Društvo koje podstiče zavist zapravo radi sebi o glavi: Da komšiji crkne krava!

Piše: Vesna Jovanović-Cvetković, dipl. klinički psiholog

Nema čoveka u nas koji  ne zna za odomaćenu krilaticu: Da komšiji crkne krava! Ali šta ona zapravo znači, retko će tačno dokučiti. Da li je ona samo odraz zluradosti da se nekom nešto loše dogodi ili ima tu nešto više i dublje? Iza nje se krije jedno iskonsko ljudsko osećanje koje na ovaj ili onaj način svaki čovek nosi u sebi. To je zavist.
Zavist možemo najopštije odrediti kao emociju koju osoba oseća kada proceni da neko drugi nezasluženo poseduje nešto na šta ona polaže isto ili veće pravo. Društvo u kojem danas živimo visoko vrednuje uspeh, fizičku lepotu, situiranost, moć, vlast i slavu tako da savremeno okruženje neizbežno i u sve većoj meri kod sve većeg broja pojedinaca izaziva osećanje zavisti. Ova, uglavnom negativna emocija, ne pokazuje samo našu želju za nečim što neko drugi već ima a mi nemamo, već i naš lični odnos prema toj drugoj osobi.

Zavidno društvo

Zavist sama po sebi ne mora biti uvek loša. Ona može podstaći pojedinca da uloži više truda i znanja da on postigne ono što je onaj kome zavidi već postigao. To je vrlo bitno u savremenom društvu, koje je naglašeno takmičarske prirode. Međutim, ta tanka granica ka rušilačkom se lako pređe. Zavist može stvoriti izuzetno jaka neprijateljstva među ljudima ili, u najblažoj varijanti, ambivalentnost.
Društvo koje podstiče zavist zapravo radi sebi o glavi, jer atmosfera opšte zavidnosti suzbija pojedinačni uspeh i stvara klimu u kojoj je opasno biti uspešan, rečju natprosečan. A kako nema uspešnog društva bez uspešnog pojedinca, ono će vremenom početi da stagnira a potom i regresira. U tako „zavidnom društvu“ slabe veze među ljudima i ono se pretvara u skup otuđenih i međusobno zavađenih pojedinaca.

Zavist i stid

Dublje posmatrano, kada kažemo da je nešto „na zavidnom nivou“ ili „ima zavidan uspeh“ mi smo nešto dobro ili uspeh spojili sa antipatijom ili zavišću. Dakle, ako ste „iznad nivoa“ ili ste ostvarili „zavidan uspeh“, vi ste zapravo požnjeli neskrivene antipatije i zavist. Suprotno tome, ako se već želi izreći pohvala, bolje je reći „na uzornom nivou“ ili „ima uzoran uspeh“.
Svrha zavisti je uglavnom jasna. Ona bi trebalo da nas izjednači ili barem smanji razliku između nas i onoga kojem zavidimo, na ličnom i na socijalnom planu. Zavist je zapravo sredstvo da se ostvari ono što je već neko drugi ostvario, odnosno želja da se ne bude inferioran. Dakle, postoji neraskidiva veza između zavisti i osećanja lične inferiornosti, odnosno nedostatka lične vrednosti. Zavidni ljudi procenjuju svoju vrednost, poredeći se sa drugim ljudima. Zato zavist zapravo i izaziva najviše stida kod pojedinca, jer to osećanje niko ne želi da prizna sebi tj. da prizna da nekom zavidi.

Pošto se sve vreme javnost pita ko je prva dama Amerike, ćerka ili supruga Donalda Trampa, na licu Melanije Tramp (desno), u prisustvu Ivane Tramp uvek se čitaju negativne emocije

Čvrst karakter

Osećanje zavisti ima i svoje fiziološke reakcije, koje su čak vidljive golim okom. Osobu koja intenzivno zavidi, možemo prepoznati po specifičnom izrazu lica, razrogačenim očima, stisnutim usnama itd. Setite se onog „pobledeo ili pozeleneo od zavisti“. Takve osobe obično omalovažavaju tuđ uspeh pa i tu osobu koja ga je postigla ili pak preuveličavaju sopstveni uspeh i sopstvenu ličnost.
Ne zavaravajmo se da zavist osećamo samo prema dalekim i nepoznatim ljudima. Ona je i te kako prisutna među bliskim prijateljima, partnerima, roditeljima i decom, braćom i sestrama. Što je dvoje ljudi sličnije po svojim obeležjima (socijalnim, starosnim, rodbinskim), to je veća opasnost od zavisti. Nije na odmet podsetiti se reči proslavljenog Oskara Vajlda: „Svako može da saoseća sa patnjama prijatelja, ali je potreban čvrst karakter da bi se saosećalo sa prijateljevim uspehom“.

Bolesna zavist

Zavist može biti konstruktivna i destruktivna. Konstruktivna zavist podstiče osobu da se izjednači sa tuđim uspehom, da ostvari ono što druga osoba ima. Međutim, to može biti i opasno ukoliko se u tom nastojanju prenapregnu sopstvene snage. To može ugroziti tu osobu.
Pomenuta nesretna komšijina krava i želja da ona crkne je zapravo destruktivna zavist, jer komšija koji nema kravu želi da se njegov uspešniji komšija izjednači sa njim. Najbolji pokazatelj destruktivne zavisti je kada pojedinac iskazuje preterano i neprimereno interesovanje za nesreće onog kome zavidi ili preterano ističe tuđe neuspehe.

Zdrava zavist

Odgovarajuća ili adekvatna zavist zapravo može da pomogne pojedincu da spozna i odredi svoju želju ili htenja i ostvari ono na čemu zavidi drugome. Suprotno tome je neadekvatna zavist. Ona predstavlja želju da se stekne nešto što za osobu koja zavidi nema nikakvu korist, jer to nije ono autentično što ona želi, već se radi o imitiranoj želji. Čak i kada je želja iskonska i istinita, ali je neostvariva, ona pokreće osobu koja zavidi na destruktivno ponašanje.
Sada lako možemo zaključiti da su zdrave zavisti konstruktivne i adekvatne, dok su nezdrave zavisti destruktivne i neadekvatne. Zdrava zavist podstiče nastojanje da se dobije željeno dobro, uz dozvoljavanje mogućnosti da to i drugi ima. Nezdrava zavist pak podstiče na omalovažavanje tuđeg uspeha, uništenje ili otimanje onog što druga osoba poseduje a da pri tom ta stvar nije istinski važna niti korisna.
Kako se izboriti sa zavišću? Za početak trebalo bi sebi iskreno priznati da smo zavidni. Potom, po obavljenom iskrenom razgovoru sa samim sobom, utvrditi o kakvoj zavisti se radi. Kada smo to uradili, pokušati konstruktivno i adekvatno zavideti. Jednostavno, zar ne. A možda i nije?

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena