Grumen šećera u nedrima devojačkim: Sklapanje braka u tradicionalnom društvu

U nekim krajevima naše zemlje devojke bi pre polaska na venčanje stavljale u nedra grumen šećera, kako bi im odnosi sa mužem bili slatki

U tradicionalnom društvu postojala je izričita zabrana venčavanja lica koja su bila u krvnom ili ritualnom srodstvu, odnosno lica koja su u kumstvu, slave istu slavu, imaju isto prezime, srodnici su po mleku ili pobratimi i posestrime.
Brak je u mnogo većoj meri predstavljao vezu između dve porodične zajednice nego udruživanje dve individue. Potčinjavajući svoje lične interese kolektivnom, mladi su se uzdali u magijski uticaj na izbor partnera ili pridobijanje njegove naklonosti.

Ljubavno vračanje

Praksom ljubavne magije i gatanja bavili su se, bez razlike, i momci i devojke. U tradicionalnom društvu ona nije smatrana ekstremno poročnom. Ipak, verovalo se da njena uspešnost zavisi od stepena tajnovitosti. Naročito pogodnim smatralo se vreme mladog meseca, kao i period oko izlaska sunca.
U magijskoj praksi izuzetno značajnim smatrana su raskršća, pojedine biljke i predmeti. Miloduh je podsticao milovanje, ljubičica ljubljenje, dok se za travu od pomame smatralo da mami momke. Prsten skinut sa ruke pokojnika, zemlja sa groba, jaja i perje sove, trava raskovnik, nenačeta voda, samo su neki od dobro poznatih sredstava korišćenih u ljubavnoj magiji u našem narodu. Tako, da bi se udala za voljenog momka, devojka bi ga posmatrala kroz mrtvački prsten ili kroz venčić ispleten od određenih trava i obavijen crvenim koncem.
Posebnu ulogu u ljubavnoj magiji imali su takozvani „belezi“: kosa, nokti, izlučevine ili pojedini delovi odeće uzeti od osobe na koju se želi uticati. Posredstvom belega vršeno je magijsko vezivanje partnera. Najčešće su potencijalnom supružniku pripremani hrana i pića sa „belezima“ drugog supružnika.

Čitanje sudbine

U našem narodu je bilo prisutno i verovanje u sudbinsku predodređenost, prema kome u brak stupaju samo oni kojima je suđeno. S tim u vezi bila je razvijena i široko rasprostranjena praksa gatanja i čitanja sudbine, čime se nastojalo otkriti ko je suđena osoba.
Gatanje se vršilo pomoću bačenog pasulja ili kamenčića, tumačenjem snova ili pomoću delova tela nekih životinja (npr. plećke ili slezine). Smatralo se da tokom velikih praznika, naročito noću, gatanje postaje izvesnije.
Gatanje je praktikovano i radi odabira najbolje prilike. Devojke su prema obliku posađenih strukova bosiljka ili olova od puščanog zrna izlivenog u vodi, otkrivale lik suđenog supruga.

Isprošena devojka

Da bi se preduzeli koraci vezani za čin prosidbe, bilo je neophodno da vezu između dve porodice uspostavi provodadžija. Kako su se očevi dogovarali o svim bitnim aspektima svadbe, često se događalo da se momak i devojka prvi put sretnu na prosidbi, pa čak i na samom venčanju.
Isprošena devojka je izlazila na javna mesta samo u pratnji starijih rođaka, dok je u svojoj zajednici bila oslobođena uobičajenih obaveza, radi pripremanja svadbenih darova.
Proces sklapanja braka u tradicionalnoj kulturi Srba kulminirao je u svadbenim ceremonijama. Iako postoje mnoge lokalne razlike, prisutni su i brojni široko rasprostranjeni elementi: pozivanje svatova (sa čuturom ukrašenom cvećem i novcem), okupljanje svatova, preuzimanje neveste i venčanje, svečani ručak, predaja darova…

Zlato za zlato

Neposredno pre svadbe u kući buduće neveste njene drugarice su plele svadbeni venac od cveća i zimzelenog bilja, koje je imalo magijsko značenje. Uoči svadbe obavezno je praktikovano ritualno kupanje budućih supružnika. Radi zaštite od zlih uticaja i uroka, mlada i mladoženja su nosili po jedan prevrnut komad garderobe.
Pre ulaska u mladinu kuću, pred mladoženjine svatove bile bi postavljene prepreke, poput jabuke na visokoj motki koju je trebalo oboriti hicem iz pištolja. Na ulasku, svatove su dočekivali i kitili cvećem. Nevestu, prekrivenu velom, iz kuće je izvodio brat i predavao je deveru, koji mu je ostavljao „zlato za zlato“. Dever će zatim čuvati mladu sve vreme obreda. Vrlo bitan momenat predstavljala je razmena darova, koji su se prikazivali tokom ručka. Nakon ručka, započinjalo bi veselje.

Oproštajno kolo

Obilaženjem ognjišta i ljubljenjem kućnog praga, mlada se opraštala od svog doma. Pre odlaska bi se pozdravila sa svojom rodbinom i povela oproštajno kolo. Tom prilikom na kući su se otvarali prozori i vrata, a lomljenje sudova je označavalo konačni trenutak njenog polaska sa svatovima. Mlada se više nije osvrtala za svojom kućom, uprkos poziva rođaka. Bilo je rasprostranjeno verovanje da će deca ličiti na ujake ako bi se osvrnula.
Praktikovano je da devojka u kuću svog supruga donese miraz u novcu ili pokućstvu. Pre ulaska u svoj novi dom, ona se posipala žitom, šećerom i novcem, kako bi se obezbedila plodnost. Dočekivali su je sa muškim detetom, nakončetom, koga je trebalo da opaše crvenim koncem, podigne uvis i daruje. Nakonče je nekad stavljala u bračnu postelju ili bi ga povaljala po njoj. Verovalo se da će joj to doneti muško dete. Svadbeno veselje se zatim nastavljalo u mladoženjinoj kući.

Sreća u braku

U nekim krajevima venčanja se nisu održavala utorkom i petkom, jer su ti dani smatrani nesrećnim. Skladne odnose među supružnicima ljudi su često pokušavali da obezbede slatkišima: šećerom, voćem, medom… U nekim krajevima naše zemlje devojke bi pre polaska na venčanje stavljale u nedra grumen šećera, kako bi im odnosi sa mužem bili slatki.
Ukoliko bi želela da obezbedi prevlast nad bračnim partnerom, mlada bi pre polaska na venčanje pogledala mladoženju kroz venčani prsten. Takođe, verovalo se da bi se isti efekat postigao ako bi u crkvi za vreme venčanja nagazila na nogu budućem mužu, ili čak pokušala da okrene prsten na njegovoj ruci.

Velom protiv uroka

Veliki broj svadbenih rituala bio je inspirisan i obezbeđivanjem poroda. Iz tog razloga mlada je razvezivala čvorove na svadbenoj odeći, da izbegne sve što bi moglo da oteža ili spreči rađanje.
Poput drugih prelomnih momenata u životu pojedinca, i svadba je tretirana kao vreme pojačanog dejstva loših sila na mladence. Velika zaštitna moć pridavana je stoga venčanoj garderobi. Cveće, novac ili perje na nevestinskoj kapi u mnogim krajevima naše zemlje imali su funkciju amajlije. Najjača magijska svojstva pripisivana su mladinom velu, koji ju je štitio od urokljivih pogleda.
Rizičnim se smatrao i put od mladinog do mladoženjinog doma, a naročito opasni bili su kapija mladoženjine kuće i kućni prag, koji mlada nije smela da nagazi. Kako bi umilostivila duhove predaka i stekla njihovu naklonost, mlada je na krov kuće bacala žito. U kuću je ulazila, unoseći hleb pod miškom. Potom je darovala ognjište i klanjala mu se.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena