Uz pesme „Stare ljubavi“ Tereze Kesovije, „Anđelina, zumba, zumba“ Radmile Karaklajić i „Čamac na Tisi“ Olivere Marković, svečano je otvorena izložba „Partizanka i Fragonar – Kolekcija slika Jovanke Broz“. Radi se o ličnoj kolekciji umetničkih predmeta iz odaja Jovanke Broz, koji su do 28. avgusta izloženi u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu
Kao delovi razbijenog ogledala, u kome vidimo mnoštvo likova umesto jednog, kroz izložbu „Partizanka i Fragonar – Kolekcija slika Jovanke Broz“ pratimo njena intimna sećanja na vreme kada je bila prva dama Jugoslavije ali i naša lična sećanja na „zemlju koje više nema“.
Među prvim posetiocima izložbe bilo je najviše onih koji su u Jugoslaviji položili pionirsku zakletvu da će marljivo učiti i raditi, ali su se isto tako silno radovali da izgube nekoliko časova da bi mahali supružnicima Broz papirnim zastavicama, kada su se oni vraćali sa nekog od brojnih putovanja u Beograd.
Bilo je zabavno živeti u novobeogradskim blokovima na putu od aerodroma do predsedničke Rezidencije u Užičkoj 15, jer to je značilo da ćete često viđati druga Tita i drugaricu Jovanku u limuzini, koja klizi polako kao da je vremena bilo na pretek. Drug Tito je uvek imao šešir i bele rukavice kao u “Filmskim novostima” a drugarica Jovanka punđu ili tokicu, što nije nosila ni jedna od tadašnjih mama ili učiteljica u školi.
Tijana Palkovljević Bugarski, Nikola Ivanović i Danijela Vanušić 
Detalj sa izložbe 
Jovanka Broz 
“Portret drugarice Jovanke”, Omer Mujadžić
Umetnička dela iz „kućnog pritvora“
Jovanka je, posle smrti maršala Tita, nestala sa javne scene. Život je nastavila sama, u izolaciji, u raskoraku između bajkolike prošlosti i oskudne sadašnjosti. Predmeti sa kojima je delila svoje 33 godine tišine, koja je počela njenom političkom a završila njenom fizičkom smrću, sada sa neskrivenom radoznalošću razgledamo u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu na izložbi koja nosi naziv „Partizanka i Fragonar – Kolekcija slika Jovanke Broz“.
Fragonar je francuski slikar, jedinstvena ličnost galantnog slikarstva i oličenje jedne od dve krajnosti Jovankinog likovnog ukusa, izloženog po prvi put očima javnosti. Radi se o 36 umetničkih dela koje je ona prenela iz Užičke 15 u Bulevar mira 75, u svoj „kućni pritvor“.
Ta dela, zajedno sa komadima nameštaja, fotografijama, garderobom i aksesoarima Jovanke Broz možete i vi da pogledate u evropskoj prestonici kulture za 2022. godinu, sve do 28. avgusta, kada će se izložba preseliti u svoju matičnu kuću, Muzej Jugoslavije u Beogradu.
Portret drugarice Jovanke, Božidar Jakac, 1966 
Priprema toalete, Mladen Josić, 1938 
Seoski pejzaž, Feđa Soretić, 1967 
Sveti Stefan, Vuko Radović
Pažljivo razotkrivanje mita o Jovanki Broz
Da je Galerija Matice srpske među najkreativnijim institucijama kulture u zemlji, pokazalo se i prilikom otvaranja ove izložbe. Njen autor, Nikola Ivanović, realizovao je svoju ideju da se snimi mini-film, u kome igrani lik Jovanke Broz prolazi kroz prostorije Galerije i spušta svoje lične predmete, poput partizanskog šinjela ili damske tašnice, na mesta gde će ih publika i zateći.
U film su inkorporirani dokumentarni kadrovi iz Jovankinog života, između ostalog i jedan u kome ona uzima gologuzog afričkog dečaka u naručje, ne skidajući široki osmeh sa lica.
Ovaj kratak ali impresivan film vrteo se tokom svečanog otvaranja na dva video-bima na ulazu u Galeriju, uz Terezine muzičke rime „Stare ljubavi zauvek u nama traju i svetlost očiju daju…“
Bilo je jasno da autori izložbe žele da pažljivo, gotovo ljubavno, razotkriju mit o Jovanki Broz, koji je narastao kao planina zbog ogromnog višedecenijskog ćutanja.
Rad u fabrici, Stevan Arsić Stiv, 1973 
Šinjel partizanke Jovanke 
Josip i Jovanka Broz
Kroz kolekciju likovnih dela i stvari iz privatnih odaja, poput slike radnice za fabričkom linijom koju je Jovanki Broz poklonio Aktiv žena Fabrike vagona Kraljevo ili njene kućne biblioteke u kojoj je i knjiga koju je dobila od Žakline Kenedi, oni objašnjavaju fenomen supruge maršala Tita.
Očigledno je da je Jovanka Broz svoj lični politički stav izražavala kroz podršku borbi za ravnopravnost žena ali i kroz nastojanje da se osvoji što više glamura u socijalističkoj svakodnevici.
Žene u razgovoru, Vlaho Bukovac, 1898 
Ana Panić, kustoskinja iz Muzeja Jugoslavije, Danijela Vanušić, pomoćnik ministra kulture i Nikola Ivanović 
Izloženi predmeti su jedan mali deo bogatog fonda Muzeja Jugoslavije
Ormari u kojima žive tragovi starih ljubavi
Na svečanom otvaranju izložbe „Partizanka i Fragonar – Kolekcija slika Jovanke Broz“ govorili su: Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske; Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije i autori izložbe Nikola Ivanović i Ana Panić.
Izložbu je otvorila Danijela Vanušić, pomoćnik ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju, koja je pohvalila saradnju dve nacionalne institucije kulture, Galeriju Matice srpske i Muzej Jugoslavije.
Prilikom otvaranja izložbe izrečena je posebna zahvalnost sestričini Jovanke Broz, koja je pomogla da se ideja autora ostvari u potpunosti. Istaknut je i izuzetan rad na restauraciji predmeta iz lične zaostavštine gospođe Broz. Svih 36 dela prošla su kroz kompleksne i sveobuhvatne postupke konzervatora Galerije Matice srpske, predvođenih višom konzervatorkom Marijetom Sidovski.
Zahvaljujući njima dobili smo našminkanu a ne ofucanu stvarnost jedne legende naše prošlosti, jednu lepo upakovanu žensku priču kojoj vreme samo dodaje na kvalitetu.
U ormarima Jovanke Broz, pokazala je izložba, stanuje i njena ljubav, njena vernost Josipu Brozu Titu, nesvrstanima i Jugoslaviji. Tu negde, između njenih rukavica i tašnica, krije se i naše detinjstvo, dečaštvo, mladost…
I na kraju, ako isključimo politiku i njena tumačenja, posle ove izložbe u ušima odzvanjaju stihovi Tereze Kesovije: „Stare ljubavi nestati nikada neće, one su tragovi prošlosti, one su odjeci sreće“.
Napomena: Realizaciju izložbe omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Prijatelji izložbe su DDOR osiguranje i KARE Design
