Iman i Dejvid Bouvi, gazela iz Somalije i londonski ekscentrik

Na večnu vernost zakleli su se 1992. u jednoj američkoj crkvi. Njoj je to bio treći, a Dejvidu drugi brak. U miraz su doneli po jedno dete i zajednički smisao za humor. Dejvid je za kuma uzeo svog sina Dankana Džonsa iz prvog braka, koji je tada imao 20 godina. Iman, koja je udovica od januara prošle godine, sa osmehom i setom priseća se tih dana. Prelepa Somalijka ima uspomena na pretek. Jedna od njih tiče se početka njene karijere…

Hodala je ka amfiteatru, kad ju je presreo plavi markantni Amerikanac, Piter Bird. Bio je prijatelj Endi Vorhola i Hju Hefnera, lovac na krupnu divljač i fotograf. Ona se zvala Iman Mohamed Abdulmajid, imala je 19 godina i studirala je političke nauke u Najrobiju u Keniji. Uz to je imala status izbeglice iz Somalije, bila je školovani vojnik i već nekoliko meseci nesrećno udata. Rođena u Mogadišu, najlepše godine detinjstva provela je u Saudijskoj Arabiji gde joj je otac bio somalijski ambasador i u Egiptu gde je išla u srednju školu.

Šest hiljada dolara

Da li sme da je fotografiše, pitao je Piter. Platiće, rekao je. Šest hiljada dolara, tražila je Iman. Toliko joj je trebalo da završi studije. Piter Bird je platio – devojka je bila njegovo životno otkriće. Njene fotografije poslao je svojoj prijateljici Vilhelmini, vlasnici jedne od najvećih modnih agencija u Njujorku. Kad ih je Vilhelmina videla, ostala je bez daha. Kakav vrat, kakva koža, kakvi članci… Gde li je samo našao takvu devojku? Bird je „zamastio“ celu priču. Negde na istoku Afrike, iskočila je iz žbuna, čuvala je koze. Možda je zarobljena princeza. Ženski Tarzan. Priča je osvanula na prvoj strani New York Posta.

O svemu tome studentkinja u Najrobiju ništa nije znala. Jedva je stiglo do nje da je američki fotograf traži telefonom. Iman nije imala telefon, pa se u dogovoreno vreme pojavila u kancelariji svoje prijateljice koja je radila za jednu aviokompaniju. Bird ju je pitao sa druge strane žice da li bi došla u Njujork, agencija joj nudi ugovor, aviokarta je već spremna. Iman je pomislila: „To je izlaz iz braka u koji sam ušla protiv volje roditelja“. Ali za putovanje je morala da dobije dozvolu muža jer nije imala 21 godinu. Falsifikovala je dokumenta, načinila sebe malo starijom, nikom nije rekla ni reč…

Zvezda je rođena

U oktobru 1975.  stigla je na Menhetn. Bilo je hladno, vetar je vitlao otpatke sa ulice. Vozila se u taksiju i mislila: Dođavola, u koju sam zemlju Trećeg sveta stigla? Nekoliko dana kasnije na konferenciji za štampu Piter Bird ju je predstavio kao divlju boginju iz Somalije. Novinari su „odlepili“. Afrika, pre 40 godina beskrajno daleka, sedela je ispred njih. Bird je uputio novinare da nema načina da Iman komunicira s njima, osim pantomimom. Niko nije slutio da ona priča tečno engleski, francuski, italijanski i arapski. „Zašto ne razgovarate direktno sa mnom?“, obratila se jednog časa zaprepašćenim novinarima svojim dubokim, malo zadimljenim glasom. „Zašto nam odmah niste rekli da možemo“, upitali su je. „Zato što se tako kazalo mnogo više“, odgovorila im je Iman. Novinari su delili njeno mišljenje, i crna zvezda se vinula u nebo.

Četvrt veka kasnije, u tom istom Njujorku, u njihovom  penthausu u ulici Lafajet, čekao ju je Dejvid Bouvi, njen treći muž, sa njihovom tek rođenom ćerkom Aleksandrijom Zarom u naručju. Bila je tu i prva ćerka od Iman, Zuleha Hejvud, koju je Dejvid prihvatio kao svoju.

Miljenica sreće

Ljubav između ekscentričnog rokera, jednog od najoriginalnijih i najboljih muzičara danas, koji nas je napustio u januaru 2016, i Iman, lepotice i poslovne žene koja poručuje Ne čekaj posao, stvori posao, traje na neki način i danas. Zajednička ćerka, Aleksandrija Leksi Zahra Džons kojoj tepaju Aleksa, sada ima 16 godina, Zuleha 38, Dejvidov sin iz prvog braka Dankan Džons Zouvi 45. Iza Iman je 15 godina karijere supermodela, uloge u filmovima „Moja Afrika“, „Zvezdane staze 6“, u spotu „Remember the Time“ Majkla Džeksona, kao i dve decenije rada na sopstvenoj kozmetičkoj liniji za tamnopute žene i sopstvenoj modnoj liniji jarkih boja i etno dezena Global Chic koju prodaje preko jedne američke šoping TV stanice. Tu je i njena autobiografija „Ja sam Iman“, koja potvrđuje da nije slučajno što na arapskom njeno ime znači „boriti se“.

Bajka o borbenoj princezi iz Somalije sadrži i dozu rasističke zbilje. Kada je Iman stigla u Njujork crni modeli nisu imali šta da traže u svetu mode, ponajmanje u njenom vrhu. Iman je bila čudo, prva tamnoputa gazela na naslovnoj strani Vogue. Sa njom je sve bilo drugačije, odmah je stekla popularnost… „Sebe sam uvek gledala kao miljenicu sreće a ne kao žrtvu“, kaže danas. Posle dve nedelje njen otac je saznao iz dnevnih novina  da mu je ćerka u Njujorku. Tom brzinom je planula njena zvezda.

Hod kao patka

Iman misli da njen vrtoglavi uspeh s njom nije imao gotovo nikakve veze. Jednostavno je sazrelo vreme da se lansira jedna crna zvezda. Njen doprinos je, kako ona misli, samo u jednom: pošto je došla pravo iz Afrike ona nije bila svesna boje svoje kože, za razliku od njenih afroameričkih koleginica u Americi. „Nikada se nisam osećala kao manjina. Nikada nisam bila diskriminisana zbog boje moje kože – nikada, dok nisam došla u Njujork.“

Zato nikada nije molila, uvek je zahtevala. Tražila je da bude plaćena isto kao njene bele koleginice. Iako nije znala da hoda na štiklama, niti je ikada ranije kročila na modnu pistu, postala je prvi crni supermodel sa dva miliona dolara godišnje zarade… Na bini joj se često činilo da hoda kao patka, ali je sebi govorila ovako: „Kad ljudi vide patku kako mirno seče vodenu površinu, nemaju predstavu o tome koliko se ona grči ispod vode.“

Kako se udati za milionera

Letela je s kontinenta na kontinent, udala se po drugi put za košarkašku zvezdu, dobila ćerku. Provodila se u „Studiju 54“ svake noći do zore, drogirala i činila sve ono što joj danas ne pada na pamet. Poroci kao da nisu ostavili traga na Iman. Sada, sa 61, može da se predstavi da ima 35 a da niko ne posumnja. Osim bora-smejalica lice joj je glatko kao somot, a telo i dalje vitko i mišićavo poput gazele. Dobra genetika, kaže, jer njen otac ima preko 85 a izgleda kao četrdesetpetogodišnjak.

„Volim da budem žena“, kaže. „Moj omiljeni film je Kako se udati za milionera, ali samo zbog haljina koje Merilinka nosi. Izrazito su ženstvene. Nosim uske stvari, krojene po meri. To se i Dejvidu sviđalo“.

Crna kravata, bela buka

Za svoju prvu suprugu, Dejvid je izjavio da se oblačila i ponašala kao muškarac. Bila je to Meri Anđela Barnet, kojom se oženio 1969. godine. Prema nekim tvrdnjama Anđelin loš osećaj za modu i grubo kršenje zakona, uticali su pozitivno na Bouvijevu muziku i njegovu svetsku slavu. Njihov sin Zouvi, poznat i kao Džo ili Džoi, rodio se 1971. godine. Dejvid i Meri, odlučili su da se razvedu 1980, posle osam godina razdvojenog života. Sin Zouvi je sa majkom prekinuo svaki kontakt kada je imao 13 godina. Zanimljivo da se i Iman od drugog supruga razvela u slično vreme, 1978. godine.

Kada je odlučio da oženi Iman, Bouvi joj je poklonio pesmu „Black Tie White Noise“ (Crna kravata, bela buka). Uprkos ljubavi koju nisu krili, bio je to šok za obe familije. Iako se radilo o vezi koju bi oni, da mogu, zabranili, Dejvid je imao da poruči okupljenoj rodbini samo jedno: „Moja ljubav je konačno stvarna i konkretna“.

Na pitanje kako je znala da je Bouvi čovek njenog života, Iman je odgovorila: „Šetali smo ulicom i meni se odvezala pertla. Dejvid se, bez reči, sageo i zavezao je. Rastopila sam se“. Njoj se oduvek sviđalo i to što je Dejvid genije kada su pokloni u pitanju. Za 15 godina braka poklonio joj je „soliter“ od ruža u koji je sakrio dijamante.

Muzički kameleon

Dejvid Bouvi, rođen 1947. u Londonu kao Dejvid Robert Džons, počeo je da svira saksofon sa 13, a već sa 16 godina uplovio je u profesionalne muzičke vode. Sa petnaest godina njegov prijatelj Džordž Andervud, koji je nosio prsten na svojoj ruci, udario ga je baš tim prstenom u levo oko zbog jedne devojke i teško ga povredio. Bouvi je osam meseci izostao iz škole, sve dok nije mogao opet normalno da otvara oko. Bez obzira na sve teškoće kroz koje je prošao, trajnog oštećenja vida kao i slabog raspoznavanja boja, ostao je dobar prijatelj sa Andervudom koji je kasnije ilustrovao njegove muzičke albume.

Godine 1966, posle promene prezimena u Bouvi, njegova karijera kreće uzbrdo. Svoju kameleonsku prirodu ispoljio je šezdesetih i sedamdesetih kao folker, dvopolno biće, plavooki bluzer, marsovac, rok zvezda, vođa novog talasa… Film, pantomima, tibetanski budizam, gluma, ljubav… Eksperimentisao je sa svim i svačim. Osamdesetih se okreće mejnstrimu a devedesetih industrijskom roku, repu i dens muzici. Bouvi i Mik Džeger snimili su duet „Dancing in the Street“, a kreće i serijal filmskih uloga: Usred noći, Apsolutni početnici, Lavirint, Twin Peaks…

Smeh kao lajtmotiv

Svoju drugu suprugu, Iman, Dejvid  je video tri puta pre nego što su se upoznali i uvek mu je kroz glavu prošla ista misao: „Ko je ova čarobna žena?“ Spojio ih je frizer Tedi Antolin 1990. godine, čije su mušterije oboje bili. „U prvih pet minuta umalo da mi popucaju svi nervi, međutim, posle toga smo se složili savršeno i to traje do danas“, izjavio je Bouvi čije prezime označava vrstu noža, i dodao: „Te noći kad smo se upoznali, već sam razmišljao kako ćemo nazvati našu decu“. Iman koja danas ima istetoviran nož na članku (uzgred, njen članak su mnogi proglasili najlepšim na svetu), živo se seća prvog susreta sa Bouvijem: „Drhtala sam celim telom od uzbuđenja. On je najvažniji muškarac u mom životu. Uticao je na to da okončam napornu karijeru fotomodela… Pisao mi je pesme pre braka i u braku sve vreme. Proveli smo četvrt veka zajedno“.

Njihova ljubav kojoj nema ravne u svetu slavnih, krunisana je brakom. Šta ih je vezalo? Iščašen smisao za humor. Iman je rekla da se udala za Bouvija zato što se „zezao sve vreme“ i zato što mu osmeh nije silazio sa lica. „Nemam više osećaj usamljenosti, koji me je dugo pratio i to u vrlo snažnoj formi. Usamljenost je neka vrsta podteksta za većinu mojih pesama“, rekao je Dejvid.

Posle 12 godina braka sa Iman, Dejvid je imao operaciju na srcu. Iman ga je naterala da se podvrgne striktnoj dijeti posle operacije. Bio je to njen način da mu pokaže koliko joj je stalo do njega. Najlepši kompliment svom braku, Dejvid je dao u jednom od svojih intervjua: „Sviđa mi se gde sam i  kako se osećam u svojoj koži.  Dakle, volim ko sam, s kim sam i šta radim. Postigao sam ravnotežu u svom životu“.

Izjavio je još i „Moj najbolji prijatelj je moja žena“, kao i „Uživam da budem otac i muž, ponovo“. Iman je rekla da je ona udata za Dejvida Džonsa, a ne Dejvida Bouvija i da ugađa svom mužu kao i svaka druga žena. „Kada smo odlučili da imamo bebu, kuvala sam svako veče da bismo stvorili osećaj familije i doma. Slušali smo Elu Ficdžerald, Ninu Simon i Rufusa Vejnrajta“.

Čekao sam je celog života

Iako su mnogi govorili „što ružniji roker, to lepša riba“, tvrdeći da su Bouvi i Iman samo kopija Mika Džegera i Džeri Hol, te Roda Stjuarta, Leni Kravica, Pola Makartnija i njihovih supruga-manekenki, izvesno je da se ova veza koju mnogi zovu „vanila i čokolada“ razlikuje od svih drugih. Osim slaganja karaktera, nedvosmislenog prijateljstva i obostranog pozitivnog uticaja, Iman i Dejvid su pokazali da su na ljubav gledali kao na umetnost. Svesni da život čine male stvari, oni su koristili svaki trenutak da „služe“ jedno drugom i tako pokažu koliko su im brak i njihovo prijateljstvo važni. „Volim da budem u kući i da se bavim porodicom“, poručuje Iman. „Žao mi je, ali paparaci neće zaraditi novac na meni…“

Od kako se venčao sa Iman, Dejvid se rastao sa žurkama i noćnim životom. „Ima vremena… Iman i ja izlazimo veoma retko. Umesto da trošimo svoje večeri na premijere i partije, radije ostajemo kod kuće. Noćobdijske seanse ne odgovaraju našem ritmu jer oboje ustajemo nešto malo posle pet sati. Upravo ovakvu ženu čekao sam celog života“.

Sve ima svoj kraj

„Ima tu još nešto. Oboje smo stidljivi“, kaže Bouvi. „Ne volimo gomilu ljudi, mnogo nam je lepše kod kuće, volimo da čitamo, interesuje nas umetnost i veoma rado kuvamo. Ranije sam bio nesiguran i plašio sam se veza. Nikome nisam zaista pripadao. A sada pripadam. To je cool. (Glasom robota:) Dobro mi je u ovom svetu. Preporučio bih veze i drugim ljudskim bićima. Zato me nervira što život ima kraj. Sada, kada razumem sebe i druge, trebalo bi da umrem. Kako glupa igra! Zar nema nikog  sa kim bih mogao malo da prodiskutujem o pravilima te igre. Baš sam rad da doživim 200 ili 300 godina“.

Nažalost, rak jetre ga je odveo u večnost 10. januara 2016. godine. Samo dva dana pre toga Iman je objavila na instagramu: „Ponekad ne možete da shvatite pravu vrednost trenutka, dok on ne postane sećanje“. Svet je ostao u šoku posle Dejvidove smrti. Niko nije znao da je bolestan. Alkohol i drogu ostavio je četvrt veka pre toga. Od osamdesetih je trenirao tri puta nedeljno sa jednim bokserskim trenerom u Njujorku i meditirao svakodnevno. „Ostavio sam i cigarete, zbog Aleksandrije“, izjavio je Bouvi koji je sa Iman imao dva boravišta: na Menhetnu i u Londonu. „Važnije mi je da naša ćerka raste u zdravom okruženju nego da se držim kao pijan plota svoje dugogodišnje navike. Kada sam ostavljao alkohol i drogu, razmišljao sam identično. To govori da su šanse da zadržim status nepušača velike“.

Iman i Bouvi odlučili su da svoju zajedničku ćerku drže podalje od reflektora, mada njihove devojčice ima u nekoliko Dejvidovih pesama poput „I Demand a Better Future“ (Zahtevam bolju budućnost)… „Svet nikada nije bio tako nesiguran kao danas“, izjavio je Bouvi. „Godine 1999. bio sam pun iščekivanja šta će nam doneti 21. vek. Start je razočaravajući. Počinjem da sumnjam da sam pogrešio što sam jednom detetu poklonio život u ovom veku“.

Na pitanje šta je njegov doprinos svetu, Dejvid je tada odgovorio u svom stilu: Komične pantalone? Šašave frizure? Nemam pojma.

Psiholozi su odlučni da su Iman i Bouvi ostavili iza sebe formulu sreće. Supružnici koji govore u javnosti lepo jedno o drugom, jesu srećni. Nauka kaže i ovo: Da bi ljubav dugo trajala, mora da se hrani pozitivnim iluzijama. Srećni parovi gledaju jedno drugo kroz ružičaste naočare, idealizuju svoje kvalitete, previđaju svoje mane. Osvežavaju sećanje na početak, slave godišnjice, vraćaju se na mesto gde su se prvi put poljubili… I ne obaziru se na komentare okoline. Njima se sviđa tako i tačka.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena