Kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se i zlo ne gasi zlom: kulturolog Jovan Janjić o večnoj borbi Dobra i Zla

Jovan Janjić je pisac knjige „Budimo ljudi – život i reč patrijarha Pavla“, jedine koju je patrijarh autorizovao

Svi sukobi u svetu, ma u kom obimu i u kojoj formi se dešavali: rat između vojnih saveza, rat u kojem učestvuje više zemalja, rat između dve države, rat unutar jedne zemlje, sukob između pojedinih društvenih grupa, sukob unutar jedne ustanove ili jednog preduzeća, sukob unutar porodice, sukob između dvoje ljudi, pa i obračun unutar jednog čoveka, sve to svodi se samo na jedno, na – borbu Dobra i Zla.
Večna je borba Dobra i Zla.
Sve je smešteno, sve se nalazi, sve se kreće između ta dva pola. I svako od nas je slobodan da odluči da li će se okrenuti na jednu ili na drugu stranu. A svako se mora naći ili na strani Dobra ili na strani Zla. Ne može se ostati „neutralan“, ili služiti dvojici gospodara. „Ne možete služiti Bogu i mamonu.“ (Mt 6, 24)
Bog je Dobro. Dobro je i sve što od Njega potiče, što je od Boga stvoreno; zato se na početku Biblije kazuje, kad god Bog nešto stvori, da bi „dobro“ (Ps 1, 4,10,12,18,21,25,31). Dobro su istinske vrednosti na kojima svet počiva. Dobro svet održava.

Đavo je Zlo

Negacijom dobra nastaje zlo. Zlo nije po volji Božjoj i nije bilo u planu stvaranja sveta. Zlo se rađa iz otpadništva od dobra. A iskazuje u napadu na dobro. Ono i vidljivo i nevidljivo skrnavi, ruši i uništava – fizičkim poništavanjem ili izobličavanjem postojećega ili moralnom razgradnjom duhovnih vrednosti na kojima svet počiva.
Đavo je Zlo. On je neprijatelj i protivnik Boga, a samim tim i neprijatelj i protivnik čoveka, stvorenog po obličju Božjem (Ps 1, 27). On vuče na stranu suprotno od onoga kako je Bog postavio; jer, njegov krajnji cilj jeste – propast.
U Starom zavetu đavo (satana) je bogoodstupnik, otpali anđeo Božji. U Novom zavetu on je otelovljenje zla (Mt 13, 19), neprijatelj (Mt 13, 25,28,39), mamon (Mt 6, 24), čovekoubica (Jn 8, 44), otac laži (Jn 8, 44), knez ovog sveta (Jn 12, 31; 14, 30). Đavo nikog ne ostavlja na miru; kušao je on i Sina Božjeg (Mt 4, 1-11; Lk 4, 1-13), ali je Hristos skršio moć njegovu (Mt 4, 11; Lk 4, 13; Jn 14, 30). Do konačne pobede nad Satanom doći će pri Hristovom Drugom dolasku (2. Sol 2, 8; Otkr 20, 7-10). Sa njim će biti pobeđen i njegov sluga Antihrist (1. Jn 2, 18; 2. Sol 2, 8). Ljudi su pozvani da se bore protiv zla, protiv đavola. Sveti apostol Pavle u poslanici Efescima savetuje: „Obucite se u sveoružje Božje, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga“ (Ef 6, 11).
Kako je uvek nadmoćniji onaj koji stvara od onoga koji uništava, tako u konačnom ishodu sledi pobeda Dobra nad Zlom.

Činjenje dobra

Svet je iz dobra i za dobro, za spasenje čoveka stvoren; zlo, pak, svet izobličava, skrnavi i, na kraju, uništava.
Samim tim, čovek je pozvan da čini dobro. Pozvani smo, kako je govorio apostol Pavle, da budemo Božji saradnici. Ili što bi rekao u poslanici Galatima, „dobro činiti da nam ne dosadi, jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako ne malakšemo“ (Gal 6, 9).
Činjenje dobra podrazumeva i borbu protiv zla. Ima ljudi koji kažu: važno je da ja činim onako kako mislim da je dobro, a ne zanima me šta drugi čini. Time se već dolazi do negacije dobra. Izgleda to kao kada nekoga hlebom hraniš, a za to vreme drugi ga udara. Valjda je logično prvo ga zaštiti, a onda nahraniti.
I zlu se suprotstaviti, i dobro činiti!
Ne činiti dobro jeste zlo, ali je zlo i ne suprotstavljati se zlu.
Zlo „provocira“ da se na njega zlom odgovori, jer se tako umnožava. Veliki ruski pisac Tolstoj to ovako obrazlaže: „Kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se i zlo ne gasi zlom.“ Zlo se dobrom pobeđuje. Dobro i najmoćnije zlo razuoružava. Otuda mudri Seneka kazuje da „uporna dobrota pobeđuje i najtvrđe srce“.
Patrijarh srpski Pavle upozoravao je da zlo uvek napada i zato dobro mora da se brani: Kain uvek gleda kako da ubije Avelja, i Avelj mora da se brani. Ali on je i uporno napominjao da hrišćansto ne dopušta pasivan odnos u odbrani dobra od zla. Kaže: „Ne poziva nas Sin Božji na pasivnost prema zlu i prema zločincima, nego da se branimo, ali da se branimo kao ljudi, a nikako kao neljudi.“ Jer, činjenje zločina je zločin nad svojom dušom.
Dobro je dobro samo ako se na dobar način čini.

Put preobraženja

Greh je hrana zlu, a zlo hrana Antihristu. Zlo nastoji da probudi zlo u ljudima, da bi njima ovladalo. Zato Sveti apostol Pavle u poslanici Rimljanima poručuje: „Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim“ (Rim 12, 21).
Čovek kada dobro čini, on se prosvetljuje; kada zlo čini, on se izobličuje. Kao što se biljka pod sunčevom svetlošću rascvetava, i, obrnuto, kao što u tami vene. Čovek je u izboru: ili će da duhovno uzrasta ili da moralno pada.
I dobro i zlo projavljuju se kroz ljude. Širok je raspon ljudskih dela. Zato je naš veliki savremenik-duhovnik patrijarh Pavle često citirao reči mudrog srpskog filozofa Božidara Kneževića da je čovek takvo biće kojem se i Bog obraduje, ali od kojeg se često i đavo zastidi.
Nijedan put nije bez povratka. Nikad nije kasno da se od Zla krena ka Dobru. Nema čoveka bez greha. I greh može da bude na korist – ukoliko čovek njime ovlada, a ne on čovekom – da opomene na ljudsku slabost, da bi se ispravio put. Ako se pogledaju žitija svetih, videće se da su svi bili podložni grehu – jer su svi oni ljudi – neki su i zločine činili, a na kraju su postali sveti. Preobrazili su sebe. Išli su putem duhovnog preobraženja.

Dobre namere

Čovek dobro čini samo ako iz dobrih namera čini. Ako čini radi toga da on koristi ima, to onda nije dobročinstvo, to je trgovina. Kada čovek daje da bi mu se vratilo, on nema radost davanja, on ima računicu. A ima li lepšeg uzdarja, lepšeg osećanja zadovoljstva, nego kada vam neko iz duše, iz istinske blagodarnosti, uzvrati s rečju obloženom ljubavlju „hvala“?! Tada kao da vas snop svetlosti s neba obasja i ogreje. U vama razbukta dobro, osetite radost i iz sopstvene duše.
Dobro je zasnovano na ljubavi; pa kako deljenje ljubavi vodi umnoženju ljubavi, tako i činjenje dobrih dela vodi umnoženju dobra u ovom svetu, koji sav u zlu leži (1. Jn 5, 19). Dobro, pošto nastaje iz stvaralačke energije, uvek neko novo dobro donosi. Jednostavno rečeno: nijedno dobro ne ostaje bez dobrih plodova.
Zlo nema takvu moć širenja (iz prirode svoga bića), jer ono ne nastaje iz stvaralačke moći, već iz rušilačkog poriva. No, ono ima nezasitu težnju širenja. Zlo je kao virus, ono neprimetno napada, širi se i osvaja. Teži da zavlada svetom – što bi se formalizovalo trijumfalno formiranjem jedne, svetske vlade – da bi potom i sam svet uništilo.
A koliko će se zlo širiti, zavisi od toga koliko će mu ljudi dopustiti. Zlu mesta nema tamo gde ima dobra.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena