Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine: Gde je profit u poljoprivredi

Studija „Gde je profit u poljoprivredi“ je besplatna i dostupna i u elektronskom izdanju. Dovoljno je poslati e-mail na adresu poljoprivreda@pkv.rs

Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine

Vi ste sekretar Udruženja poljoprivrede u Privrednoj komori Vojvodine, koje je iniciralo izradu studije „Gde je profit u poljoprivredi“. Kome je Studija namenjena?
Studija  je prvenstveno namenjena tržišno orijentisanim poljoprivrednim proizvođačima kojima su potrebne relevantne informacije o ekonomskim efektima u našim proizvodnim i tržišnim uslovima. Dali smo poseban osvrt na porodična poljoprivredna gazdinstva koja u uslovima velike konkurentnosti moraju da se izbore za svoje mesto. Rezultati koji su prikazani su orijentacionog karaktera i mogu da variraju u zavisnosti od: kvaliteta zemljišta poje­di­nih parcela, klimatskih faktora, načina iz­vo­­đenja agrotehničkih me­ra, cene radne snage u pojedinim de­lo­vima zemlje… Napomenula bih da su prikazani pokazatelji proizvodnje određenog useva, prethodno usaglašeni sa, u praksi, uobičajenim normativima za posmatrani usev a cene poljoprivrednih proizvoda su preuzete iz informacione baze Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS.


Projekat “Iza svake uspešne žene stoji žena” sufinansiran je iz budžeta:
Republika Srbija
Ministarstvo kulture i informisanja


U koju ste se poljoprivrednu kulturu „zaljubili“  tokom rada na ovoj studiji?
Širok je spektar biljnih kultura prikazanih u Studiji. Naravno, najinteresantnije su one koje sa manje ulaganja donose veći profit po hektaru kao što su orah i lešnik kod voća, odnosno rukola, paštrnak i zelena salata kod povrća. S obzirom da sam ljubitelj rukole, koju često konzumiram, nju bih posebno izdvojila.

Značaj digitalizacije

Realizator studije „Gde je profit u poljoprivredi“ je Centar za ruralni razvoj Vojvodine iz Novog Sada. Da li ste primetili da su poljoprivredni proizvođači koji sarađuju sa naukom, uspešniji od onih koji odmahuju rukom na „teoretičare“?
Prošla su vremena „odmahivanja rukom na teoretičare“ jer bez primene nauke nema napretka pa ni smisla bavljenja poljoprivredom. Posebno bih naglasila značaj digitalizacije u poljoprivredi.

Šta biste preporučili nekome ko razmišlja da proda stan u gradu i osnuje porodično poljoprivredno gazdinstvo – šta je najlakše a šta najteže za uzgoj?
Upravo kao odgovor na ovo pitanje nastala je Studija koja prikazuje  prihode, rashode, ekonomičnost, rentabilnost proizvodnje kao i preporuke autora. Kao primer ću navesti peršun: ukupni troškovi u proizvodnji su 297.139 dinara po hektaru, ukupni prihodi pri prosečnom prinosu su 1.454.000 dinara po hektaru, što znači da je dobit po hektaru čak 1.156.861 dinar. S obzirom da je detaljno opisana struktura prihoda i troškova za žitarice, industrijsko bilje, voće i povrće (obuhvatajući i plastenike), čitalac će moći sam da se opredeli za biljnu kulturu, prvenstveno vodeći računa o zahtevima tržišta.

Karika koja nedostaje

„Lako je napraviti, treba ga i prodati“, surova je činjenica savremenog bi­­znisa. Koja karika poljoprivrednicima najviše nedostaje u lancu prodaje njihovih proizvoda?
Ne sme se više razmišljati: prvo da proizvedem pa da vidim kome ću taj proizvod prodati, već šta tržište traži, to da  proizvodimo. Sortiment, takođe, treba da bude usmeren prema specifičnim zahtevima potrošača. Na primer, ako je proizvod namenjen prerađivačkoj industriji, onda proizvođač treba da se odluči za sorte, odnosno hibride, koji imaju veći sadržaj suve materije. Plodovi ne moraju da budu toliko atraktivni kao što je to recimo slučaj kod proizvoda namenjenih konzumnoj potrošnji. Proizvođač, takođe, treba da se opredeli za direktan ili indirektan vid plasmana. Ako je direktan plasman on je ujedno i proizvođač i prodavac i odlučuje o prodajnoj ceni. Ako se odluči za neke vidove posrednika, on ne odlučuje o maloprodajnoj ceni i uslovima prodaje. Ako se odluči za proizvodnju šećerne repe, proizvodnim ugovorima se vezuje za jednu od dve grupacije industrije šećera koje su prisutne na domaćem tržištu. Karika koja nedostaje je  udruživanje proizvođača radi lakšeg poslovanja. Interesi koje proizvođači ostvaruju udruživanjem mogu biti različiti, počev od najjednostavnijeg udruživanja radi nabavke repromaterijala ili prodaje na tržnicama, do krupnih zajedničkih investicija u izgradnju infrastrukture, formiranja robne marke i zaštite porekla proizvoda. Mora se navesti da je veliki pritisak na proizvođače od strane raznih nakupaca koji žele da iskoriste nestabilnost na tržištu da bi uz što niže cene otkupili proizvode od proizvođača. Na primer proizvođači maline koji nemaju svoje hladnjače primorani su da brzo prodaju svoje proizvode hladnjačarima, koji ih često uslovljavaju niskom cenom ili se pravdaju velikim zalihama iz prethodne godine. Znači univerzalne formule nema, proizvođači moraju da se snalaze sami i da se odlučuju za one vidove plasmana koji su im u datom momentu najbolji.

U plastenicima je najveća dobit od proizvodnje paradajza ali apsorpciona moć našeg tržišta ima svoje limite. Da li je rešenje u pravljenju soka od paradajza, kečapa i drugih domaćih proizvoda?
Najmanji prihodi se ostvaruju prodajom primarnog poljoprivrednog proizvoda tako da je za poljoprivredne proizvođače veoma bitno da svoje proizvode transferuju u više faze obrade. Moraju se privikavati na promene ukoliko žele da žive od toga. Tržište hrane je vrlo dinamičano i lako promenljivo. Ono nije jednoobrazno, već je vrlo diverzifikovano u zavisnosti od tipa potrošača (tradicionalista, inovator, informisan, impulsivan…), njihovih mogućnosti i potreba. Trendove na tržištu, potražnju za novim proizvodima često generišu i marketinške aktivnosti.

Domaći bostan

Svi volimo domaće lubenice ali nikad ne razmišljamo da je domaćem proizvođaču teško da stigne na više prodajnih mesta u isto vreme. Kako da mu pomognemo da proda svoj bostan? 
U proizvodnji bostana postoji nekoliko načina kako da proizvođač proda svoje proizvode. Prvi način je proizvodno ugovaranje sa određenim institucijama koje će mu otkupiti proizvode – trgovinski lanci, izvozne kompanije i sl. Tada je njegov fokus isključivo na proizvodnji, da dobije što bolje plodove i što bolji kvalitet, da što ranije plodovi sazrevaju i naravno uz što niže troškove proizvodnje. Drugi način je da on sam realizuje svoje proizvode, putem direktne prodaje sa gazdinstva, prodaje na pijaci, tržnici, prodaje iz dostavnog vozila, prodaje preko interneta i slično. Mora biti svestan da je cena proizvodnje bitna u uslovima velike konkurencije na tržištu, kako lubenica iz domaće proizvodnje tako i iz uvoza. U novije vreme velika je ponuda bostana iz Turske, Albanije, Severne Makedonije koje  imaju bolje klimatske uslove i gde bostan pre sazreva. Na taj način postoji veliki cenovni pritisak na domaće proizvođače. Povećanje produktivnosti nameće mu se kao imperativ u ovoj proizvodnji.

Kupina ima zanemarljiv koeficijent rentabilnosti u odnosu na orah, recimo, ali je zato veoma perspektivna voćna vrsta, pogotovo za izvoz na me­đu­na­rodno tržište. Šta je pametnije za mlade poljoprivredne proizvođače: da gaje rentabilno ili perspektivno voće?
Prvo, proizvođač mora da ima odgovarajuće uslove za proizvodnju – klimatske, agroekološke i druge resurse, radnu snagu za branje, hladnjače za čuvanje voća i slično. Ne može svaki proizvod da se gaji u svim delovima zemlje podjednako. Pre nego što se proizvođač odluči da nabavi sadnice kupina, mora da odluči koja sorta je najbolja. Dve grupe faktora bi trebalo uzeti u obzir. Prvo je kakvi su agroekološki uslovi za uzgoj, a drugi šta kupci traže. Na prvi se može uticati đubrenjem i navodnjavanjem do neke mere, ali ukoliko se iz nekog razloga kupcima ne sviđa kupina to može biti problem za ozbiljniji plasman.

To je prvi moment koji utiče na proizvođača šta da proizvodi. Svaki proizvođač gleda ekonomski moment, koliko treba da uloži u proizvodni proces, da li ta sredstva poseduje, kakvi su uslovi dobijanja kreditnih sredstava od finansijskih institucija, od Ministarstva za poljoprivredu ili Sekretarijata za poljoprivredu APV po povlašćenim uslovima. Treba da sagleda vreme za koje će mu se uloženi novac vratiti. Kod višegodišnjih zasada mora da čeka nekoliko godina da bi došao do punog roda koji će mu kasnije davati veće prihode. Takođe, mora da sagleda i uslove tržišta, koji proizvod može lakše da plasira i po kojoj ceni. Znači nema jedinstvenog odgovora na ovo pitanje, sve zavisi od toga kakvi su resursi proizvođača i kakva su mu očekivanja.

Mladi proizvođači

Koliko jedno imanje liči na svog gazdu? Može li se krilatica: „Reci mi šta gajiš i reći ću ti ko si“, primeniti u bukvalnom smislu?
Na neki način može se  reći da je tako. Stariji proizvođači se odlučuju  za tradicionalne linije proizvodnje: žitarice, industrijsko bilje i slično, iz razloga što nema velikog ulaganja živog rada, plasman je relativno stabilan, zarada nije visoka ali je u ekvivalentu uloženog rada. Ne eksperimentišu previše u smislu gajenih sorata i hibrida, odlučuju se za proverene proizvođače semenskog i repro materijala. Retko se odlučuju za navodnjavanje kao bitnu agroekološku meru koja iziskuje velika ulaganja ali daje daleko veće prinose u odnosu na konvencionalan način gajenja. Sa druge strane, mladi proizvođači žele da što pre dođu do rezultata uloženih sredstava. Često se odlučuju  za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru, gde plodovi rano prispevaju, kombinuju i menjaju gajene biljne vrste, odlučuju se za one profitabilnije, odnosno koje imaju veću cenu na tržištu. Odlučuju se za određene vrste prerade, na taj način dobijaju proizvode sa dodatnom vrednošću. U novije vreme proizvođači grožđa odlučuju se za proizvodnju vina, rakije pa čak i na viši oblik a to su razni vidovi agroturizma. Odlučuju se za specifične načine distribucije – snabdevanje restorana, hotela, takozvani HORECA sektor. Proizvođači pored tehnologije uzgajanja, moraju da poznaju i knjigovodstvo, tržište, da imaju znanja iz marketinga kako bi što bolje opstali na tržištu i ostvarili dobre proizvodne i finansijske rezultate.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

1 Comment
  1. Изузетно професионалан текст. Све похвале. Само тако наставите.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena