Sviraću tada samo za nju

Dušanovo izvođenje klasične, džez i narodne muzike na harmonici odlikuju tehnička preciznost, emotivnost i jasno ispričana priča.

Publika ga prepoznaje i po nesvakidašnjim obradama pesama Majkla Džeksona („Smooth Criminal“), Džastina Timbelejka („Cry me a River“), grupe „Metallica“ („Master of Puppets“)…
Dovoljno je pogledati na youtube.com Dušanov spot „Sjećanje“, te neki od njegovih solo koncerata ili nastupa sa grupom, da biste shvatili da je simpatični „roker s harmonikom“ zajahao muzički vetar budućnosti i da će, po svemu sudeći, proslaviti naš narodni instrument u celom svetu.
I drugi ljudi su uzeli u ruke harmoniku još kao deca, pa danas nisu virtuozi. Šta razlikuje vas od njih?
Mislim da je ključni odgovor na početku svega bila volja mojih roditelja, jer ja do srednje škole nisam bio baš toliko posvećen vežbanju i muzici. Imao sam dogovor sa njima da završim svoje obaveze da bih se bavio nekim stvarima koje su mi bile interesantnije u to vreme. Ozbiljno sam krenuo da vežbam tek od srednje škole i tu se desio preokret koji je rezultirao pobedama na takmičenjima. Konzervatorijum je bio prekretnica u shvatanju muzike. Tu sam počeo stvarno da je živim, da je osetim i da budem danas to što jesam.

Upravo ste se vratili iz Klagenfurta. Kako birate zemlje gde ćete nastupati i koje su sledeće?
Što se tiče odabira zemlje ili koncerta, naravno da prvo imam dogovor sa organizatorom. Tražim da mi se objasni o čemu se radi, gde se svira i šta bi hteli da sviram, pa ako sebe vidim tu, onda pristanem. Nastojim da se uvek prilagodim organizatoru koliko to može ali imam i neke principe i standarde koje ne bih prekršio, nebitno šta mi se nudi. Sledeće gde ću nastupati će biti: Makedonija, Srbija, Bosna, Austrija, Češka, Italija, Danska, Liban, Španija…

Druga dimenzija
Koliko izbor instrumenta govori o čoveku i podneblju sa koga on dolazi? Iz kojih zemalja su bili vaši vršnjaci na postdiplomskim studijama harmonike na bečkom konzervatorijumu „Franc Šubert“?
Ima verovatno i to neko svoje značenje, jer harmonika spada kod nas, slobodno mogu reći, u nacionalni instrument. Čovek ima više prilike da čuje zvuke harmonike nego zvuke instrumenata koji nisu tipični za naše podneblje. Imao sam kolege iz Kine, Nemačke, Rusije, Austrije, Poljske, Bosne, Srbije, Hrvatske…
Koga od svojih učitelja izdvajate?
Svako je dao svoj doprinos. Prve tonove na harmonici pokazao mi je čuveni stari harmonikaš iz Bijeljine, Mehmed Hanušić. Nastavnica Dragana Stefanović u Osnovnoj muzičkoj školi imala je strpljenja za mene. Mr Obrad Kaitović, koji mi je bio profesor u srednjoj, usadio mi je volju da sam vežbam. Dr Zoran Rakić je doprineo da shvatim značenje i bit klasične muzike kao najznačajnije od svih. Tu je i mr Jovica Đorđević (ukoliko bih morao nekoga da izdvojim, to bi bio on), čovek koji me je napravio umetnikom i koji mi je pokazao sasvim drugu dimenziju svirača! Mislim da danas najviše ličim na njega i nastojim da gajim njegov stil sviranja i shvatanja muzike. On je čovek koji mi je rekao da nije bitno koji stil muzike sviram al’ šta god da sviram da čvrsto stojim iza toga i da tu ostavim deo sebe.

Duša instrumenta
S obzirom da ste profesor džez klavira i magistar harmonike, možda znate odgovor na pitanje zašto je prvi fensi a drugi narodni instrument?
Interesantno pitanje, mada se ne bih složio sa tim. I jedan i drugi instrument mogu biti i jedno i drugo u zavisnosti kako ga svirate, šta svirate na njemu i kako izgledate sa njim.
Pamtite li trenutak kada ste pronikli harmonici u dušu?
To je bilo na konzervatorijumu. Malopre sam spomenuo da sam tad počeo živeti muziku. U međuvremenu stalno saznajem nove stvari na harmonici, igram se i učim uz muziku, ali ako osetim da sam se naježio dok sviram, to je znak da je to ono što mi odgovara, i da sam verovatno uspeo da proniknem u dušu instrumenta.
Šta osluškujete na svojim koncertima: sebe, prateće instrumente ili publiku? Koliko vam publika pomaže da izaberete smer kojim ćete ići u muzici?
Sve ovo što ste naveli pratim na koncertu. Posmatram i publiku i često po njoj menjam ponašanje. Neretko se i igram sa publikom, nekad i koketiram na sceni, moram da priznam, al’ nastojim da svima bude lepo i da svi odu kući pozitivnog raspoloženja.

Ženski vokal
Da li vam više prija kada hvale vašu tehniku sviranja ili realizaciju vaših ideja u muzici?
Normalno da mi prija hvala u svakom obliku, šta god to bilo, ne izdvajam, ali isto tako volim da mi se kažu moje mane da bi još više sve unapredio.
Zašto ste formirali svoju muzičku grupu i čime ste se rukovodili kada ste birali njene članove?
Cilj je da se prikaže harmonika u drugom svetlu i da se pokaže koliko ona ustvari može i kako zvuči pri izvođenju različitih stilova muzike. Lakše je prići slušaocu preko drugačijih aranžmana koji su njima bliži a za to mi treba orkestar. Pri odabiru članova, vodio sam se da su dobri i kvalitetni muzičari ali takođe uz to i da su dobri ljudi.
Kada će vam se priključiti ženski vokal?
Mi već imamo ženski vokal u nekim numerama.
Čega se sa snimanja spota za vašu melodiju „Sjećanje“ prvo setite?
Uvek se setim poruke „Sjećanja“. Iako je ona jako lepo i u svakom delu spota prikazana, još niko nije shvatio tu poruku. Ko zna, možda napravim i nagradnu igru za to.

Nisam oženjen
Kako gledate na svoju profesionalnu budućnost? Boli li vas činjenica da je estrada uzela najbolji deo muzičkog kolača?
Ne obazirem se na to za estradu, imam svoj cilj, svoju želju, težim tome i srećan sam. Za svakoga od nas ima mesta, tako da svako ima i svoju publiku.
Šta izdvaja estradnu muziku, koju izvodi Majkl Džekson, Metallica ili Justin Timberlake? Kako birate kompozicije koje ćete da obradite?
Biram bukvalno po intuiciji, da mi se svidi, da se prepoznam, da želim to da odsviram, da dam neki svoj lični pečat pri izvođenju te numere. Tako je sa svim stilovima muzike.
Da li se devojkama dopada virtuoz na harmonici koji izvodi „Smooth Criminal“ odmah posle Bramsa i Mocarta? Kakva su vaša iskustva sa obožavateljkama?
To je možda bolje da pitate neku od obožavateljki, a iskustva su različita ali uspevam da izađem na kraj.
Da li ste oženjeni? Ako niste, šta ćete zasvirati na vašem venčanju ukoliko vas ubede da uzmete harmoniku u ruke?
Nisam oženjen, mislim da će tad samo jedna osoba uspeti da me ubedi da sviram, a za nju ću odsvirati bukvalno šta god bude želela.

Dušan Sekulić (31) je uzeo harmoniku u ruke još kao petogodišnjak. Budući virtuoz, koncertna zvezda i muzički inovator iz Bosne, magistar harmonike i profesor džez klavira, osnovnu i srednju muzičku školu završio je u Bijeljini. Muzički fakultet završio je u Beogradu a magistarske studije harmonike na bečkom konzervatorijumu „Franc Šubert“. Osvojio je niz značajnih nagrada još kao tinejdžer, poput pobede na Danima harmonike u Smederevu.

[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena