Erotska priča: Poljupci i strah

Znate onu situaciju kada pomama navali da dubi ambis u pameti, pa sve vuče ivici, da zakoračiš, uskočih, zalebdiš pa se stropoštaš. Ono kada svi bubnjevi zalupetaju a put se pred čovekom suzi u samo jednu stazu. A ona vodi, neodložno, napred – između njenih butina.
– Nežno molim te – opire se, zaustavljajući me u praćenju ludo nadošle želje – molim te, polako…

Poljupci i strah

Ni jedna žena nije ista. Ni ona jedna, ni ona nije uvek ista. Trenutak je menja i vozi na ringišpilu od večite suparnice koja uživa samo pod pobednikom koji uspe da je savlada i slomi sve otpore, do filigranske životinjice neutoljivo gladne nežnosti, kojoj svaki neoprezan drhtaj može pokvariti doživljaj vođenja ljubavi.
Usne joj poljupcem rastvaram, da ritmovima disanja i damarima progovori.
– Polako molim te… Bojim se…. Nežno, molim te… Imala sam operaciju… Grudi…
Sav zahuktao, u jednu tačku usmeren, kao da dobih udarac u slabinu. Neočekivan. Iznenadan i podmukao.
Klečim nad njom, do pre tren spreman da odsečnim pokretom cimnem silno napred. Evo me, kako se sve brže parališem dok mi u svest dolazi značenje upozorenja.
Treperenje jenjava. Osećam kako ne mogu da ga održim i kako su reči otvorile ventil kroz koji šišti napon, brzo me napuštajući. Spreman na prodiranje, sada klizam niz nju, ocrtavajući tužnu liniju silaska i odustanka.

Iskonski otpor

Znam da je osetila promenu. Osećam se glupavo. Ne! Uplašen sam. Viđao sam fotografije ožiljaka koji posle takvih operacija ostanu. Iskonski otpor prema rovašenju, nakaznosti, skrnavljenju tela, ne priznaje razloge razuma koji govori: Sve je u redu. Nije! Pogotovu ne na ovoj blizini koja se može već u narednoj sekundi pretvoriti u dodir. Crni brushalter skriva tajnu. Mislio sam da ga nismo skinuli u navali žurbe da se spojimo. Na njemu nam se oči sretoše.
– Ne moraš da ga skineš – pokušah da zaštitim sebe od iznenadne opasnosti prizora.
– Ne smeta brus. Bojim da me ne pritisneš telom, prignječiš. Jednostavno, od tada, imam strah.
– Razumem.
A razumeo sam odmah i još nešto: ako sada siđem da zapalim cigaretu, ako odustanem i zahuktalost pretvorim u povlačenje, neće biti te reči utehe kojom ću drugo ljudsko biće moći da podignem iz kala poniženja. Poniženja pod čiji žrvanj ću je bez krivice baciti – jer sam se uplašio njene muke, nesreće, strašne bolesti zbog koje se takve stvari događaju… Ne! To ne mogu da uradim. Ne, zbog svih onih sa kojima sam bio i onih sa kojima ću tek biti. Ne! Nipošto!
Ne smem da izdam ono što me je dovelo između njenih butina i zavitlalo otkucaje srca na nivo tahikardije. Ne smem da nosim uspomenu na ovaj strah, na ovu prepast, na povlačenje i tupo ćutanje bez opravdanja, koje bi usledilo… Ovde sada više nismo nas dvoje u žaru igre spajanja, već ja, sam sa sobom i idejom da problem moram da rešim – a ne znam kako?

Zrela igra

Nastavljam da mazim njene moćne bokove, spuštam poljupce po licu i vratu. Tražim nešto za šta bih se mogao uhvatiti da povratim makar polovinu malopređašnje siline i nastavim igru. Ne nalazim! Pustoš pred saznanjem i panika zbog nesposobnosti da smislim spas za oboje, mešaju se. Odjednom se ludilo napaljenosti pretvorilo u pepelište na kome umire i poslednji grumen žara.
Stiska me butinama i nasađuje se na prazninu u kojoj je do maločas uspravljen i spreman stajao taj kome se žudno daje. Pritiska kružnim pokretima moju prestrašenost. Simulira da već vodimo ljubav. Ljubim je, svestan bezizlaznosti situacije u kojoj se nalazim. Ne mogu da nastavim a ne smem da prekinem. Nemam rešenje. Nemam moć nad sopstvenim telom. Podsvest je izdala naređenje da se puž povuče u kućicu i u njoj sakrije.

Usisan vakumom

Nastavlja da trlja međunožje o dno mog stomaka. Lepa, zrela, podatna… Na licu izraz žudnje kakvu ne videh davno. Ti kapci, te obrve, usne skupljene u pupoljak dok iz njih šumno iskoračuje strasni uzdah, izvedoše magičan trik. Nisam to bio ja. Ona je sve uradila sama i neprekidnim kretnjama uspela da mi naspe potrebnu energiju i vrati me u igru.
Nisam ušao. Bio sam usisan vakumom. Dalje je stvar tekla uzlaznom linijom sve do njenog teškog, masivnog vrhunca koji zaustavlja dah a iz koga se smirivala serijama malih vibracija, sve dok nije sasvim klonula i nestala u trenutku tišine. Nastupilo je apsolutno nedogađanje. Iščašili smo se iz trenutka i zalebdeli negde paralelno sa njim.

Grudi za uzdah

– Baš mi se pije kafa – šapnu, spuštajući stopalo kraj kreveta. – Hoćeš i ti?
Ode do kuhinje naga, samo u onom crnom brushalteru. A onda, na moje zaprepašćenje, poče da ga otkopčava. Kada se okrenu u dovratku da me upita: „Slađu ili gorču?“, srete moj izbezumljeni pogled. Brushalter se obesi u ruci, sežući jednim krajem do samog poda a prema meni se pojaviše dve divno oblikovane dojke.
– Na operacionom stolu mi je odmah urađena plastika. Pre deset godina. Od tada muškarci beže od mene kao da sam okužena. Boje se. Ti si car. Svaka ti čast.
Ja car? Nisam nikakav car.
Ja sam obična pizda.
Car si ti, mila moja, koja imaš moć da sve preživiš i nastavljaš svaku prekinutu nit. I tvoju i moju.
Ti si car.
I carica!
I car i carica. Sve odjednom!

B.P.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

1 Comment
  1. Koliko je “ožiljaka” koji nas od suprotnog pola odvajaju, jer su nam glave u predrasudama, jer strepimo od novog “ožiljka”, jer se težim putem ne ide rado, jer priželjkujemo lagane pobede…jer su školjke u morskim dubinama.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena