Grenland, putevima misterije… O zemlji na kraju sveta iz ugla morskog vuka, koji je 10 godina radio na kruzerima

Severni pol, Arktik, ledeno more, večni sneg, Eskimi…

Dalibor Vučetić je skoro 10 godina radio na kruzerima, posle čega je napisao knjigu “Priče sa kruzera, pogled iznutra”

Sve su to asocijacije iz priča koje smo, svi mi, od malena, slušali o „tamo nekim dalekim i hladnim zemljama“, gde žive „supersnažni, otporni, nepoznati ljudi“. U njima je uvek bilo mistike i avanturizma. Pratile su ih i legende o neustrašivim istraživačima, Vikinzima, koji su imali srca da krenu u osvajanje zemalja na kraju sveta.

Sve te priče, nagađanja, legende… „izranjale su“ same iz talasa, pred našim kruzerom „Nautika“ koji se u julu 2014. kretao upravo ka Grenlandu. GRENLAND! Kako to moćno i nestvarno zvuči. Mogao sam da se kladim u sve na svetu da nikada u životu neću biti NI BLIZU takvog mesta. Eto, upravo mi život dokazuje da bih izgubio tu opkladu.

Bili smo na putu za… Qaq… Quaqrt… QAQORTOQ. Ostaviću vama i vašoj mašti da izgovorite to ime. Siguran sam da moj izgovor nije ništa bolji od vašeg!

Već samo ime grada/luke gde smo se zaputili, jednostavno me je vraćalo na mističnost sa početka ovog teksta. Gde mi to uopšte idemo?!

Putevima Vikinga

Lepo vreme toga dana omogućilo mi je da vidim prvu santu leda! Pa potom drugu, treću, petu… To je moglo da znači samo jedno. Blizu smo. Nalazimo se pred kapijama Grenlanda i one pomenute luke… Qaqo.. Qaqtq.. Te luke, da.

Iako je bio jul i trenutno sunčano, bio je to samo „ulaz“ ili prilaz Grenlandu najboljim i najbezbednijim putem, zahvaljući današnjoj tehnologiji. Zamislite na šta liči unutrašnjost te zemlje? Ili dolazak ovde pre 500 godina, čamcima Vikinga, bez tehnologije i današnjeg znanja, sa nepoznanicom šta vas tu uopšte čeka? Samo sa ludačkom hrabrošću, vrelim srcem i hladnom glavom. Iz tog ugla posmatrano, sve one legende koje smo mi negde u toplim domovima slušali, apsolutno su istinite.

Ali, da se vratim na palubu. Retko ko je na brodu delio moje stavove o Grenlandu. Samo jedan član posade! Da li zbog toga što je radio kao i ja, na 11. spratu, ili što je nosio u sebi vikinško srce, tek fitnes trener Džeremaja Simiu, iz Kenije, bio je jedini od posade sa mnom na palubi.

Cela situacija je delovala nadrealno. Krećem se putevima Vikinga, a društvo mi pravi Kenijac koji u životu nije video sneg! Evropljanin i Afrikanac na kraju sveta, iz totalno različitih razloga, smeju se i uživaju. Ja sa divljenjem prema nekim davnim vremenima, a on sa najiskrenijim stavom „odraslog, naivnog deteta“ koje je presrećno što vidi sneg.

Ulovljena foka

Sve više santi leda govorilo je da uskoro sledi pristajanje. Grenland me je čekao, izašao sam napolje…

Prvi utisak je bio… običan. Maleno, šareno, živopisno naselje koje predstavlja jedan od većih „gradova“ na Grenlandu. Ali, ipak… Nešto se osećalo tu. Nešto drugačije, daleko, nesvakidašnje.

Naišao sam na omanji štand (par stolova kao kod naših preprodavaca) na kojima je bilo moguće naći sitnice, ručne radove, magnete…I to je bilo to. Krenuo sam uz obalu, do najniže ulice. Na tom putu su me presrela tri slatka kučenceta, najsličnija našim šarplanicima. Valjda se ovde zovu grenlandinci. Malo sam se poigrao sa njima i nastavio dalje, kada sam naleteo na prvi znak nečeg nesvakidašnjeg.

Na steni, pored vode, uz čamce i mreže, leži ulovljena foka! Ulovljena foka svakako nije nešto što se viđa svaki dan. Nama nije, ali njima ovde jeste. Tako da umesto morskih riba, oni ovde, eto, pecaju foke! Sačekao sam malo, u nadi da će se pojaviti domaćin, tj. lovac pa ću imati prilike da vidim šta dalje sledi. Ali, od toga nije bilo ništa.

Kako je to raditi na kruzeru?
Dalibor Vučetić: „Sve zajedno, to je jedno prelepo iskustvo. Podrazumeva mnogo rada, discipline i odricanja. Najvažnije što čovek mora da ima da bi radio tamo jeste OSMEH. 
On mora da shvati da radi u turizmu i da su tu gosti svaki dan na odmoru. Kad se to shvati, rad je mnogo lakši i lepši. A ukoliko se shvati GDE se zaista radi, osmeh nije ni lažan ni trenutan. Iskustvo i bogatstvo različitih kultura i pogleda koje dobijate, nešto je što ostaje sa vama, zauvek.“ 

Dalibor Vučetić: E to je poslednje što sam očekivao da ću videti na Grenlandu!

Oružje Made in Serbia

Nastavio sam dalje, ali u narednim ulicama, ničeg vrednog pomena. Povratak pored luke, istim putem kojim sam došao, ali tu me je čekalo novo iznenađenje. Foka je bila istranžirana! Očigledno je neko vrlo brzo i umešno odradio svoj posao! Sama slika nije bila toliko prijatna. Svuda oko foke sveža krv i ostaci tela koji nisu za jelo.

Ukoliko je neko gadljiv, ova slika bi ga pre zgrozila, nego oduševila. Ja sam najviše bio tužan, jer nisam video KO je to uradio. Ali, možda je to upravo i bio plan. Lokalno stanovništo vuče poreklo od plemena INUITA. Oni su poznati da ih preterani kontakt sa strancima ne zanima.

Nastavio sam dalje prema „centru“

U centru grada je bilo nekoliko kuća, muzej lokalne kulture, čak i prodavnica. Muzej (kućica) bio je posvećen kulturi pomenutih Inuita. Inuiti su podgrupa i delom Eskimi, najgrublje i najprostije rečeno. Fascinantan narod koji je opstao u najsurovijim uslovima života na našoj planeti.

Obilazak muzeja je brzo završen i posle toga sam se uputio u prodavnicu. Standardne namirnice: pivo, hleb, stvari za kuću… Poneki veći nož, neki predmet za lov, ali uglavnom ništa neobično. E, sve je bilo tako, dok nisam video detalj koji me je totalno šokirao. U ponudi lovačkih rekvizita nalazilo se oružje i municija MADE IN SERBIA! ZASTAVA KRAGUJEVAC – pisalo je jasno na kutiji municije, a čak i puška sa snajperom koja se prodavala bila je Zastavina!

E to je poslednje što sam očekivao da ću videti na Grenlandu! Grenland i Zastava zaista nisu prva zajednička asocijacija!

Najbolji mogući ispraćaj – deca!

To je bilo skoro sve što je civilizacija nudila na tom mestu. Kad se uzme u obzir da ceo Grenland sa svojom ogromnom teritorijom ima samo 50 hiljada stanovnika, to onda i nije čudno. Bilo je vreme da završim obilazak i krenem lagano ka brodu.

U luci me je sačekao najbolji mogući ispraćaj – deca! Njima smo bili zanimljivi mi sa kruzera. Oni se nisu krili u kućama, nego su došli da vide „došljake“ koji iz čiste razonode posećuju njihovo mesto. Takve ljude neće puno puta sresti u životu. Rado su pristali da se slikaju. To mi je jedna od najdražih slika koje posedujem. Ja, pojedinac iz neke tamo Srbije, sa malim Eskimima, a iza nas natpis MARINA ARCTICA. Nestvarno, nadrealno… Pravo bogatsvo koje donosi samo putovanje…

Usledio je ulazak u čamac i standardan odlazak na brod. Ne zamerite mi, ali gotovo da se i ne sećam toga. Sumrak, zalazak sunca i sante leda pri isplovljavanju ostajali su iza nas kao svedočanstvo prirode i čuda koje smo posetili. Tako kratka poseta, koja tako dugo traje. Hvala dečjim pričama, misterijama, Grenlandu…

„Priče sa kruzera“ Dalibora Vučetića
Knjiga „Priče sa kruzera – pogled iznutra“ Dalibora Vučetića u izdanju „Fineksa“ svedočanstvo je o kulturama, mentalitetima ljudi, državama, egzotičnim destinacijama... ali i praktični vodič za sve one koji planiraju da se zaposle na kruzeru. Prodaje se u Delfi knjižarama. Takođe može da se naruči online preko stranica Delfi.rs i Fineks.co.rs
Evo i linkova: 
https://www.delfi.rs/knjige/141544_price_sa_kruzera_pogled_iznutra_knjiga_delfi_knjizare.html
http://fineks.co.rs/proizvod/price-sa-kruzera-pogled-iznutra/

Dalibor Vučetić
Dalibor Vučetić

Dalibor Vučetić je rođen 14. avgusta 1981. u Karlovcu, Hrvatska. Početkom ratnih dešavanja u Jugoslaviji, sa porodicom se seli u Beograd. Tu je završio osnovnu i srednju školu a, potom stekao i zvanje grafičkog inžinjera Više politehničke škole. U želji za promenom, ličnim napredovanjem i potrazi za nečim drugačijem, oprobao se kao radnik na brodu. Prvo kao fotograf, a potom i kao internet menadžer, proveo je kao „morski vuk“ gotovo deset godina na različitim kruzerima. Obišao je veći deo naše planete i stekao raznorazna iskustva o kojima možete da čitate u njegovoj knjizi „Priče sa kruzera“ u izdanju „Fineksa“.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena