Klime Četkar, najuspešniji ohridski ugostitelj: „Video sam da što više daješ, više dobijaš“

U Ohridu se svaki drugi muškarac zove Kliment, iz poštovanja prema Svetom Klimentu Ohridskom, ali samo jedan je Klime Četkar, ohridski ugostitelj broj 1. To je čovek koji ima magičnu moć, poput Elvisa Prislija na vrhuncu karijere, da izazove kod širokih masa – ljubav na prvi pogled

• 

• 

Mada baš ne voli da se slika i veoma nerado daje intervjue, Kliment Vasileski, kao besprekoran domaćin koji mora da počasti svakog gosta, poklonio mi je, u ime čitateljki Ona magazina, inspirativnu priču o tome kako je od sina četkara, preko prodavca čestitki i autodelova, postao najuspešniji ugostitelj u Ohridu, kako je završio DIF u Beogradu i kratko radio u struci, ali i kako je sa diplomom srednje muzičke škole svirao po beogradskim restoranima, kako je bio bokser i čak jednom nokautirao Beneša…

• 

• 

• 

„Znate o čemu ćete vi da pišete? O srcu Ohrida“

Jedan od prijatelja Klimeta Četkara, koji je sedeo kraj njega u restoranu „Biljanini izvori“, za istim stolom za kojim sam imala čast da sedim i ja, rekao mi je, sasvim nenadano: „Vi nećete da pišete o turizmu Ohrida. Znate o čemu ćete vi da pišete? O duši Ohrida.“

Neznanac koji će izgovoriti te reči kao prorok i otići sa kafanske scene, bio je stoprocentno u pravu. Upoznavši gazda Klimeta, koji zbog bekrijske romantike podseća u nekim trenucima na gazda Mitketa iz romana Bore Stankovića, odlučila sam da pišem o „hodajućoj duši“ ili još slikovitije – o srcu Ohrida.

Kako se Klime Četkar kao hiperaktivan čovek seli u jednom danu tamo-amo, tako i srce Ohrida kuca čas u njegovom restoranu „Belvedere“ na početku šetališta kraj jezera, čas u restoranu „Biljanini izvori“ na kraju rivijere, zatim u njegovom hotelu „Belvedere“, pa u hotelu „Filip“, u vili „Bisera“…  A potom i na sijaset drugih mesta gde Klimeta njegovi prijatelji i posao zovu.

• 

• 

• 

Najjače ipak kuca u domu Klimeta Četkara u Ohridu, gde ga čeka supruga Ljiljana a često i unuci koje su njih dvoje dobili od sina Filipa. U Beogradu ga čeka ćerka Bisera, kojoj je posebno privržen. I još stotine prijatelja.

Isti je slučaj u celoj Srbiji ali i u svim bivšim jugoslovenskim republikama, Nemačkoj, Švajcarskoj…

„Od trgovca sve može da bude, od inženjera samo inženjer“

Posle svega nabrojanog, što govori da je Klime pametno iskoristio svoje godine i svoje talente, naš sagovornik Vasileski o sebi kaže nešto sasvim novo: „Ja sam trgovac violinama i klavirima, najbolji u ex-Jugoslaviji. U tome sam stvarno jak. Nema dana da nešto ne prodam: klavir, violinu, antikvitet…“

• 

• 

• 

„Čovek koji dobro vodi trgovinu, dobar je i ugostitelj“, otkriva nam tajnu svog uspeha Klime Četkar. „Od trgovca sve može da bude, od inženjera samo inženjer. Trgovinom sam počeo da se bavim od malih nogu. Išao sam na pazar sa tatom, u Strugu, u Bitolj… Tu sam kupio zanat.“

Tek sada primećujem da je Klime ponekad nervozan. Uvek širokogrud. Da svakog kome ne zna ime, zove „Džek“. Da je pomalo stidljiv.

Njegov dugogodišnji prijatelj i imenjak Kliment, po profesiji električar, koji će se u jednom času uključiti u ovaj intervju, pomogao mi je da rasvetlim lik glavnog junaka: „Klime nije te struke, nije se školovao za ugostiteljstvo ali nadaren je za to. On uvek ide polako, ne žuri se a svuda stigne. Najbolji je od svih privatnika u Ohridu. Zanimljivo je da niko nije ljubomoran na njega. On svakom hoće da pomogne. Svi ga obožavaju. Nikad ga pare ne interesuju. Ne zna da laže. Za žene ima samo poštovanje. To je u porodici Vasileskih nasledno. Žene su za njih nešto najlepše na svetu.“

 „Šta biste vi upitali svog prijatelja, što niste nikada do sada?“ – došlo mi je odnekuda da pitam električara Klimenta, budući da dvojica imenjaka imaju puno zajedničkih anegdota.

„Pitao bih ga: Kako imaš toliko snage da voliš?“, bio je iskren moj pomagač u istraživačkom novinarstvu.

Na to mu je Klime Četkar odgovorio, kao iz topa: „Tu je najveća snaga. Ako ne voliš, ne možeš ni da radiš.“

Čašćavanje za Ginisovu knjigu rekorda

Zbog svoje unikatne širokogrudosti, Klime Četkar bi valjalo da bude upisan u Ginisovu knjigu rekorda. Dešavalo mu se da uđe u svoj restoran, primetno raspoložen, i časti sve ljude koje zatekne u sali. Ako neko od njih insistira da plati svoj račun, „za kaznu“ dobija, na polasku kući, svoj novac u kešu…

„I oni za koje znam da me mrze, i njih častim“, šali se Klime.

Konobari u njegovim restoranima traže da im gazda daje bakšiš u takvim noćima. Klime je i tu široke ruke…

• 

• 

• 

Na pitanje, kako na takve dogovštine gledaju njegova supruga i sin, Klime kaže: „Kad žena vidi račune, 20-30-50 mojih, ljuti se. Počela je, doduše, da me imitira. Časti i ona, ali ne zna baš uvek prave ljude da časti… Sin je isti kao ja.“

S druge strane, Klime u retko kom objektu u Ohridu uspeva da plati svoj račun. Direktori se utrkuju da ga pozdrave i ponude ručak za sve goste za njegovim stolom.

Klavir na poklon

Puno hotela u njegovom rodnom mestu dobilo je od Klimeta Četkara klavir na poklon.

Muzikalan, Klime je znao da angažuje 3-4 orkestra da mu iz različitih ćoškova u restoranu sviraju omiljenu pesmu „Izgubljeno jagnje“.

Izmislio je i svoj način nazdravljanja. Čaša o čašu mora da lupi dva puta, vrhom i nožicom. Što se lepši i čistiji zvuk postigne, Klime je ispunjeniji nekakvom pulsirajućom srećom – što kreira i deli lepe trenutke sa ljudima oko sebe.

„U ugostiteljstvu i turizmu mnogo je bitno druženje“, kaže on. „I još je bitno da čovek pamti –  ljude, obećanja, događaje…“

• 

• 

• 

Klime svakom čoveku koga sretne, bez obzira na njegove godine i zanimanje, ukaže čast na neki svoj poseban način. Čast je nekad i lepa reč. Čast je i besplatan čaj, koji je Klime jesenas uveo u svom restoranu „Biljanini izvori“, za one kojima je teško da izguraju finansijski ceo mesec.

„Negde dobijem, negde izgubim“, kaže Klime Četkar. „Finansije variraju, ovde si u plusu, tamo u minusu, ali kad se sve sabere – bude plus“.

Otkuda nadimak Četkar?

Nadimak glavnog junaka ove priče potiče od toga što mu je otac bio četkar. Klime je rođen 1955. godine u Ohridu. Sa sedam godina počeo je da pravi četke i da ih prodaje. I danas pamti nežni dodir dlake iz konjske grive i oštrinu dlake divlje svinje…

„Drago mi je što me zovu Četkar“, kaže on. „Ja sam nasledio zanat od tate, prvi sam četkar u gradu.“

Istim zanatom bavili su se, takođe od malih nogu, i njegova tri brata. Jedan od njih, Ljubomir – Ljupčo, i danas je četkar. Ljupčov sin Vlatko svira fantastično gitaru i izgradio je svetsku karijeru pod imenom Vladimir Četkar.

Klimetov otac nije dao svojim sinovima da odu u pečalbu u Ameriku, iako su detinjstvo i ranu mladost proveli u oskudici. „Jednom u dve nedelje jeli smo meso“, priča Klime. „Jednu fasadu radili smo dvadeset godina.“

„Ja sam se vaspitavao u siromašnom duhu“, zaključuje on. „To me je naučilo da budem borac. I još nešto. Video sam da što više daješ, više dobijaš.“

Majka, za koju je Klime bio vezan kao dete, potiče iz jednog zabačenog sela blizu Kavadaraca. Radila je kao učiteljica a njena neskrivena želja bila je da živi u centru Ohrida. Kada je Klime kupio hotel „Rivijeru“ na glavnom šetalištu kraj Ohridskog jezera, ona je često sedela u bašti i katkad zapitkivala goste: „Znate li čije je sve ovo? Od moga sina.“

• 

• 

• 

Urbana legenda Ohrida: Klime nokautirao Beneša!

Klime je otišao u Beograd 1973. godine, na studije DIF-a, sa taman toliko para koliko je bilo dovoljno za jednu nedelju života u glavnom gradu. Od toga je kupio nekakavu plastiku u Pazovi i krenuo da je prodaje u Knez Mihajlovoj. Prodavao je i ohridske bisere. Na Sajmu je za Novu godinu prodavao čestitke i petarde. Za Osmi mart u centru Beograda prodavao je lale. Jednom je za 8. mart stigao za njega ceo avion lala iz Holandije…

Pošto je završio muzičku školu, odsek violine, svirao je po beogradskim restoranima i u Kulturno umetničkom društvu „Resnik“, za honorar.  Boksovao je za „Čukarički“. I tu je nešto zaradio…

Iz njegove karijere boksera u srednjoj kategoriji, koju je prekinuo posle jednog teškog nokauta u Prištini, ostala je samo urbana legenda! I dan danas u Ohridu se u staroj čaršiji priča da je Klime nokautirao Beneša. Kažu da je to bilo nasred Knez Mihajlove ulice, kad su se Klimetovi i Benešovi prodavci čestitki sukobili zbog konkurencije.

Stari Ohriđani imaju u rukavu još puno neverovatnih priča o Klimetu, naročito o tome kakav ugled uživa u zemljama u komšiluku Severne Makedonije: Bugarskoj, Albaniji, Turskoj… Ali da se vratimo na Marijana Beneša. O tom čuvenom nokautu Klime je ispričao samo ovo: „To nije bio normalan, već sparing meč. Nas trojica boksera bili smo Benešu sparing partneri. Ja sam bio treći. I tu sam ga, u ringu, na treningu, nokautirao.“

Od studija DIF-a Klime je zadržao naviku da održava kondiciju – brzim šetnjama. Radio je godinu dana u osnovnoj školi u Ohridu kao nastavnik fizičkog. Trenirao je dugo jedriličare i veslače u Ohridu i bio deset godina sekretar Jedriličarskog i veslačkog saveza Makedonije.

Kompenzacijom do prve vile

O tome kako je zaplovio ugostiteljskim vodama i kako je osvojio sam vrh tog „sporta“, Klime kaže: „To je duga priča. Sve je počelo tako što sam za jedan veliki posao dobio u kompenzaciju auto-delove za peglicu. Zato sam otvorio dućan „Reno 4“, koji je dobro radio. Njega sam kasnije dao u zamenu za vilu „Bisera“. Bilo je to 1992 ili 1993. godine, ne sećam se tačno. Kupio sam sedam-osam soba u toj vili. Sve drugo sam kasnije dogradio. Ja sam graditelj.“

• 

• 

• 

• 

Ono što odlikuje sve objekte i enterijere kojima je Klime dao pečat, jeste obilje antikviteta i predmeta posebne lepote.

Dok pričamo, ovaj ljubitelj lepog od svog konobara traži da donese na sto tri kible s ledom i tri buteljke najboljeg vina. „Tri lepa čoveka ne idu bez tri vina“, šali se on.

Damama ne dopušta da naruče vino u maloj flaši, uz reči: „Ne ide lepa žena i malo vino.“

• 

• 

• 

Sve priče sa Klimetom uvek se završe na vedar način. To je čovek čije se lice često širi u osmeh a ruke u zagrljaj. I svom konobaru, dok sipa vino u čaše, Klime kaže: „I ti, nasmej se!“

Od neskrivenih ljubavi Klimeta Četkara valja pomenuti još i daleka putovanja. Najviše voli da putuje na Kubu, čijom muzikom je fasciniran i u Meksiko. Kad priča o tome, lice mu začudo prekrije senka sete.

S vremena na vreme, Klime ima običaj da poruči svom sagovorniku: „Nemoj da me zaboraviš“. Kao da iko ikada može takvu ljudinu da zaboravi…

Fotografije: B. Mićić, Dr Vesna Ignjatović Stojiljković