Ako ne znate odgovor na ovo pitanje pronaći ćete ga u romanu „Žene koje kupuju cveće“. U pitanju je svojevrsni brevijar želja i potreba milenijalki, koje se bore za novu vrstu ženske slobode – da krenu isključivo tamo kuda ih srce vodi
„Razočaranje boli a neizvesnost užasava. Ali jedini način da pobegnemo od bola jeste da ga iskusimo a za neizvesnost da krenemo dalje“, kaže Vanesa Monfort u svom četvrtom romanu „Mujeres que compran flores“ („Žene koje kupuju cveće“) koji je objavljen 2016. godine i do sada preveden na 25 jezika!
„Problem se sastoji u tome što smo mi današnje žene kao revolucionarni softver instaliran u zastareli računar i zato se neprestano blokira i blokira i pravi kratak spoj.“ Vanesa Monfort
Vanesa Monfort (47) je španska spisateljica i dramaturg. Rođena je u Barseloni a detinjstvo je provela u Madridu. Književnu karijeru započela je tokom studija. Ovenčana je književnim nagradama, koje je počela da osvaja već prvim svojim romanom. Istakla se naslovima „Krizan san“ i „Njujorška mitologija“.
„Žene koje kupuju cveće“ (izdavač Laguna, 05. april 2022) je zarazna, smešna, romantična i uzbudljiva priča o prijateljstvu, o potrazi za ženskom nezavisnošću i epskom putovanju u središte snova savremenih žena.
U maloj centralnoj četvrti Madrida pet sasvim različitih žena kupuje cveće. Isprva ga nijedna ne kupuje za sebe: jedna to čini za tajnu ljubav, druga za svoju kancelariju, treća da bi ga slikala, četvrta za svoje mušterije, peta za mrtvog čoveka. Sve su na životnoj prekretnici, svakoj je potreban putokaz da bi nastavila dalje.
Marina pati od sindroma suvozača: izgubljena je jer je ostala bez kapetana svog života.
Kasandra je superžena, važniji joj je profesionalni uspeh od privatnog.
Gala čvrsto zastupa uverenje da žena danas ima sva prava, osim da stari.
Aurora je istinska Trnova Ružica: što je više boli, to je zaljubljenija.
Viktorija je odlučila da bude sve: najbolja majka, najbolja radnica, najbolja ćerka; dakle svemoćnost je njen sindrom.
Olivija, ekscentrična i mudra vlasnica cvećare „Anđelov vrt“ okupljaće ih svakog četvrtka uveče da bi zajedno popile čašu belog vina i opustile se. Ubrzo će se među ovim ženama razviti prijateljstvo, koje će im pomoći da preuzmu kormilo života u svoje ruke pa makar zaplovile potpuno neočekivanim vodama.
Portret izuzetne žene naše srednjovekovne istorije
Rafiniranim stilom i bogatom jezičkom građom, Drago Kekanović (75) gradi raskošnu sliku naših predaka u poznom srednjem veku na prelazu u renesansu, uoči pada Carigrada i Srpske despotovine.
„Privrženost“ je priča o idealnoj ljubavi Katarine Kantakuzine Branković, ćerke Đurđa Brankovića i izabranika njenog srca, sokolara Damjana, potonjeg viteza i monaha. Ukrštenim putevima sudbine, njihova životna priča teče od Dubrovnika i Smedereva, preko Beograda, do Celja i Zagreba.
Drago Kekanović je učinio da nas istorijske okolnosti pred pad Srpske despotovine suptilno podsete na ove u kojima danas živimo.
Drago je hrvatski književnik srpskog porekla. Četvrt veka je radio kao urednik u Dramskom programu TV Zagreb.
Za roman „Veprovo srce“ dobio je, između ostalih, nagradu „Borisav Stanković“. Za roman „Privrženost“ (Laguna, 29. mart 2022) dobio je nagradu „Beogradski pobednik“.
„Kad oni povuku, ja popustim“
Knjiga „Govori koji su promenili svet“ slavi velike govore iz svetske istorije, od drevnih vremena do 21. veka. Neki govori su herojski i nadahnjujući, a neki su zloslutni, surovi, jezivi…
Knjigu je napisao ugledni istoričar Sajmon Sibag Montefjore. Svojim neodoljivim stilom pripovedanja, koga krasi ritam i konciznost, opisao je brojne istorijske ličnosti i njihove slavne reči: Čerčila, Elizabetu Prvu, Staljina, Džingis-kana, Mišel Obamu, Kleopatru, Nehrua, Muhameda Alija…
Neke besede, koje su zaslužile da uđu u Montefjorev odabir najvećih na svetu, održane su na bojištima, neke u sudnicama, neke na trgovima a neke Bogami za trpezom.
Jedan od govornika u knjizi je i Muavija, halif u Arabiji u 7. veku, potonji car, koji je izgovorio istorijske reči: „Kad oni povuku, ja popustim“. Sajmon Sibag Montefjore smatra da je to najbolja definicija državništva i umeća politike.
Muavija se proslavio svojom saosećajnošću i političkim zdravim razumom. Njegova puna misao, vezana za popuštanje, glasi: „Ne koristim mač kad je moj bič dovoljan i ne bičujem kad je moj jezik dovoljan. A ako me i jedna vlas vezuje za moje ljude, ja je ne kidam. Kad oni povuku, ja popustim, a kad oni popuste, ja povučem.“
Sajmon Sibag Montefjore (56) je britanski istoričar i televizijski voditelj, te pisac bestselera prevedenih na 48 jezika. Njegova knjiga „Potemkin: Knez nad knezovima“ bila je u užem izboru za nagradu „Semjuel Džonson“. Knjiga „Staljin: Dvor crvenog cara“ osvojila je Britansku nagradu za istorijsku knjigu godine. „Laguna“ ju je izdala još 2007. godine, u prevodu Nenada Dropulića.
Knjiga „Mladi Staljin“ dobila je nagradu „Kosta“ za najbolju biografiju, nagradu LA Tajmsa za biografiju, nagradu „Bruno Krajski“ i francusku Veliku nagradu za političku biografiju.
Njegovo delo „Jerusalim: Biografija“ proglašeno je knjigom godine u izboru Jevrejskog literarnog saveta SAD i ovenčan nagradom „Venđin“ u Kini. „Laguna“ je upravo izdala ovu knjigu. U prodaji je od 01. aprila.
Knjiga „Romanovi: 1613–1918“ dobila je italijansku nagradu „Lupikaja tel Teričio“.
Montefjore je i autor „Moskovske trilogije“, koju čine romani „Sašenjka“, „Crveno nebo u podne“ i „Jedne zimske noći“, za koju je dobio nagradu za politički roman godine. Napisao je i knjige „101 heroj svetske istorije“, „Pisma koja su promenila svet“ i „Govori koji su promenili svet“ (izdavač za sve tri ove knjige za Srbiju je „Laguna“).
Umesto zaključka….
