Knjige koje se najviše traže ovih hladnih decembarskih dana

Iz PR službe izdavačke kuće „Laguna“ stigla je lista 10 najtraženijih naslova tokom upravo završene manifestacije „Noći knjige“

1. „Medvedgrad“, Fredrik Bakman

Roman „Medvedgrad“ švedskog pisca Fredrika Bakmana priča je o malom gradu, velikim snovima i ceni koju smo spremni da platimo da bismo ih ostvarili.

Fredrik Bakman (rođen 1981) započeo je karijeru kao jedan od najpoznatijih švedskih blogera i kolumnista.

Debitovao je u književnosti 2012. godine, kada je objavio međunarodni fenomen Čovek po imenu Uve.

Neobično smešni, dirljivi i mudri, Bakmanovi romani su odiseje običnih ljudi i zadivljujuće priče o svakodnevnoj hrabrosti. Fredrik Bakman je dosad napisao pet romana – svi su dobili pohvale kritike i postali međunarodni bestseleri – i jedno delo iz oblasti publicistike. Romani su mu prodati u dvanaest miliona primeraka širom sveta.

2. „Profesori smrti 3: Francuski lavirint“, Dejan Lučić

Treći deo serijala „Profesori smrti“ Dejana Lučića nosi naziv „Francuski lavirint“ i opisuje vrhunac obaveštajne magije, a to je „otvaranje“ sagovornika kako bi rekao više nego što želi.

Dejan Lučić nam otkriva kako globalisti, uz pomoć agenata od uticaja, novcem kontrolišu umove Evropljana, satirući hrišćanstvo i belu rasu a da ona, okovana izmišljenim moralnim normama, tome ne pruža otpor.

U romanu „Profesori smrti 3: Francuski lavirint“ dvojica obaveštajaca, koji rade za Ruse, Oleg Dolgorukov i Srbin Aleksandar Đorić Volter ‒ bivši pripadnik JSO, a sada Vagnera, ruske verzije Blekvotera ‒ pletu mrežu uticaja oko predsednika Francuske, kako bi on promenio stranu i okrenuo se Rusiji.

Novi Lučićev roman nam otkriva postojanje „rajskih ostrva“ gde se kriju „mrtvi“ diktatori, teroristi, lopovi… koji su milijardama platili svoj „život posle smrti“.

3. „Đubre“, Marko Vidojković

Vidojković je predvideo pandemiju, budući da je roman počeo da piše sredinom 2019. godine kada je COVID-19 bio daleko od nas
Vidojković je predvideo pandemiju, budući da je roman počeo da piše sredinom 2019. godine kada je COVID-19 bio daleko od nas

Godine 2018. epidemija superkuge započinje u Srbiji, u Beogradu, na divljim deponijama smeća, i preti da se proširi na ceo svet. Dragiša, brutalan i neuračunljiv operativac tajne službe, „srpski psiho“ i siva eminencija za predsednika Srbije, pozvan je da reši stvar.

Marko Vidojković (Beograd, 1975) po obrazovanju je pravnik. Objavio je romane Ples sitnih demona (2001), Đavo je moj drug (2002), Pikavci na plaži (2003), Kandže (2004), Sve crvenkape su iste (2006), Hoću da mi se nešto lepo desi odmah (2009), Kandže 2: Diler i smrt (2012), Urednik (2014) i E baš vam hvala (2017), kao i zbirke priča Bog ti pomogo (2007) i Priče s dijagnozom (2015).

4. „Voli svoj život“, Sofi Kinsela

Samo mesec dana od svetske premijere čitaoci u Srbiji imaju priliku da čitaju na srpskom jeziku novi roman kraljice romantične komedije Sofi Kinsele „Voli svoj život“ u prevodu Aleksandre Čabraje.

Kinsela je čuvena po svojim uverljivim likovima i izuzetnom pripovedačkom daru. Ovoga puta nam predstavlja Avu kojoj je već dosta upoznavanja preko interneta. Uostalom, oduvek je verovala sopstvenim instinktima više nego nekakvom algoritmu i sad želi da se odmori od svega toga. Zato je ljubav poslednje o čemu želi da razmišlja kada se prijavi za anonimni kurs književnosti u božanstvenoj Italiji, na kojem polaznici među sobom gotovo i ne razgovaraju.

Sve dok ne upozna zgodnog neznanca… O kojem zna samo da je duhovit, saosećajan i – uskoro saznaje – sjajan u krevetu. On je podjednako opčinjen njome i posle burnog, strasnog početka veze, oni se zavetuju na ljubav iako jedno drugom još ne znaju ni pravo ime.

Međutim, po povratku kući sledi suočavanje sa stvarnošću. Mogu li prevazići svoje razlike i stvoriti jedan, zajednički život?

Pre nego što će se posvetiti književnosti, Sofi Kinsela je radila kao novinar, prateći sektor tržišta i finansija. Svetsku popularnost doneo joj je serijal romana o Kupoholičarki. Njene knjige su prodate u 40 miliona primeraka širom sveta. Sofi Kinsela i njen suprug imaju tri sina i žive u Londonu.

 5. „Srce moje“, Mirjana Bobić Mojsilović

Zoran i Milena su pisci. Nekada su se voleli. Sada o toj ljubavi žele da razgovaraju, ali ne mogu. Zato oboje, svako za sebe, pišu o njoj. Nižu se stranice o toj njihovoj nemogućoj, dugogodišnjoj ljubavi, na kojima se pojavljuju iste anegdote, iste slike, pa čak i poneka ista rečenica.

Da li je njihova želja da ih čitaoci vole veća od jedne obične ljubavi? Da li je pisac mali sujetni bog, da li je pisanje – trijumf osvete, ili vid psihoterapije? Šta se desi kada se literatura i stvarnost prepletu na neverovatan način?

Nastane ljubavni roman o pisanju ljubavnog romana.

6. „Jebo sad hiljadu dinara“, Boris Dežulović

Antiratni roman koji govori o pravoj prirodi građanskog rata koji se vodio na teritoriji bivše Jugoslavijee. Radnja romana počiva na komediji zabune.

Dve grupe vojnika, hrvatska i bošnjačka, 29. avgusta 1993. naći će se jedna drugoj na nišanu ne znajući pri tome koga na nišanu drže. Obe grupe, naime, doći će na vrlo „originalnu“ ideju da za potrebe tajnog zadatka obuku neprijateljske uniforme. Tako će potpuno obesmisliti najvažnije pitanje u svakom ratu: „Ko su ’naši’ a ko ’njihovi’?“

Dok pokušavaju da smisle razrešenje pat-pozicije, dvanaest vojnika prepričavaju dogodovštine iz prošlosti. Na obe strane spominju se ista mesta, isti događaji i ličnosti zbog čega njihov položaj postaje još besmisleniji i apsurdniji.

Boris Dežulović rođen je 1964. u Splitu. Karijeru u novinarstvu započeo je 1977, а bio je urednik, istraživački novinar, kolumnista, ratni reporter i komentator u brojnim novinama i časopisima. Knjige, pripovetke, pesme i eseji prevođeni su mu na nemački, italijanski, francuski, engleski, grčki, poljski, ukrajinski, slovenаčki i makedonski jezik.

7. „Neonski bluz“, Dejan Stojiljković

Zbirka priča „Neonski bluz“ donosi nova prozna ostvarenja iz književne radionice jednog od najpopularnijih savremenih srpskih pripovedača.

Dejan Stojiljković je maestralno povezao priče o ukletom jezeru koje u svojim mračnim dubinama skriva jezivu tajnu, događaje na Kosovu 1999. i incident koji je mogao da izazove Treći svetski rat. Pop zvezde prikazuje kao prave heroje koji uspevaju da taj rat spreče ili obične momke iz kraja koji uživaju u fudbalu kao sav ostali svet. Otkriva nam i neobične demonske intervencije u svetu rokenrola, a upoznaje nas i sa mahnitim serijskim ubicom željnim slave i popularnosti. U jednoj priči prenosi radnju u vreme rimskog cara Klaudija Gotskog dok zbirku zatvara potresnom parabolom o bezumlju rata i sudbini pojedinca, smeštenoj u zavejani Lenjingrad pod nacističkom opsadom.

Pripovetka „Neonski bluz“, po kojoj cela zbirka i nosi naslov, prilika je za još jedan susret sa Nemanjom Lukićem, jednim od omiljenih književnih likova i glavnim junakom kultnog romana „Konstantinovo raskršće“.

„Smatram da svaki pisac treba da se okuša u pisanju pripovetke jer ona je suština i temelj književnog izraza. Prosto, ko ume da se precizno i lepo izrazi na manjem prostoru – umeće i na većem. Žanrovski su to dosta različite priče, od realizma, preko horora do istorijske fikcije. Ali su opet deo jednog pripovedačkog univerzuma koji gradim, evo, skoro dvadeset godina”, istakao je Stojiljković.

8. „Bez granica“, Džim Kvik

Čitajte brže, pamtite bolje, učite bez napora i otključajte pristup izuzetnom životu za koji ste sposobni uz knjigu „Bez granica“ najboljeg trenera „moždanih mišića“ na svetu Džima Kvika.

Vaš mozak je superkompjuter, a vaše misli njegov program. Zato Kvikov trening mozga počinje razobličavanjem onoga što vas koči i guši i brisanjem granica onoga što mislite da je moguće. Naučićete kako da se pomerite od negativnih razmišljanja ka pozitivnim mogućnostima.

Da biste pristupili svojim neograničenim mentalnim kapacitetima, presudno je da otkrijete šta vas zaista motiviše, tačku u kojoj se strast, svrha i energija susreću da bi vas povele ka ciljevima, čuvajući vam istovremeno usredsređenost i jasnoću razmišljanja.

Uz najnovija saznanja iz neurologije oslobodićete supermoći svog mozga! Čitaćete triput brže ili naučiti novi jezik za rekordno vreme, a to je samo početak. Ova knjiga nije teorija, nego praktičan i lak plan koji vam pokazuje šta tačno da radite da biste oslobodili vlastite bezgranične moći!

Džim Kvik već 25 godina pomaže svima, od studenata do poznatih ličnosti, kako da poboljšaju pamćenje, usavrše veštine donošenja odluka i nauče da brzo čitaju. Među njegove klijente ubrajaju se i korporacije kao što su Gugl, Najki, Spejsiks, Tventi senčeri foks, i institucije kao što su Ujedinjene nacije i Harvard, a njegovi video-sadržaji na internetu prikupili su na stotine miliona pregleda.

9. „Zamalek“, Dejan Tiago Stanković

Rođen u Beogradu 1965, diplomirao arhitekturu kojom se nikada nije bavio, otisnuo se u svet po završetku školovanja. Dejan Stanković – Tiago živeo je u Londonu do 1995, zatim se preselio u Portugal gde i danas živi.

Spisateljski zanat naučio je od najboljih, prevodeći književna dela Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom je počeo da piše i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo je tek u svojim četrdesetim.

Tiagov drugi roman „Zamalek“ u izdanju Lagune čini se u prvom trenutku kao putopis pun opisa čudnih običaja, leksikon egzotičnih pojmova ili nekakav uvrnuti bedeker o Egiptu. A onda, malo-pomalo, iz novootkrivenih delova istorije te zemlje i sjajnog opisa mentaliteta njenih stanovnika počinje da izranja priča. Priča o kismetu.

10. „Uznemireni ljudi“, Fredrik Bakman

Od Fredrika Bakmana, koji je prvi i poslednji na listi najtraženijih pisaca na Noći knjige, stigao je i najluđi roman do sada – nerazumno nepristojna komedija „Uznemireni ljudi“.

Tokom razgledanja stana koji se nudi na prodaju, jedan propali pljačkaš banke zaključaće se s iritantno entuzijastičnim agentom za prodaju nekretnina, dvojicom gorkih zavisnika od Ikee, trudnicom, samoubilački nastrojenim multimilionerom i prokletim zecom. Kada policija konačno bude upala u stan, zatiče ga… praznog.

A onda se taoci jave policiji sa svojim beskorisnim iskazima i saznajemo šta se stvarno dogodilo. Ili ne? Jer najveće zagonetke su i dalje pred nama. Kako je pljačkaš uspeo da pobegne? Zašto su svi tako besni? I šta je NAOPAKO s ljudima ovih dana?


Hamnet, Megi O’Farel
Važan književni događaj u decembru je i objavljivanje romana „Hamnet“ Megi O’Farel koji je pre samo nekoliko meseci imao svetsku premijeru, a već je dostupan čitaocima na srpskom jeziku. Ove godine Megi O’Farel pripalo je bitno priznanje Women's Prize za književnost.
Megi O'Farel je rođena u Severnoj Irskoj 1972. Njen debitantski roman Kada si otišao 2000. godine ovenčan je nagradom Beti Trask. Za roman Daljina među nama 2005. godine dobila je nagradu Somerset Mom, a za roman Ruka koja je prva držala moju nagradu Kosta 2010. godine. 
Knjige Megi O’Farel prevedene su na više od trideset jezika. Udata je za pisca Vilijema Satklifa, sa kojim živi u Edinburgu.


NOVO U DECEMBRU: Dve filmske knjige domaćih autora

U decembru su stigle i dve „filmske“ knjige. „Ja to tamo pevam“ predstavlja svojevrsnu pesničku autobiografiju najznačajnijeg srpskog dramskog pisca Dušana Kovačevića. Kultno ostvarenje srpske kinematografije „Tito i ja“ Gorana Markovića pretočeno je u knjigu.

„Tito i ja“, Goran Marković

Prema autorovim rečima roman „Tito i ja“, koji je poznati reditelj Goran Marković napisao po svom scenariju za istoimeni film, ne pokušava da objasni epohu kolektivizma pedesetih godina 20. veka u Jugoslaviji, a još manje titoizam i Tita, nego sazrevanje jednog đaka koji prvi put u životu donosi svoju odluku i počinje da misli svojom glavom.

Nezaboravni likovi dečaka Zorana i njegovih školskih drugova, tvrdokornog nastavnika Raje koji ih vodi na ekskurziju u Titov rodni kraj u hrvatskom Zagorju, njihovih domaćina i vršnjaka koje Zoranov razred upoznaje na tom hodočašću u zapadne krajeve zemlje, humorno i melanholično evociraju detinjstvo i odrastanje čitavih generacija „Titovih pionira“, bez pomodnog odricanja od sopstvene prošlosti.

„Prošlo je četrdeset godina od smrti Josipa Broza i stvari sada izgledaju potpuno drugačije nego kako ih je video i doživeo mali Zoran, junak ovog kratkog romana. Ali, kako su Zoranova ujedno i moja sećanja na doba kada je vladao ovaj sasvim neobični diktator, i kako dečje viđenje stvarnosti ponekad više vredi od zrelog sagledavanja stvari, mislim da bi priča o Zoranovoj velikoj avanturi, maršu Titovim rodnim krajem, mogla pružiti sasvim nov, ako ništa drugo onda zabavan pogled na to vreme.“

Baš kao i film, knjiga sadrži delove koji će vam svaki put izmamiti osmeh.

Ne predosećajući ništa i nošen novom, neizdrživom željom da čalabrcnem malo šuta, zabio sam kašiku u zid i počeo da u slast žvaćem malter. Teča je naglo otvorio vrata od špajza i tada mu je ispala ta reč: – Ti… ti si degenerik! Međutim, tata je samo odmahnuo rukom i rekao: – Gluposti! Detetu treba kalcijuma. Na to se teča užasno razbesneo: – A ko će da popravi zid!? Tata je bio veseo i pomilovao me po glavi: – On i ja. Samo dok se moj sin sit najede zida!


„Ja to tamo pevam“, Dušan Kovačević

Svi volimo njegove filmove: „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, „Profesionalac“, „Balkanski špijun“, „Sabirni centar“. O predstavi „Radovan III“ da i ne govorimo.

Pred čitaoce sada stiže jedinstvena pesnička autobiografija našeg čuvenog dramskog pisca, scenariste, reditelja, komediografa i akademika Dušana Kovačevića „Ja to tamo pevam“.

„Ja to tamo pevam“ ne sadrži samo pesme, koje će mnogi prepoznati iz njegovih drama, predstava i filmova, nego i komentare, zapise, pa i čitave priče koje se oko tih pesama pletu. Autor sa čitaocima deli svoje uspomene na okolnosti pod kojim su te pesme nastale i istovremeno ih upoznaje sa njihovim interpretatorima – glumcima, pevačima, kantautorima – u vreme kada su se pripremale za izvođenje.

Dušan Kovačević, tvorac stihova čuvene „Mesečine“, koja je u izvedbi Gorana Bregovića postala hit za sva vremena, kaže: „U tim filmskim, pozorišnim pričama ispisane su mnoge pesme i one su bile u mojim fasciklama sačuvane za dane kad budem imao vremena da ih saberem, odaberem i objavim. To vreme je došlo iznenada u ovom nevremenu kad sam imao vremena da se posvetim toj knjizi. Uz pesme su i priče, beleške, anegdote kako su one nastajale, ko ih je komponovao, pevao i glumio, ako su bile samo govorene. Meni je stalo do priča iz ove knjige jer su to drage uspomene na rad sa ljudima kojih, nažalost, većinom nema. Reč je o našim najboljim glumcima, pevačima i kompozitorima.“

Podeljena u četiri „ciklusa“ („Ko to tamo peva“, „Dvanaest pesama za dvanaest meseci“, „Nije loše biti čovek“ i „Iz porodičnog albuma“), ova zbirka pesničkih slika (koju je izuzetno duhovito ilustrovao Goran Ratković) podsetiće ljubitelje Kovačevićevih oporo-humornih i ponekad fantastičnih komada na opsesije i naravi njegovih junaka, kao i na vreme i prilike kada su Kovačevićevi komadi i pesme u njima nastajali.

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.