Kako je jedan trubač potakao svet da donira 125 miliona evra za obnovu Bogorodične crkve

Nova crkva je za publiku otvorena 2006. kada se proslavljalo 800 godina Drezdena

Bogorodična crkva u Drezdenu oduzima dah i nagoni čoveka da razmišlja u uzvišenom stilu, kao Laza Kostić ispred zdanja Santa Maria della Salute u Veneciji. Drezdenska turistička atrakcija broj jedan, koju Nemci zovu Frauenkirhe, svojom baroknom građom umnogome podseća na Salute u Veneciji, s tim što je znatno veća.
Njeno prvobitno zdanje počeo je da diže arhitekta Georg Ber 1726. godine, ali on nije dočekao da je vidi završenu. Na dan otvaranja, 01. decembra 1736. godine, na orguljama koje je izradio Gotfrid Zilberman, svoj muzički recital izveo je niko drugi nego veliki Johan Sebastijan Bah! Zabeleženo je da je ovom muzičkom geniju Bogorodična crkva bila omiljena.
Kada je podignuta, crkva je izmenila siluetu grada. Zbog toga je ona nezaobilazni motiv na slikama italijanskog majstora vedute, Bernarda Belota, koga je iz Italije u prestonicu Saksonije doveo njen tadašnji kralj Fridrih Avgust Treći.

Najznačajnija deo crkve je njena kupola, visoka 96 m i teška 12.000 t

Kameno zvono

Kada su vremena dobra, čoveku se čini da će trajati večno. Teško da bi neko od slavnih žitelja Saksonije iz prve polovine 18. veka mogao da zamisli Drezden posle bombardovanja u Drugom svetskom ratu, kada je ovaj grad kulture praktično nestao sa lica zemlje. Bilo je to od 13. do 15. februara 1945. godine. Tada je 80 posto Drezdena, kao i protestanska Bogorodična crkva, srušeno. U doba Istočne Nemačke ruševina Bogorodične crkve će stajati netaknuta, kao simbol ratnih stradanja. Posle ujedinjena dve Nemačke, građani Drezdena će promeniti mišljenje. U 21. veku crkvu će zidati ponovo, od temelja do zvonika.
Turista koji se danas nađe na prostranom trgu ispred Frauenkirhe, zvanom Nojmarkt, gde arhaično odevena protestanstka mladež peva sakralne pesme, osetiće jezu u kičmi. Nova Bogorodična crkva liči na tek složene 3D pazle. Na njenoj fasadi se smenjuju stari, nagoreli i novi, beli kameni blokovi.

U 20. veku će je sravniti sa zemljom a u 21. zidati ponovo

Inače, tog kobnog februara 1945. godine crkva se sručila na zemlju od toplotne eksplozije, a ne od udara bombi iz britanskih i američkih bombardera. Njena građa je bila izuzetno čvrsta. Zabeleženo je da je u Sedmogodišnjem ratu 1760. godine izdržala udar više od 100 topovskih đuladi. Ni njena neobična kupola visine 96 metara i težine 12.000 tona, nije tada naprsla. „Kameno zvono“, kako kupolu narod zove, danas opet stoji na osam vitkih ali snažnih nosača, u svojoj punoj lepoti.

Inicijativu za podizanje crkve iz pepela predvodio je drezdenski muzičar Ludvig Gitler

Glavni krivac

Iako ne pamti njen prvobitni izgled jer je rođen 1943. godine, Ludvig Gitler, vođa poznatog drezdenskog orkestra baroknih trubača i orguljaša „Virtuozi Saksonije“, glavni je „krivac“ za podizanje Bogorodične crkve iz pepela. On je 1990. okupio odbor od 14 članova i osnovao Društvo za obnovu drezdenske Bogorodične crkve. Društvo je za godinu dana naraslo na 5000 članova u 20 zemalja, pod pokroviteljstvom Nemačke savezne države Saksonije i Protestantske crkve. Njihov entuzijazam je nagnao pojedince iz celog sveta da doniraju 125 miliona evra za vraćanje zdanja u prvobitno stanje.

Niz dobrotvornih koncerata i izložbi potpomogao je ovu akciju. Za obnovu je trebalo 10 godina. Nova crkva je osvećena 31. oktobra 2005. godine. Otvorena je za javnost 2006. godine, prilikom proslave 800-godišnjice grada. Za prva tri meseca obišlo ju je tri miliona turista!

Nove orgulje

Drezdenska zvezda Ludvig Gitler dobitnik je više međunarodnih priznanja za svoj doprinos kulturi i obnovu najlepše građevine u gradu. Kraljica Elizabeta Druga mu je podarila orden časti 2007. godine, a pre toga je iskazala još jedan konkretan gest dobre volje prema gradu kulture na Elbi. Njena vlada je izdvojila iz svog budžeta novac za rekonstrukciju krsta na Bogorodičnoj crkvi, kao znak pokajanja Engleza pred građanima Drezdena.
Gitler je jedan od retkih stanovnika naše planete koji je obavio svoj veliki životni zadatak. Sada je ostao lakši deo njegove misije. On se zalaže za pronalaženje i vraćanje na repertoar baroknih, crkvenih kompozicija. Ludvig, inače, svira baroknu trubu, pikolo trubu, rog, usnu harmoniku, klavir, orgulje i čelo. Ipak najsrećniji je kada sa svojim orkestrom izvodi koncerte u akustičnoj dvorani nove Bogorodične crkve. Što se „kraljice instrumenata“, crkvenih orgulja tiče, one nisu replika starih na kojima je svirao Bah. To su orgulje modernijeg tipa da bi na njima mogla da se izvodi muzika 19. i 20. veka.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena