Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Galerija
14 fotografija
Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Kako sam zavolela čaj i klot pirinač! Putopis Jelene Jović iz Šri Lanke

Stanovnicima Šri Lanke novac, poput leptira, doleti i odleti. Svoju sreću i radost nalaze na drugom mestu

Dugo su želja i namera da otputujem na Šri Lanku sazrevali u meni. Zemlja koja je poznata po čajevima, čuveni Cejlon i cejlonski čaj, privlačili su me. Želela sam da otkrijem, između ostalog, zašto nisam ,,čajna persona“ i zašto mi čaj padne na pamet samo kada treba da se lečim, kao i većini ljudi u našoj kulturi, bez obzira na svesne pokušaje da prevaziđem tu predrasudu. I pirinač kao osnovna hrana na ovom ostrvu, pogotovo onako ,,klot“, jelo je koje se preporučuje kod nas u rehabilitaciji nakon bolesti.
Reklo bi se, nije baš zemlja iz snova nama iz Srbije, ali opet nekome ko je avanturista i obožavalac prirode kao ja,  nestvarno lepi pejzaži budili su tu goruću strast da se otisnem južno od Indijskog potkontinenta na ovo čarobno ostrvo. Šri – znači Sveto na njihovom jeziku, a Lanka je ime ostrva i taj naziv ova zemlja nosi od 1972. godine. Ranije se zvala Cejlon.
Još kada sam saznala da se na zastavi nalazi lav, ništa nije moglo umanji značaj simbolike za mene i da me zaustavi da se baš tamo uputim. Šri Lanka osvaja svojim kontrastima – na jednoj strani mir i blagost kojom odiše sve oko vas, a na drugoj životnost u bojama, osmesima i sjaju u očima njenih stanovnika.
Zemlja čije novčanice u svim apoenima imaju leptire, mene je ,,kupila“ već prvog dana. Verovatno su dizajneri papirnih novčanica bili vođeni lepršavošću i lakoćom poimanja života, a i brojnim leptirima kojima je ovo ostrvo utočište. Stanovnicima Šri Lanke novac se i ne zadržava dugo. On poput leptira doleti i odleti. Svoju sreću i radost svakako ne traže u njemu, zato ga i nemaju i siromašni su, ali samo u tom kontekstu.

Budin zub

U Kendiju, u sred džungle, najpoznatijem mestu na ostrvu, sve se dešava oko Hrama u kojem se čuva Budin zub i u koji se ulazi jedino bosih stopala i čistog i otvorenog srca, sa poklonom u vidu cveta. Boje izazivaju prave eksplozije u glavi.
Kendi je bio prestonica poslednjih vladara Šri Lanke. Tu je indijska princeza donela, skrivenog u punđi, Budin zub koji je nakon kremacije preostao. Po legendi, Budina želja je bila da njegovi ostaci budu baš na Šri Lanci tj. na mestu gde se prosvetlio. Jednom godišnje zub se iznosi iz palate i Hrama na za to specijalno opremljenom i dresiranom slonu, i to je jedna od najvećih svečanosti.
Budistički monasi na svakom koraku privlače pažnju svojim narandžastim odorama i žutim kišobranima, kao i srećnim i ponosnim držanjem jer su odabrani za taj put. Životni put budističkog monaha se određuje odmah po rođenju na osnovu astroloških predviđanja iz horoskopa dečaka. Astrologija je tamo široko rasprostanjena. Čak i predsednici sve svoje odluke donose tek nakon savetovanja sa astrolozima.

Požuri polako

Glavno prevozno sredstvo, svojevrsni taksi – preslatki tuk-tuk, daje posebnu draž ionako specifično haotičnom saobraćaju. Prava je avantura voziti se i održavati u vozilu da ne biste ispali na nekoj krivini. Vozi se levom stranom, što je ostalo nakon britanskog kolonijalnog uticaja. Iako magistralni putevi nisu toliko loši, za prelazak svake pa i najkraće destinacije, potrebno je bar duplo više vremena nego što biste očekivali. Oni žure polako i sve je to deo njihove filozofije života.
Nekome ko voli lavove kao ja, bilo bi nezamislivo da propusti mesto koje se zove Lavlja stena, bez obzira na više od 2000 stepenika koji do nje vode. I sam pogled iz podnožja navodi na suptilno unutrašnje preispitivanje – kako izdržati ovaj uspon na preko 30 stepeni? Dodatni razlog je što se Lavlja stena u Sigiriji smatra osmim svetskim čudom! Ostaci palate na njenom vrhu su jedan od sedam spomenika kulture Šri Lanke pod zaštitom UNESCO.

Lavlja stena

Nastala u 5. veku, Lavlja stena je bila palata jednog od dvojice braće koji su se surovo borili za vlast. Kasiapa koji je mnogo voleo komfor i sve vrste užitka, prilagodio je palatu takvom načinu života. Veliku vrednost imaju freske prelepih golih, mladih žena od kojih je sačuvano samo nekoliko, jer nakon ubistva i svrgavanja s vlasti raskalašnog i surovog vladara, njegov brat pretvara Sigiriju u manastirski kompleks. Kako su takve freske ometale monahe u meditaciji (logično), prefarbane su crnim katranom i veliki deo je uništen. Mali broj preostalih strogo je zabranjeno fotografisati.
Kada dođete do vrha Lavlje stene, osećaj slobode i veličanstven pogled potisnuće u zaborav sav napor, sumnje i preispitivanja. Utisak je kao da ste na krovu sveta. Vetar, oblaci i ubrzo kiša koja nas je sve rashladila, jer ovde se vremenske prilike naglo smenjuju, zaokružili su savršenu celinu ovog nestvarnog mesta. Da sam mogla da biram, ostala bih tamo do zalaska sunca… i duže, jer sam se osećala kao kod kuće.

Zlatni hram

Zlatni hram u Dambuli i muzej nisu nešto što je moglo da me očara, jer su, uz sve poštovanje kulture i tradicije – previše kič. Ali ono što Dambulu čini posebnom jeste kompleks od pet pećina u kojima ima više od 150 Budinih statua (u toj oblasti ima preko 80 pećina), od kojih je najduža i najveća statua – spavajući Buda od 14 m.
Fotografisanje ljudi unutar kompleksa nije dozvoljeno, ali zato možete fotografisati svaku statuu, samo bez prilaska i dodirivanja. Te mere su uvedene nakon što je jedna nemačka turistkinja sela na Budinu ruku i slomila je.
U jednoj od pećina nekoliko monaha čita mantre za vas, ako želite. Možete da dobijete i osvećene končiće, koji se vezuju oko desne ruke za zaštitu. Da li su mi pomogli i zaštitili me od nečega – videćemo! Čudesno je i sveto mesto svakako, jer na jednom delu voda teče uzvodno kroz kameni plafon i ističe u drugoj pećini. Kako je to moguće, ostaje zagonetka…

Azil za slonove

Brzo je došao i dan kada smo se uputili ka jugu, ka najpoznatijem letovalištu Hikaduvi. Ono što nas je čekalo usput bilo je čarobno iskustvo druženja sa slonovima u azilu Pinavela. Veliki broj slonova o kojima se brine mnogo volontera, živi u zaštićenim uslovima, posle brojnih nesreća koje su doživeli u građanskom ratu i za vreme cunamija. Volonteri se o njima veoma lepo brinu. Slonovi se kupaju na reci svakog dana u 10 ujutru. To je ritual koji se godinama unazad sprovodi i izaziva pažnju posetilaca i brojnih turista.
Pored mogućnosti da se slonovi hrane voćem i posmatraju, dok se veselo igraju u prašini crvenkaste boje ili kupaju u reci, neposredan kontakt sa slonom je meni jedno od najdirljivijih iskustava u životu. Blizina, dodir, razmena energije sa tim miroljubivim divom zauvek su mi se urezali duboko u srcu…

Letovalište Hikaduva

U Šri Lanki se žeđ gasi kokosovom vodicom, koja je izuzetno zdrava. Kao što mi imamo izreku „jedna jabuka na dan – jedan dinar doktoru manje“, tako je kod njih sa kokosom. A ponuda i raznovrsnost sokova od ceđenog voća činila je da se radujem svakom novom jutru, kada ću da isprobam neku novu zanimljivu kombinaciju.
Žuti pesak i plavo-zeleni Indijski okean, šum talasa, palme i velika vlaga u vazduhu, učine da se osećate toliko opušteno i opijeno da sa plaže ne želite da odete, čak ni noću.
Sunce u ovom periodu godine zalazi prilično rano, a tih poslednjih pola sata pred zalazak je, bez obzira koliko nekima možda patetično zvučalo, potpuno magično. Svaki zalazak Sunca bio je drugačiji. Boje, oblici i odsjaj okeana na ovoj, jugozapadnoj strani ostrva su očaravajući. Više puta sam imala osećaj da nisam na planeti Zemlji, nego na Marsu, zbog izrazite crvene boje.

Cunami i kornjače

Tužna i tragična strana priče iz Hikaduve je cunami 2004. godine, talas od 18,5 metara koji je u jednom danu odneo skoro 40.000 života. Statua Bude u istoj visini i muzej sa potresnim fotografijama ove ogromne tragedije, bacili su senku na svu lakoću i lepršavost koju smo do tada osećali. Ostaje pitanje da li je ova tragedija mogla da bude izbegnuta da Šri Lanka nije bila u građanskom ratu sa informativnim sistemom, koji je opasno zakazao.
Ostrvo cimeta, ribari sa specifičnim načinom pecanja, ribice koje uživaju da vas golicaju po stopalima, farma kornjača, rudnici poludragog kamenja (od kojeg je najpoznatili Mesečev kamen), predivna su mesta koja pokazuju velikodušnost i lepotu ove ostrvske zemlje nasmejanih i dragih ljudi.
Azil za kornjače koje su povređene i o kojima se volonteri brinu i neguju ih, budi duboku empatiju za ta divna stvorenja. Tu je i svojevrsno porodilište – humkice u koje se zakopaju jaja i ostave na suncu dok se ne izlegu bebe kornjače. Ono je brižljivo ograđeno i čuva se od grabljivica i ljudi koji kornjačina jaja mogu dobro da unovče.

Grad Gol i Tito

Grad Gol je poznat po svojoj tvrđavi i velikom holandskom kolonijalnom uticaju, tako da tu možete da obiđete i crkvu, muzej starih brodova ali i muzej celokupne skorašnje istorije Šri Lanke. Tu sam našla i naše novčanice sa drugom Titom, kao jedan od dokaza povezanosti naših zemalja kroz Pokret nesvrstanih krajem prošlog veka.
A život je definitivno najlepši na plaži… Sledeći put ću se sigurno upustiti u avanturu zvanu surfing, za koji je ova jugozapadna obala Šri Lanke pravi raj. Šri Lanka zove da joj se vratite. Ona izaziva osmeh i toplinu oko srca jer podseća koliko je malo potrebno da budemo srećni, a koliko mi, ko zna zbog čega, ovaj naš predivni život komplikujemo.

Piše: Jelena Jović

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena