On vam se ne javlja. OK. Čemu taj osećaj u stomaku? Zašto vam puca glava? Pomislite li ikada kako je sve to očajanje zbog odbijanja bolesno, šašavo i protivprirodno?
Očajava li jabuka na drvetu što je niste ubrali? Ni najmanje. Jadikuje li haljina koju ste zagledali, probali, merkali i na kraju vratili? Ni u snu. Pada li u depresiju kučence koje niste poneli kući a taaaaaaako je bilo slaaaaaatko i prodavac ispred pet šopa vas je ubeđivao da mu je majka rasna, da je vakcinisano, očišćeno od parazita i naučeno da kaki na novinu… Ne pada.
Dok vi umirete od griže savesti na putu do kuće i kažnjavate sebe najružnijim rečima, kučence već kevće za nekim drugim, maše repićem i gleda da izvuče benefit iz novog susreta. Život teče dalje.
U redu pred kasom
Jadikovanje je izmeštanje izvan realnosti i tendencija da jedno loše iskustvo zalepimo uz drugo, čime crna grudva postaje lavina dok bela ostaje majušna, prhutava i sporadična…
Ako uvek mislite o sebi loše kad vam se neko na koga ste tipovale ne javi, zamišljajte jednu svakodnevnu scenu. U redu ste pred kasom u megamarketu i zagledate šta su drugi ljudi ubacili u korpu ili su već izložili na pokretnu traku ispred kasirke. Roba koju su oni izabrali i za koju sada plaćaju pozamašnu svotu, nema blage veze sa onim što biste vi ikada kupili. Neke artikle prvi put vidite, kao da niste bili u istoj radnji.
Vaše i njihove potrebe se ne podudaraju, vaš i njihov pogled nisu isti, vi živite u paralelnim svetovima. Pomislite na to kada vam se ne javlja onaj na koga ste tipovale. I vas dvoje ste iz paralelnih svetova, ni on ne može da vas spozna iako vam se čini da vas vidi, vaše se i njegove potrebe dijametralno razilaze. Trećeg nema, ukoliko ga same ne izmislite…
