Ko je zaslužan što Krupanj ima jedinstveni crkveni park u Srbiji: narod ili jedan čovek?

Osim eksponata, koji veoma često bude tanane emocije posetilaca, kao što su kolevka, prvi štampani bukvar ili slika mladog jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića sakrivena iza fotografije druga Tita, zanimljivo je da je većina muzejskih zgrada opremljena tako da postavku prati odgovarajuća muzika

Protojerej-stavrofor Aleksandar Đurđev rođen je u Parizu. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Krupnju, Bogosloviju u Sremskim Karlovcima a bogoslovske studije u Beogradu. Za Ona magazin kaže: “Dobri potok – to je poziv iz dubine moga unutrašnjeg bića. Kad počne da se kući od kašike, to je nešto najlepše. Zato sam ovih dana odlučio i da se sahranim ovde”

Ovog leta, kada domaći turisti konačno obilaze Srbiju uzduž i popreko, sve glasnije i sve dalje odjekuje vest da Krupanj ima jedinstveni crkveni park, Dobri potok, koji služi i kao muzej pod vedrim nebom, i kao šetalište i kao izletište projektovano za decu, odrasle i invalide. U sklopu Dobrog potoka je i amfiteatar na otvorenom, gde se odvija tradicionalno Igranje za dukat, kako stanovnici Rađevine nazivaju takmičenje u igranju kola na veliki narodni praznik Petrovdan, 12. jula.

Nekada se jedno selo u neposrednoj okolini Krupnja zvalo Dobri potok a danas je od tog sela ostalo samo jedno dobro – hram Sv. Uspenja Presvete Bogorodice. Ova crkva-brvnara, koja je stavljena pod zaštitu države, prvi put se pominje u pisanim izvorima 1528. godine.

Eksponati koji bude tanane emocije

Kada je za oltar ove crkve, pre četvrt veka, stao tada mladi sveštenik Aleksandar Đurđev (56), ona je bila zapuštena a njena okolina nepristupačna. Staro krupanjsko groblje kraj crkve, sa kamenim spomenicima uglavnom iz 19. veka, progutala je bila visoka trava i korov. 

„Njegovo dela biće upamćena“, kažu Krupanjci za sveštenika Aleksandra Đurđeva, koji je odmah zasukao rukave i sa narodom Rađevine, koji se svesrdno odazvao na njegove pozive za mobe, očistio teren i obnovio crkvu i crkvenu zgradu sa trpezom. Potom je nanizao čitavu nisku etno-bisera od sačuvanih i prenetih zdanja iz seoskih domaćinstava s kraja 19. veka. U ta zdanja smestio je: Muzej starih zanata, Muzej pčelarstva, Muzej lova, Muzej školstva… Osim eksponata, koji veoma često bude tanane emocije posetilaca, kao što su kolevka, prvi štampani bukvar ili slika mladog jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića sakrivena iza fotografije druga Tita, zanimljivo je da je većina muzejskih zgrada opremljena tako da postavku prati odgovarajuća muzika.

Čovek se na čoveka naslanja a drvo na drvo

U dva bivša rudarska okna u Dobrom potoku, s obzirom da je Krupanj rudarski gradić na četiri reke, narod Rađevine i sveštenik Aleksandar Đurđev, uz blagoslov vladike Lavrentija, postavili su kapelu sv. Prokopija i kapelu sv. Petke, koje privlače danas izuzetnu pažnju turista i meštana.

Na pitanje da li je za Dobri potok zaslužan narod ili jedan čovek, otac Aleksandar, koga smo zatekli da uz pomoć crkvenjaka kosi travu, plevi žardinjere i nasipa rizlom pešačke staze oko crkve, kaže: „Čovek se na čoveka naslanja a drvo na drvo. Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, i ja sam s njima, rekao je Isus Hrist. Stoga ponavljam da bi i narod i svaki pojedinac trebalo da se što češće zapitaju: Šta ćemo dati kao odgovor Bogu u ovozemaljskom životu?“

Činjenica je da Dobri potok, u koga se svakodnevno slivaju potoci a nekad i reke turista, trenutno održavaju samo dva čoveka! „Ja sam talac crkvenog parka“, priča otac Aleksandar. „Svi kažu da je Dobri potok biser Rađevine ali zaboravljaju da i biser mora nekada da se briše. Uzmite u obzir da invalidi često traže pomoć u našoj crkvi. Mi smo mislili na njih i zato smo pod u crkvi projektovali tako da nema ni jedan stepenik. Sada smo u situaciji da nam je potrebno 1,5 km asfalta da izravnamo sve staze za invalide. Po rizli ne može invalid da se šeta.“

Svetouspenski hram u Dobrom potoku
Hram Sv. Uspenja Presvete Bogorodice iznad Krupnja prva je krupanjska crkva, koja je po predanju nastala u 12. veku. U pisanim izvorima pominje se 1528. godine. U toku svoga postojanja ovaj hram je više puta paljen i obnavljan (1771. i 1818. godine).
Prilikom obnove ove svetinje 1932. godine pronađene su mošti – ruka nepoznatog svetitelja sačuvana i brižljivo skrivena, umotana u platno. Niko nije znao otkuda je ovde dospela, ali verovatno je skrivena zbog opasnosti od Turaka. Pohranjena je ispod časne trpeze oltara, gde i danas počiva.
U Svetouspenskom hramu u Dobrom potoku čuva se kivot sa delićima moštiju svetog Dimitrija. 

Bogata arhivska građa pretočena u knjige

S obzirom da je savladao gotovo sve građevinske zanate, protojerej-stavrofor Aleksandar Đurđev danju radi na očuvanju Dobrog potoka a noću bdi nad kompjuterom i svojim spisima. Objavio je knjige o Rađevini, Beloj Crkvi, Krupnju, Mačkovom kamenu, Dobropotočkoj crkvi, ali i o drugim hramovima u Rađevini, sportskim društvima, lovstvu, rađevačkim domaćinima… 

Potpisao se kao autor teksta i grafički urednik kapitalnih izdanja: „U slavu Boga“; „Svete čudotvorne mošti u srpskim svetinjama“; „S verom u Boga – za kralja i otadžbinu“;  „Uspomene na arhijereje Eparhije šabačke“… Ovih dana privodi kraju foto-monografiju o Hilandaru. Jedinstvena ličnost, koja pleni erudicijom i ljubavlju prema Rađevini i Rađevcima, priča: „Molio sam vladiku Lavrentija da ne idem iz Dobrog potoka, da me ne premešta ni u Šabac ni u Beograd. Dobri potok – to je poziv iz dubine moga unutrašnjeg bića. Kad počne da se kući od kašike, to je nešto najlepše. Zato sam ovih dana odlučio i da se sahranim ovde.“

Tekst i fotografije: Branislava Mićić

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.