnog hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg. „Bog, to je ljubav“, nastavlja on, dok nas vodi do oltara na kome su mirotočive ikone Isusa Hrista, majke Bogorodice i Arhangela Mihaila. Hramom se i dalje širi božanstveni miris.

Otac Anđelko je prvi primetio „ulje“ na oltarskim ikonama pred kraj liturgije koju je držao u nedelju 29. marta, boreći se sa mišlju kako će okupljenim sugrađanima da saopšti odluku Svetog Sinoda da će se verski obredi vršiti do daljnjeg bez prisustva vernika.

Ljubovija je idilični gradić na ušću reke Ljuboviđe u Drinu

Sveštenik Kovačević nepune dve i po godine služi u Hramu Preobraženja Gospodnjeg u Ljuboviji. Pre toga je više od osam godina služio u Vrhpolju pored Ljubovije i više od pet u Zajači pored Loznice. Bio je i veroučitelj u varoši Lešnica, Banji Koviljači i Loznici. Rodom je iz Kalesije kod Tuzle. Oženjen je i ima troje dece: Sašu, Anđelu i Anu.

Ljubovija je idilični gradić na ušću reke Ljuboviđe u Drinu. Tu je i granični prelaz za Bratunac u Bosni i Hercegovini, koji je sada bez uobičajene kolone vozila i preprečen policijskim autom. Put ka Ljuboviji vijuga uz Drinu a potom naglo skreće ka centru grada, presecajući široko rečno polje, prošarano maslačkom. Nad zelenom dolinom oko Ljubovije nadleću sokolovi. Na ulicama je malo ljudi i svi nose rukavice i maske. Epidemiološka pravila se poštuju.

To su nam potvrdili Jelena Tešić, direktorka Turističke organizacije Ljubovija i Zarija Vasić Zlaja, vlasnik Radio Ljubovije, koji je prvi objavio da je ikona Isusa Hrista u gradskoj crkvi mirotočila. Vest o tom čudu proširila se neverovatnom brzinom, što je potaklo i ekipu Ona magazina da se nađe na licu mesta.

Hram Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Ljuboviji sagrađen je pre 80 godina

„Te noći nisam spavao…“

Najjači utisak koji sveštenik Anđelko Kovačević ostavlja na sagovornika jeste da ume da zagrli osobu pogledom i da joj prenese širok spektar emocija. Bez forsiranja, bez želje da impresionira, sa istančanim osećajem za pravu reč, on vodi brigu o dušama “svojih Ljubovijana”.

O najnovijim događajima priča:

„U subotu predveče, u sami mrak, dobili smo akt od Sinoda. Kad mi je otac Dragan, arhijerejski namesnik, javio šta bi trebalo ljudima ujutru reći na Svetoj liturgiji, teško sam to prihvatio. Nezahvalna je uloga da vernicima kažem ja, kao sveštenik, ispred svetog oltara: „Nemojte dolaziti na svetu liturgiju“.

Danima sam učio i danima sam se trudio da vernike pozivam, a sad ću izaći sa svetim putirom na časne dveri i reći: „Sa strahom Božijim i verom i ljubavlju pristupite… “ A ispred mene neće biti nikog. Razmišljanje o tom momentu, kad to budem morao da kažem vernom narodu, opteretilo me je. Te noći nisam spavao…

Otac Anđelko pokazuje mesto na ramu oltarske ikone Isusa Hrista, gde je primetio da se prosulo neko “ulje”. Tu je sada čisto drvo, bez farbe, iz koga izbija miris svetog mira

„Mirisalo je divno. Podsetilo me je na sveto miro“

Ujutru sam služio Svetu liturgiju, otac Dragan je bio pored mene u oltaru, imali smo divne pojce, naše bogoslove, i par vernika koji pevaju za pevnicom. Atmosfera je zaista bila posebna tog dana i to me je dodatno dirnulo. Verujući narod, njih tridesetak u Hramu, primetio je da sam odluku Sinoda saopštio zaista teškog srca.

A pre nego što sam im to saopštio, pre nego što sam dao otpust za Svetu liturgiju, okrenuvši se prema ikoni Gospoda na oltaru, primetio sam da je nešto prosuto po njenom ramu. I, naravno, pomislio sam da je to ulje koje se sipa u kandilo, verovatno je nespretno nasuto i prosulo se. To nije logično ali šta bi drugo bilo? Imao sam na umu da kažem ženi koja radi kod nas da to ulje lepo obriše, da se ne bi slivalo niz ikonostas.

Završio sam Svetu liturgiju, otac Dragan je podelio naforu, vernici su već izašli iz Hrama, jedan deo, njih desetak, došao je u salu da se posluži kafom… Ali Božji promisao je hteo da otac Branko, koji je pričestio bolesnike negde u parohiji, donese baš u tom momentu kad sam se ja raspremao u oltaru, pribor za pričešće bolnih, i da u istom času uđe Jelena Milovanović, žena koja radi kod nas.

I ja je pozivam da priđe, da obriše to što sam primetio na ikoni Gospoda. Dodajem joj papirni ubrus i kažem: „Obriši, Jelka, ulje“, skrenuvši joj prećutno pažnju da se to ubuduće ne ponovi.

Ona me pogleda, otkud sad da ja njoj tako kažem, jer zaista i nije prosula ništa. Obrisala je tu „tečnost“, i gle, farba, sadolin kojim je ikonostas prvi put pre 80 godina premazan i ko zna koliko puta još posle toga, je spao. Ta „tečnost“ je prodrla do drveta i mesto na kome je farba bila, to se na fotografijama vidi, sada je čisto. U trenutku sam zaćutao. I ja, i otac Branko, i Jelena, zgledali smo se i tim ćutanjem smo sve rekli jedno drugom. Jednostavno smo razumeli da se tu nešto neobično dogodilo.

Uzeo sam od Jelke ubrus i pomirisao. Mirisalo je divno. Podsetilo me je na Sveto miro. I oni su to isto osetili. Doneo sam ubrus u salu, vernicima pokazao, neki su ustali, otišli u Hram, fotografisali se, poklonili pred ikonama, celivali ih…

Onda smo primetili i na ikoni majke Božije i na ikoni Arhangela Mihaila to isto „ulje“. Tada smo uzeli čistu vatu u apoteci preko puta, pokupili svu tu tečnost i sada je čuvamo u našem kivotu, u oltaru našeg Hrama, za buduća vremena. To je veliki blagoslov“, ističe Anđelko Kovačević, sveštenik mesnog hrama Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Ljuboviji.

Jelena Tešić, direktorka Turističke organizacije Ljubovije, otac Anđelko Kovačević i njegova ćerkica Ana

Šta je poruka toga, teško je reći!

„Ikona u manastiru Kuveždin je mirotočila, ili bolje reći krvotočila. Potekla je suza iz oka Presvete Bogorodice na ikoni u oltaru“, nastavlja otac Anđelko. „Ikone u Kragujevcu i ikone na Kosovu su mirotočile pred bombardovanje 1999. godine. Kako protumačiti ovaj znak sada u Ljuboviji, šta Gospod želi da nam kaže? Mislim da je to veliki blagoslov ali istovremeno i da je opomena kako za nas, tako i za one koji donose odluku da se vrata hramova zatvore za verni narod. I to pazite, u vreme Časnog posta!

U četvrtu ili petu nedelju ili na Cveti ili u Strasnu sedmicu da verni narod ne može doći na svetu liturgiju, na bdenije, ne može doći na večernje bogosluženje na Veliki petak kad se iznosi plaštanica. Ovo je opomena da se dozovemo, da iskoristimo ove dane za naše duhovno uzrastanje. Gospod nam poručuje: „Po veri vašoj neka vam bude“. Pa, mi sad izvolimo, ili verujmo ili nemojmo verovati.

Miris se ponovo širi Hramom

Nešto slično se ponovilo u sredu, 01. aprila. U našem Hramu imamo određen broj čestica moštiju svetitelja, između ostalih Svetog Simeona Dajbabskog. Kad dođe dan tog svetitelja, mi služimo Svetu liturgiju. Neka od verujućih žena pripremi slavski kolač i slavsko žito, i nešto još da se posluže vernici. Tako je bilo i ovog puta.

Mi smo služili Svetu liturgiju a bdenije, koje je trebalo da se služi u 17 časova, mi smo pomerili za 15 časova zbog policijskog časa. E na tom bdeniju, na dan Svetog Simeona Dajbabskog, za pevnicom nas je bilo četvoro i mi smo isti taj miris, kao sa oltarskih ikona, osetili u vazduhu. Bio je veoma jak! Došao je sa freske Svetog Sergija i Vakha, tik uz pevnicu.

Opet smo se samo zgledali jer je miris bio divan. Bilo je to Sveto miro. Mirisalo je i nekoliko dana posle. I danas, kad se uđe u Hram, oseća se taj miris. Ali nema nikakvog traga na fresci da toči miro…

Tako da nas Gospod samo utvrđuje i krepi, i ne želi da nas ostavi. Nas koji ne želimo da ostavimo Njega“, zaključuje otac Anđelko.

Sveštenik Anđelko Kovačević pokazuje vaticu natopljenu tekućinom sa mirotočivih ikona

Gde su dvoje ili troje sabrani u moje ime, onde sam i ja među njima

„Što se odluke da se verski obredi vrše bez vernika, moje mišljenje je nešto drugačije od zvaničnog“, dodaje na kraju našeg razgovora sveštenik Kovačević. „Ne bih se mešao u mišljenje lekara, poštujem njihov stav ali on se odnosi samo na jedan deo čovekovog bića. Oni mogu da se pitaju za ono što karakteriše čoveka kao telesno biće ali Gospod na jednom mestu kaže da je duša pretežnija od tela. Pa ako je duša pretežnija od tela, onda mislim da bi reč duhovnika trebalo da bude pretežnija od reči lekara.

Ako je respirator nešto veoma bitno za pluća čovekova i ako čovek dođe u situaciju da mora biti prikačen na respirator, da bi to svoje telo spasio, svoja pluća i svoj telesni ili ovozemaljski život, ja jednostavno mislim da za dušu čovekovu bolji respirator ne postoji od Svete liturgije i Svetog pričešća. Ako ga raskačimo od tog respiratora, onda će čovek da umre duhovno.

Pogledajte tamjan kad sveštenik radi Svetu liturgiju, koji se uzdiže gore u visine kupole, to je simbol naših molitava koje idu ka Gospodu. A molitva je uvek mnogo jača kad nas je više u hramu jer „gde su dvoje ili troje sabrani u moje ime, onde sam i ja među njima“. To nam Gospod poručuje.

Ne bih apelovao da se okupljamo u velikim grupama na nekim mestima ali mislim na Svetoj liturgiji, u svetome hramu, da nikakva opasnost nije. I mislim da je pogrešno to što se u ove dane Časnog posta, dane pred Strasnu sedmicu, pred stradanje Hristovo, u dane pred Sveto Vaskrsenje, narod poziva da ne dolazi u svete hramove.

Lekare treba slušati u delu koji se tiče telesnog bića ali pustite i nas, duhovnike, da radimo svoj posao. Čime će čovek dušu svoju da nahrani? Na koji respirator dušu svoju da stavi? Ako nam duša umre, šta nam vredi telo i što hodamo po zemlji?“, završava svoje izlaganje sveštenik Anđelko Kovačević.

Jelena Tešić: “Mirotočive ikone su jedna od blagovesti koje nam Bog šalje”

Jelena Tešić, direktorka TO Ljubovije: „Ljubovija je izašla na dobar glas“

„Neka to bude jedna od blagovesti koje nam Bog šalje, da se zbog mirotočivih ikona ime našeg mesta daleko čulo u svetu. Turistička organizacija je spremna za letnju turističku sezonu. Leto je period kad imamo najviše gostiju, kada je Opština Ljubovija tradicionalno veoma posećena. Čim prođe ova epidemija, nadam se još većoj poseti, možda i rekordnoj. Osim toga što će ljudi želeti da se poklone pred mirotočivim ikonama u Hramu Preobraženja Gospodnjeg u Ljuboviji, računam i na to da će mnogi poželeti nakon izolacije da putuju po zapadnoj Srbiji i bolje upoznaju njene jedinstvene lepote.

Ljubovija je karakteristična po verskom, sportsko-rekreativnom i planinskom turizmu. Naš najveći turistički proizvod svakako je reka Drina a zatim i naše manifestacije koje imamo tokom cele godine. Tu je i naša lepotica, planina Bobija, tu je i Mačkov kamen… Izvolite, pa nas posetite.“

Zarija Vasić, vlasnik Radio Ljubovije, prvi je objavio vest o mirotočivim ikonama

Zarija Vasić Zlaja, vlasnik Radio Ljubovije: „Imali smo više od 300.000 pregleda našeg portala za samo 24 časa“

„Nakon saznanja da su ikone mirotočile u crkvi Svetog Preobraženja u Ljuboviji, čuo sam se sa sveštenikom Anđelkom Kovačevićem i predložio da snimimo prilog o tome. Posle toga pozvao sam kolege iz dopisništva TV Pink u Šapcu i rekao im da imam zanimljivu priču. Oni su to odmah prihvatili. Nakon prvog emitovanja u Dnevniku u udarnom terminu, javile su se kolege sa Prve televizije, mnogih portala, iz dnevnih novina… U roku od 24 časa facebook stranica Radio Ljubovije imala je više od 300.000 pregleda i oko 2200 deljenja. Probudilo se veliko interesovanje ljudi. Mnogi od njih, pogotovo naši u dijaspori, zvali su mene a posle mi je preneo sveštenik Anđelko i njega, jer žele da kad prođe sve ovo, dođu i poklone se našim svetim ikonama mirotočivim.“

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena