Goran Marković, direktor IK „Pčelica“: „Virtualna komunikacija ne može zameniti živi kontakt sa decom“

Popularna izdavačka kuća za decu „Pčelica“ iz Čačka obeležava 20 godina postojanja. Jedan od najpoznatijih Čačana, Goran Marković, direktor i glavni urednik IK „Pčelica“, govori o tome zašto nikad neće postati trut, koliko mu Čačak daje a koliko uzima, kako brusi instinkt za pisce i ilustratore, gde „zuji“ ovog leta i šta misli o online nastavi.

„Mislim da to, što još uvek imam dete u sebi, omogućuje da procenim šta će biti dobro za „Pčelicu“, a pre svega za čitaoce“, kaže Goran Marković

Pčelice se drže svoga roja. Ko čini vaš roj?

Goran Marković: U našoj košnici radi preko 20 zaposlenih, ali roj čini još mnogo radilica – autori, ilustratori, dizajneri, distributeri i drugi saradnici.

Koje poslove vi obavljate u svojoj izdavačkoj kući? Može li srpski izdavač uopšte da se nada da će od pčelice jednom postati trut?

G.M: Ja sam momak za sve! Šalim se, ali pored toga što obavljam posao direktora i glavnog urednika često i pišem za decu, a nije mi strano ni nošenje paketa. U ovom životu teško da ću postati trut, jer sam po prirodi radoholičar, a i u našoj zemlji je stalno prisutna borba za opstanak, tako da nam je rad jedina alternativa.

Knjige za bebe

Pčele proizvode med, vi proizvodite medene priručnike za školu i knjige za decu. Imate li okvirni podatak o broju izdanja? Šta biste iz tog mnoštva izdvojili?

G.M: Objavili smo preko 900 naslova, ali broj izdanja je teško prebrojati i tiraži se mere stotinama hiljada odštampanih knjiga među kojima najznačajnije mesto zauzimaju radne sveske „Pčelice“. Sa njima smo i počeli bavljenje izdavaštvom, a ove godine obeležavamo 20 godina postojanja. Svakako bih izdvojio knjige za bebe sa kojima smo takođe veoma prepoznatljivi, kvalitetna lektirska izdanja, brojne problemske slikovnice idr.

Od Fondacije Novak dobili ste pomoć za vreme korona karantina. Kako ste reagovali na tu vest?

G.M: To je pre svega podrška u marketinškim aktivnostima tako što na svom sajtu i društvenim mrežama preporučuju naša izdanja. Naravno, obradovao nas je takav postupak, ali mi nismo nepoznati jedni drugima i do sada smo više puta sarađivali, jer Fondacija Đokovic ceni naša izdanja i posebnu pažnju posvećuju ranom razvoju dece. 

Goran Marković, direktor i glavni urednik IK „Pčelica“: „U ovom životu teško da ću postati trut, jer sam po prirodi radoholičar, a i u našoj zemlji je stalno prisutna borba za opstanak, tako da nam je rad jedina alternativa“

Učiteljica Mica Marković

Radili ste kao učitelj u školi. Šta mislite o online školovanju?

G.M: Smatram da su učitelj i dete u centru nastavnog procesa i da bilo kakva virtualna komunikacija ne može zameniti živi kontakt sa decom posebno u tom uzrastu. Škola nije samo obrazovna već i vaspitna ustanova i veoma je važno u kakve ljude će izrasti deca. Neki elementi online nastave svakako se mogu koristiti kao pomoć, ali ni slučajno se ne smeju uzeti kao primat u komunikaciji sa učenicima.

Učiteljica koja je bila vaš uzor na poslu, kasnije je postala jedan od autora vaše „Pčelice“. Da li ste je vi potakli da piše ili je Svevišnji zatvorio krug na taj način?

G.M: Drago mi je što ste mi postavili to pitanje. Učiteljica Mica Marković je kao i ja radila u OŠ „Milica Pavlović“ u Čačku, kada sam ja počeo da se bavim učiteljskim poslom. Izuzetno je cenim i mnogo toga sam naučio od nje. Ona je godinama i pre našeg kontakta pisala za decu i odrasle, a nedavno nas je sudbina ponovo spojila i objavio sam njenu knjigu Baš je stvarno tako bilo. Ponosan sam što je ona jedan od autora „Pčelice“ i što je i dalje veoma aktivna u zlatnim godinama njenog života.

Izdavačka kuća „Pčelica“ iz Čačka obeležava 20 godina postojanja

Nije lako postići visoke domete u poslu iz unutrašnjosti

Šta vam Čačak, u profesionalnom smislu, daje a šta uzima?

G.M: Za mene je to osetljivo pitanje i imam pomešana osećanja. Smatram da nije lako postići visoke domete u poslu iz unutrašnjosti i za to postoji mnogo objektivnih razloga. Često smo bili i nepravedno zapostavljeni. Uostalom, trebalo bi pogledati liste izdavačke produkcije u Srbiji godinama unazad i videti da je izuzetno mali broj izdavača koji opstaju izvan prestonice. Čačak je grad u kome sam odrastao i u kome živim. Ali, raditi uspešno posao u manjoj sredini je često otežavajuća okolnost. Ljudima je draže ako ste prosečni i ako se ne ističete previše. Ipak, kada sve sagledam, rekao bih da mi Čačak nije mnogo dao, ali ni oduzeo i možda je tako najbolje.

Imate psa, čije su dogodovštine uredno složene u posebnu ediciju „Pčelice“. Da li ste od malih nogu opčinjeni životinjama? Navedite nekoliko reči i pojmova koji vas asociraju na vaše detinjstvo?

G.M: Da to je moj ljubimac, labrador Arči, a sada mu se pridružila i labradorka Alba. Prethodno sam imao još jednu labradorku Doru i lako je zaključiti da su mi omiljene životinje psi, posebno labradori. Od malih nogu sam bio opčinjen igrom i knjigom, a ljubimci su kasnije ušli u moj život. Upravo te reči: igra, knjiga, selo, baka, životinje, priroda… su ono što je činilo i ulepšavalo moje detinjstvo. Tako su se, verovatno, izrodile i ideje za mnoge knjige za decu.

Naravno da sam i grešio i pogađao u izborima

Kako brusite instinkt za pisce i ilustratore? Da li ste nekad maestralno pogrešili u izboru?

G.M: Naravno da sam i grešio i pogađao u izborima. Na sreću, više je bilo pogodaka, a pogrešne procene se nisu ticale samo kvaliteta rukopisa. Ponekad bismo u toku saradnje shvatili da sa nekim saradnicima ne delimo iste životne vrednosti i ne gledamo isto na posao kojim se bavimo, tako da sa nekima jednostavno nismo želeli da sarađujemo i ne kajem se zbog toga. Mislim da to, što još uvek imam dete u sebi, omogućuje da procenim šta će biti dobro za „Pčelicu“, a pre svega za čitaoce.

Kako je počela saradnja sa Vesnom Aleksić, čije su knjige u izdanju „Pčelice“ ušle u školsku lektiru?

G.M: Saradnja sa Vesnom je započela tako što smo joj ponudili da napiše zbirku priča koje smo objavili u okviru naše popularne edicije „Pčelica plus“. Knjiga se zove Pričaj mi kao sinoć i ona je bila početak naše saradnje. Koliko se sećam, knjiga sa pričama iz slovenske mitologije Kaljavi konj ponuđena je nama jer drugi izdavači nisu bili zainteresovani da je objave, a sada je ta knjiga u školskoj lektiri i dobitnik je više nagrada i priznanja. Vesnu Aleksić svi iz redakcije izuzetno cenimo kao autora.

Goran Marković, direktor i glavni urednik IK „Pčelica“: „Objavili smo preko 900 naslova, ali broj izdanja je teško prebrojati… “

Pravog odmora neće biti

Gde i kako počinje saradnja sa inostranim izdavačima?

G.M: Sve je počelo u Bolonji, na međunarodnom sajmu knjiga za decu. U početku smo posećivali taj sajam i pratili svetsku izdavačku produkciju za decu, a zatim smo postali izlagač i predstavnik Srbije na toj manifestaciji. To nam je omogućilo da u teškim vremenima za knjigu ipak uspemo da predstavimo naš izdavački program i da do sada naše knjige prevode i objavljuju izdavači na dvadeset svetskih jezika. Ponosni smo zbog toga.

Gde zuji osnivač „Pčelice“ ovog leta? Koje aktivnosti vas relaksiraju?G.M: Ovog leta teško je moguće odvojiti vreme za odmor. Pandemija, a posebno vanredno stanje su zadali veliki udarac izdavaštvu kod nas tako da se svi pripremamo za jesenju sezonu i nadamo se da neće doći do novih zatvaranja škola, vrtića, biblioteka… To bi ozbiljno ugrozilo poslovanje u ovoj delatnosti, u vremenu kada je dodatni problem i pravi podvig motivisati decu da čitaju. Dakle, pravog odmora neće biti, ali ću naći bar malo vremena da pročitam neku knjigu, da se šetam sa mojim ljubimcima u prirodi i da se viđam sa par dragih prijatelja.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena