Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“

Galerija
13 fotografija
Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
Doručak u travi

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
U baru kod Folis Beržer

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
U bašti, 1870. godina

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
Enterijer u Arkašonu, 1871. godina

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
Suzan i Leon

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
Olimpija

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
U kafeu

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“
Ručak u studiju, 1868. godina

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“

Eduard Mane: tajna ljubav i čarobna platna sa „groznim golim ženskinjama“

Njegove slike Olimpija i Doručak u travi izazvale su skandal u drugoj polovini 19. veka.

Eduard Mane

Bio je prijatelj i istomišljenik sa Edgarom Dega, Klodom Mone, Renoarom, Sezanom, ali nije hteo da bude predstavnik grupnog identiteta i nikada nije učestvovao na zajedničkim izložbama impresionista
Eduard Mane, slavni francuski impresionista, slikar i grafičar na čijim platnima buja život, došao je na svet 1832. u pariskoj četvrti Sen Žermen. Njegov rodni dom nalazio se tačno naspram Akademije lepih umetnosti, nedaleko od Luvra. Otac, Ogist, bio je sudija. Majka Eženi Dezire, ćerka francuskog diplomate, bavila se muziciranjem i pevanjem.
Maneovi roditelji nasledili su vilu i imanje u gradu Ženevije, gde je Maneov deda bio gradonačelnik. Prihod od tog imanja omogućavao im je da žive na visokoj nozi. Mane je imao i dva mlađa brata, Eugena i Gustava. Ujak Edmond-Eduard Furnije vodio ih je često u Luvr, da bi proučavali tamošnje eksponate.

Put u Brazil

Godine 1848. Mane je završio licej Žaka Dekora. Istu školu pohađao je i budući novinar i političar Prust. Njih dvojica će prijateljevati celog života. Mane je u školi bio omiljen jer je crtao karikature profesora i đaka. Njegov ujak Furnije verovao je u dečakov crtački talenat i plaćao mu je fakultativno časove crtanja na koledžu Rolin.
U želji da postane mornarički oficir, Mane se ukrcao 9. decembra 1848. na školski brod Le Havre et Guadeloupe. Sa šestomesečnog putovanja za Brazil pisao je često rodbini, iznoseći svoje oduševljenje morem, karnevalom u Rio de Žaneiru, egzotikom, brazilskim ženama… Na brodu je takođe crtao karikature, ali ni jedna od njih, kao ni iz školskih dana, nije sačuvana.
Posle ove avanture, šesnaestogodišnji Mane doneo je odluku da odustane od mornaričke karijere i posveti se slikarstvu. Jednu desetinu budućeg Maneovog opusa činiće prizori s mora, u čemu je svakako glavnu ulogu odigrao put u Brazil.

Sukob sa učiteljem

Po povratku iz Brazila, Mane je ubedio oca da mu plaća časove slikanja u ateljeu Tomasa Kotura. Kotur je važio za naprednog umetnika, koga su sa oduševljenjem sledili mladi slikari. Njegova škola sastojala se uglavnom u slikanju živih modela. U klasi je bilo tridesetak učenika, iz Francuske, Nemačke, Amerike… Kotur se pojavljivao u školi samo dva puta nedeljno, što je Mane otvoreno kritikovao.
Došavši u sukob sa njim, Mane paralelno pohađa i Akademiju Suisse gde je imao više stvaralačke slobode. U to vreme kopira majstore iz Luvra: Ticijana, Tintoreta, Velaskeza i Franciska Goju. Putuje takođe po Normandiji, da bi slikao u prirodi. Otac finansira i njegova putovanja u inostranstvo, da bi njegov sin posetio nacionalne muzeje u Amsterdamu, Kaselu, Drezdenu, Pragu, Beču, Veneciji, Rimu, Firenci…

Konzument absinta

Godine 1854. odlazi, zajedno sa Prustom, kod Ežena Delakroa po dozvolu da kopira jednu njegovu sliku. Uprkos lošim odnosima sa učiteljem Koturom, Mane napušta njegovu školu tek 1856. da bi, zajedno sa prijateljem Albertom de Balero, koji se specijalizovao za slikanje životinja, otvorio atelje. U maniru realizma slika prosjake, pevače, Rome, konobare i goste u kafeima…
Među prijatelje koje je stekao u vreme studija ubraja slikare Edgara Dega i Henri Fantina, te pesnika Bodlera. Bodlerov lirski ciklus Cveće zla Mane je pretočio u svoju prvu originalnu sliku Konzument absinta. U međuvremenu, Mane je uzeo asistenta i otvorio svoj atelje u Bulevaru Viktorija. Prvi put je izlagao u pariskom Salonu 1859, ali bez velikog uspeha. Mane je u tome video maslo bivšeg učitelja Kotura.

Ljubav u potaji

Za sledeći Salon 1861. on je pripremio slike Roditelji i Španski svirač, od kojih će mu druga doneti uspeh. Tada napušta kuću svojih roditelja da bi se uselio u svoj prvi stan, zajedno sa Suzan Lenhof, dve godine starijom holandskom pijanistkinjom, i njenim sinom Leonom. Mane je upoznao Suzan još 1849, kada je njegovoj mlađoj braći držala časove klavira. Nije poznato ko je otac Leona, rođenog 1852. godine. Suzan je Leona predstavila u Parizu kao svog mlađeg brata.
Maneovo putovanje u Holandiju 1852. dovodi se u vezu sa Leonovim rođenjem. Mnogi biografi smatraju da je Mane Leonov biološki otac, mada je zvanično slavni slikar samo osoba koja je usvojila dečaka. Mane, koji je krio svoju vezu sa Suzan od svojih prijatelja i rodbine, oženio ju je tek 1863 godine, posle smrti svog oca.

Pariski dendi

Od tada je sa njima živela i Maneova majka, sve do slikareve smrti. Dve žene su zajednički vodile domaćinstvo i jednom nedeljno organizovale literarni salon, kome su prisustvovali uvaženi gosti: pisci, slikari, kompozitori… Iako je u toj velikoj, umetničkoj porodici bilo veoma zanimljivih ljudi, Mane je za svoje portrete ipak najčešće birao Suzan i sina Leona.
Za razliku od svojih kolega impresionista, Mane je čitavog života bio vezan za Pariz. Osim u studentsko doba, napuštao ga je retko i nerado. Nije bio povučen i zatvoren u svoj atelje, već je bio zapažena pojava u ondašnjem društvenom životu. U elegantnom odelu sa cilindrom i rukavicama, redovno je posećivao pariske restorane, kafee i varijetee, gde se sretao sa naprednim slikarima, piscima i političarima. Ove prizore ovekovečiće na svojim platnima.

Sifilis i orden

Slika „Španski svirač“, po kojoj su ga prepoznavali početkom druge polovine 19. veka, pašće u senku njegovog novog slikarskog nadahnuća, skandaloznog za ondašnje vreme. Slika „Doručak u travi“ okarakterisana kao skup „groznih golih ženskinja“ izbačena je iz pariskog Salona 1863. godine zbog moralne nepodobnosti. Dve godine kasnije „Olimpija“ će izazvati još veći skandal.
Iz tog razloga Mane je postao idol mladim slikarima, naročito impresionistima, čiji će slikarski stil uskoro i sam prihvatiti. Grafikama, pejzažima, portretima i mrtvom prirodom u duhu impresionizma kompletiraće svoj stvaralački opus. Tih godina Mane je upoznao i Bertu Moris, najpoznatiju slikarku iz grupe impresionista, koju je često portretisao. Godine 1874. orodiće se sa njom jer će se ona udati za Maneovog brata Eugena.
Maneu konstatuju da boluje od sifilisa 1870. godine. Trinaest godina kasnije amputiraće mu levu nogu. Samo nekoliko meseci pre toga Mane će konačno osvojiti zvanično priznanje u pariskom Salonu – drugo mesto na izložbi 1882. Iste godine on dobija titulu viteza legije časti. Eduard Mane je umro 30. aprila 1883. u Parizu gde je i sahranjen. Javno mišljenje o njegovoj umetnosti biće krajnje pozitivno tek posle njegove smrti, shodno devizi: dobri su samo mrtvi inovatori.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.