Kafa i ljubav su najbolji dok su vrući. Uzgred, znate li šta je krmeljuša, razgovoruša, doljevuša, sikteruša…?

Dragan Bosnić: naš proslavljeni fotograf i pisac

U srećna, nezdrava vremena, radni dan u kancelariji počinjao je kafom, cigaretom, prelistavanjem dnevnih novina i najnovijim tračevima. Posle toga sledilo je studiozno iščitavanje sudbine iz soca koji je ostao u uredno okrenutoj i prekrštenoj šoljici ispijene kafe

Kafa, kahva, kavica, coffee… pije se vrela, sedeći i bez naročitog razloga. Možda je to pravi razlog da se svakog dana u svetu ispije, odnosno odsrče, jedna i po milijarda šoljica kafe. Da li je kafa štetna? Normalno, kada je nema, velika je šteta. Šteta će da preraste u katastrofu ako se ovaj virus proširi na jug u kaforodne krajeve pa presuši dotok napitka koji život znači. I bez toga je tokom svake krize kafa bila u vrhu deficitarnih proizvoda.

Domaća kafa sa turskim poslasticama. Snimila: Ivana Popović

Početak dana je za značajan deo svetske populacije nezamisliv bez kafe, često nazvane krmeljuša. U srećna, nezdrava vremena, radni dan u kancelariji počinjao je kafom, cigaretom, prelistavanjem dnevnih novina i najnovijim tračevima. Posle toga je sledilo studiozno iščitavanje sudbine iz soca koji je ostao u uredno okrenutoj i prekrštenoj šoljici ispijene kafe.

Sada grešni službenici cupkaju ispred firmi i ispijaju dragoceni napitak iz papirne čaše uz cigaretu, u ograničenih deset minuta. Po snegu, kiši, letnjoj sparini… bez meraka, čisto industrijski. To im je sudbina zacrtana u socu papirne čaše, u kojoj mogu samo da ugase opušak cigarete.

Povlašćeni i najpovlašćeniji

Oni povlašćeni odrađuju taj ritual uz kafu razgovorušu, polako, natenane, srk po srk. Najpovlašćeniji piju kafu doljevušu, uz beskrajne razgovore ili ugodnu, svečanu tišinu. Pesimisti  tvrde da je život sličan šoljici crne kafe – kratak, crn i gorak, pa zato piju čemerušu. Moj prijatelj Mića, koji na život gleda kao na sunčan dan, uvek naručuje gorku kafu – sa puno šećera.

Sa kafom se dočekuju gosti ali i ispraćaju. Kad gostima poželite da pokažete vrata doma svog, nudite im kafu sikterušu.

Najlepše je dan privesti kraju sa kafom. To spada u one tri najslađe stvari na svetu – kafa pre i piće posle. Šta li beše ono između?

Vrela kao pakao i slatka kao ljubav

U Srbiji kažu da kafa jeste crna ali da nije udovica pa ne ide nikad sama. Obavezno je prati i rakija. I slatkiš, najčešće ratluk. Slatkiš sakupi sve bakterije, kafa ih omami a rakija ih bez greške potamani.

Indijanci su ritual ispijanja kafe popunili duvanom. Irci nemaju rakiju pa kafu piju sa viskijem. Kako god da je piju, svi se slažu da kafa mora biti vrela kao pakao, crna kao đavo, čista kao anđeo i slatka kao ljubav.

Pržun za kafu

Škola za mudre, kako su je Turci zvali

Prva kafana ili škola za mudre, kako su je Turci zvali, otvorena je 1475. godine u Carigradu.  Nepunih pola veka kasnije, u tek osvojenom Beogradu, Turci otvaraju kafanu koja je odmah postala centar okupljanja. Ostatak Evrope je morao da sačeka još ceo vek da bi mogao da se pohvali tim svetilištem.

Najbolje zapise o beogradskim kafanama ostavio je Branislav Nušić, čovek koji je navodno ispijao i do 40 šoljica kafe dnevno:

Što se više razvijala nova prestonica, kafane su sve više i više postajale centri u kojima se kretao život. Tu su se sastajali ljudi radi sporazuma; tu su zakazivali sastanke radi posla, tu su se čak i advokati konsultirali sa klijentelom, tu se zakazivao sastanak između provodadžije i devojačkog oca, tu je dužnik potpisivao menicu, ortak ugovor, tužilac punomoćje i, gotovo svi javni akti, izuzimajući testamenta, obavljali su se u kafani. Tu su društva držala sastanke; tu su političari sklapali zavere i konspiracije, tu je često i bolesnik potražio doktora da ga pripita za savet. Za kafanskim stolovima osnivali su se i listovi i politički i književni, a organizovale su se i redakcije; tu je mnogi i mnogi saradnik napisao uvodni članak, a mnogi poeta pesmu. Pokojni Vojislav Ilić je na stolu kod Dardanela napisao za Jovićev dečji list mnoge pesme, pa i onu poznatu svetosavsku pesmu: Ko to tako pozno lupa?

Branislav Nušić je ispijao i po 40 šoljica kafe na dan

Miris kafe

Tokom ranih dana majka je najčešće spremala divku, zamenu za kafu. Ponekad bi kupila sirovu kafu koju je sipala u pržun i gurnula u otvorena vratanca šporeta smederevca. Miris kafe, koji bi ispunio ceo stan, uzbuđujuće bi nadražio nozdrve odraslih ali i dece. Da ne bi atakovali na dragoceni napitak, odrasli su tvrdili da deci koja piju kafu obavezno izraste rep. Pored toga česte batine u tom nehumanom društvu su nagoveštavane povicima sa terase – Popićeš ti meni kafu čim dođeš kući!

Kafa me je oduvek jako privlačila, mada je nisam konzumirao. Samo četiri puta u životu! Ustvari tri. Prvu kafu sam popio relativno kasno, kada sam se vratio iz vojske. Otkrio sam da mi ni malo ne prija i da sam kao čiraš nepotrebno išao u vojsku. Na drugu kafu sam otišao kod komšinice, na upoznavanje. Kafu sa njom nisam popio ni tada a ni jedan jedini put tokom našeg predugog bračnog života. Treća je bila ponovo fatalna za moj, tada zalečeni želudac. I najzad četvrta je pala na pedeseti rođendan na visovima Komova. Tada mi je kofein aktivirao adrenalin do krajnjih granica pa sam verovatno oborio sve  rekorde u brzini uspona na Vasojevića Kom.

Definicija sreće

Često prolazim pored bašte restorana Poslednja šansa. Za izdvojenim stolom sedi fini stariji gospodin koji polako prelistava Politiku. Na stolu se nalazi šoljica za kafu, iz koje se lagano izvija dim tek skuvane kafe. Kad prođe neka lepa dama, on spusti novine, umesto otužnog uzdaha otpije gutljaj kafe i nastavi sa iščitavanjem. Ako bi hteo da definišem sreću, verovatno bih je označio tim stolom i ranim prepodnevom kod Poslednje šanse.

Priča o šoljicama kafe

Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku. Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem. „Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe“, rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih…
Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane…

„Poslužite se“

Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio: „Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari trebala dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili, merkajući tuđe šoljice. Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je kafa poput života. A posao, novac i položaj u društvu… poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u kafi.

Pijete kafu, a ne šoljicu. Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega.
Žive jednostavno, govore ljubazno, vole velikodušno…“

Tekst i fotografije: Dragan Bosnić

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

1 Comment
  1. TEKST JE SUPER MALO ISTORISKOG I MALO POUCNOGA , JA SAMO DA DOPUNIM IMA JOS JEDNA KAFA B U D I L I C A !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena