Kako je jedan nastavnik fizičkog naveo đake da zavole prirodu: Tihi lovci Đoke Pištolja

Slobodan Vasić Bobo, Ivana Popović i Mioljub-Mile Lukić

Rađevina je planinska oblast iznad Krupnja, gde ljudi neguju jedan lep i aktivan vid druženja – sakupljanje gljiva u šumi, gljivarenje. Mioljub-Mile Lukić i Slobodan Vasić Bobo bili su naši sjajni vodiči gljivarskim stazama planine Jagodnje, koji su nas odveli do Košutnje stope (950 m n.v) i zaseoka Samardžići u selu Planina. Usput su nam otkrili jednu neobičnu krupanjsku priču.
Za njihovu strast je glavni krivac Đoko Savić zvani Pištolj, nastavnik fizičkog i njegova supruga Pištoljka. Njih više nema ali ih i dalje svi zovu „legende“. Oni su se 1981. godine dosetili da povedu svoje đake u prirodu i da ih nauče da vole svoj zavičaj, celodnevnu šetnju, sakupljanje plodova u šumi a zatim zajednički ručak uz vatru. Đoku pamte po poznavanju prirode i gljiva, ali i po šali i pesmi. Neobičan i dirljiv način da jedan prosvetni radnik zauvek traje u mislima i navikama krupanjskih naraštaja.

Orijentacija i intuicija

Slobodan Vasić Bobo, koji gljivari više od 30 godina i koji zbog svog „sporta“ svakog vikenda hrli iz Šapca u rodni Krupanj, otkrio nam je da gljivare zovu „tihi lovci“ a gljive „proteini za biljojede“. On kaže: „Zahvaljujući gljivarenju nisam izgubio kontakt s zavičajem. Imam osećaj promene vremenskih prilika. Vičan sam mini organizaciji vremena i orijentaciji u prostoru. Gljivarenje je i demonstracija intuicije. A ne treba zaboraviti ni lekovitost boravka u šumi. Mnogi su se izlečili, boraveći među borovim iglicama.“
Divlje pečurke rastu u šumi, kraj potoka i na livadama, jer traže plodno tle koje obiluje vodom. Najviše ih ima posle kiše, što čovek nauči još kao dete. Nema mališana koji nije čuo od odraslih: „Rasteš kao pečurka posle kiše“. Pečurka raste iz zemlje ali može da poraste i iz panja ili osušenog stabla. Takva je borova guba ili kopitnica, parazitska vrsta pečurke, koja nije otrovna ali nije ni jestiva. Koriste je pčelari.

Plodovi šume

Mioljub Mile Lukić, koji radi u biblioteci Krupnja i peva u krupanjskom crkvenom horu, pridružio se Slobodanu i gljivarima pre nekoliko godina i tako postao jedan od vatrenih čuvara nauma Đoke Pištolja. Mileta raduje aktivni boravak u prirodi, istinsko druženje uz kotlić i pesmu na kraju dana, ali i to što se u šumi, osim pečuraka, mogu nabrasti i doneti kući u korpi, koja je obavezni rekvizit gljivara, još: kesten, kantarion, majčina dušica, šipurak, šumske jagode, divlje kupine…

Najčešće gljive

Gljive se dele na jestive i nejestive (tu su i otrovne gljive). U našim šumama najčešće su sledeće vrste jestivih gljiva:

  1. Vrganj (Boletus edulis) – ukusna vrsta, koja se priprema na različite načine. Postoji oko 15 vrsta vrganja i sve su jestive, osim ludare. Jedan od njih je turčin ili brezov ded (Leccinum scabrum) koji raste u simbiozi sa brezom.
  2. Lisičarka (Cantharellus cibarius), narandžasto-žuta, levkastog izgleda, raste u grupama, najčešće uz hrast i jelu.
  3. Rujnica (Lactarius), gljiva koja u sebi ima mleko. Borova rujnica je narandžaste a smrekova zelene boje.
  4. Zeka (Russula virescens) ili golubača, veoma cenjena vrsta. Meso je tvrdo i ukusno. Što je pečurka starija, to više miriše na sir a njen ukus postaje sve slađi.
  5. Sirotinjski tartuf (Craterellus cornucopioides) ili crna truba je malo poznata a kvalitetna pečurka. Lako se suši a zatim melje u prah i koristi kao začin za supe, umake i pečeno meso. Ne postoji mogućnost zamene sa nekom sličnom, otrovnom vrstom.
  6. Sunčanica (Macro Lepiota) raste u svim šumama, na livadama i u voćnjacima. Veoma je česta. Jede se samo šešir i prava je poslastica kada se ispohuje.
Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena