Dragan Spaseski Ohridski (1960 – 2020), hirurg ortoped i slikar: „Žena je stvorena da bude voljena“

Piše: Branislava Mićić, fotografije: B. Mićić / Dr Vesna Ignjatović Stojiljković

Pred vama je poslednji intervju hirurga-ortopeda, slikara i haiku pesnika iz Ohrida, Dragana Spaseskog, koji je kao lokalni genije nosio s ponosom umetničko ime – Ohridski. Umro je od korone 27. novembra 2020. godine

U posveti u poklon-monografiji, Dragan Spaseski je autorki teksta napisao svoj haiku stih:
Ko nije stigao
do vrha...  taj nije dopro do
svoga dna.
Dragan Spaseski je genius loci koji se na svojim slikama, od kojih je najpoznatija Ohridska madona, potpisuje jednom rečju – Ohridski. Zaposlen je u Specijalnoj bolnici za ortopediju Sveti Erazmo u Ohridu. O spoju slikarstva i medicine kaže: „Da bi neko bio dobar slikar i dobar hirurg neophodno je da ima veštinu dodira. Španci kažu la bravura del taco - majstorstvo dodira.
“Ohridska madona”, najpoznatije delo Dragana Spaseskog Ohridskog, krasi naslovnu stranu njegove monografije

Ona magazin: Kada su se u vašem životu dodirnule medicina i umetnost?

Dragan Spaseski Ohridski: Moja karijera je počela izvođenjem operacija koje nisu bile uobičajene, kao što je transplantacija kostiju. Međutim, ja kažem u šali, da je i onda a verovatno i danas, u Makedoniji i na prostorima bivše Jugoslavije, najuspešnija operacija bila – otsecanje krila. Svu energiju koju nisam uspeo da potrošim da implantujem u ortopediji, implantovao sam u umetnost. Slikao sam i čitao puno…

A kad mi se rodio sin, otkrio sam svoj slikarski motiv. Varijacije na temu ljubavi majke i sina – postale su moj duhovni identitet.

Ohridski se proslavio slikom „Ohridska madona“ i varijacijama na temu ljubavi majke i sina

Ona magazin: Kada ste prvi put uzeli slikarsku četkicu u ruke?

Ohridski: U mojoj kući imam sliku koju sam uradio još u gimnaziji. Svi obrazovni sistemi nastoje da edukuju ličnost preko kopiranja. Međutim, najduži put u slikarstvu je upravo taj, da imitiraš uspešne umetnike, njihov način razmišljanja i na bazi eksperimenta odabereš svoj stil. Najlakše je krčiti sebi put posredstvom vlastite kreacije.

Pogledaj u sebe

Na vašim slikama žena je prikazana kao Madona, ali na njenom licu se čitaju emocije i strast…

Ohridski: Mnogi umetnici, kao Rafael na primer, perfektno su naslikali Madonu, međutim kada je uporedimo sa Madonom Leonarda da Vinčija, onda shvatimo da je Rafaelova Madona bezizražajna. Moja Bogorodica je strasna, preplavljena emocijama. Sledeći korak bio je da istražujem odnos muškog i ženskog principa.

Dragan Spaseski Ohridski u svom domu u Ohridu. U rukama drži monografiju “Ohridski”

Ona magazin: S obzirom da su na vašim platnima oličeni vaša supruga i sin, da li ste nekad poželeli da naslikate i sebe, makar kao figuru u daljini?

Ohridski: To bi bio dupli muški princip a ja sam želeo da prikažem najprisniju ljubav između muškog i ženskog principa. Zato sam odlučio da svoju suprugu prikažem kao Madonu, da bih se tako obratio svim ženama sveta. Preko mog sina obratio sam se svim muškarcima sveta. Samo na jednoj slici prikazao sam sebe, ali  kao nešto što slici smeta, što je suvišno. To je slika „Pogledaj u sebe“.

Dragan ispred svoje slike “Istorija jednog poljupca”

Kada se zatvore oči, sve se vidi

Ona magazin: Na većini slika vaša Madona žmuri?

Ohridski: Moje najveće otkriće jeste upravo to. Kada su sklopljene oči i kada se tela dodiruju, onda žena i muškarac, Madona i Isus, majka i dete, pripadaju čulu dodira a ne čulu vida. I onda negiraju vizuelnu stvarnost i tako se povezuju vertikalom do Boga. To je energija koja emituje ljubav.

Ona magazin: Veoma je zanimljivo vaše platno koje nosi naziv „Pusti me“?

Ohridski: Istraživao sam takođe gde počinje i gde prestaje odnos sina prema majci. Zapitao sam se kada bi sin trebalo da se otrgne od svoje majke da bi počeo da živi svoj život kao muškarac. Koji je taj značajan trenutak gde počinje Edipov kompleks? I to je negde oko detetove treće godine. A ljubav majke prema sinu nikada ne prestaje. Čitavog života je tu. Međutim, veoma diskutabilno je kada ona počinje da bude ljubav kao prema muškarcu. Tu ima još mnogo da se istražuje.

“Pusti me”, Dragan Spaseski Ohridski

Ona magazin: Mislite li da majka u svom sinu prepoznaje muškarca?

Ohridski: Majka uvek prepoznaje svog oca. To je najznačajniji muškarac u životu svake žene. I u svom mužu ona uvek traži svog oca. Zato je najteže za odraslog čoveka da pomiri odnos žene i odnos majke prema sinu. Žena nastoji da uzme svog muža za sebe, jer žena i muž očovečuju ovaj svet, postaju jedno. To novo, ljubavno biće, rađa nešto sveto kao što je dete ali i taj plod ljubavi ima svoj put.

Ona magazin: Da li vaši prijatelji prepoznaju vašeg sina i ženu na vašim slikama?

Ohridski: Samo na nekim slikama prepoznaju neke male elemente, inače sve su madone različite, sve su varijacije na temu…

Ohridski tvrdi: “Da nije bilo žena, muškarci ne bi imali potrebu da izađu iz pećine”

Ona magazin: Zašto je vaša Madona uvek zamišljena?

Ohridski: Isto me je pitala moja prijateljica: Zašto su kod tebe žene zamišljene? Odgovorio sam joj da žena nije samo ljuštura za zadovoljavanje ljudskih strasti, već i neko ko misli, ko oseća… To je ono što moje slike čini posebnim. Da nije bilo žena, kažem često u šali, muškarci ne bi imali potrebu da izađu iz pećine. Žena je spiritus movens, ona daje snagu i podstiče na razvoj a muškarac je taj koji taj razvoj organizuje. I zato kažem da muški i ženski princip stvaraju čoveka.

“Ko me to povredi”, Dragan Spaseski Ohridski

Ja živim za umetnost, ne živim od umetnosti

Ona magazin: Koliko ste svojih slika zadržali u porodičnom vlasništvu?

Ohridski: Skoro sve. Ja sam samo jednu kolekciju prodao jednom makedonskom kolekcionaru i izlečio sam kompleks neprodavanog umetnika.

Ona magazin: Zašto nemate nameru da prodajete svoje slike?

Ohridski: Stvar je u tome što ja živim za umetnost, ne živim od umetnosti. Živim za to da stvaram. To je suština. Hoću da napišem knjigu o tome kako su umetnici, u želji da ne zavise od kralja, crkve, trgovaca… već da slikaju to što žele, pretvorili svoje slike u robu i počeli da služe paklu. Konkurencija je pakao. S druge strane, neko može da ima novca ali da ne želi vrhunsku umetnost već „žvrljotine“. Država ga stimuliše da tako „opere“ svoj novac, nije bitno da li je umetnost dobra ili loša. To je otišlo u smeru degradacije umetnosti.

“Konkurencija je pakao”, kaže Dragan Spaseski Ohridski

Ona magazin: Kad kažete degradacija umetnosti, na šta mislite?

Ohridski: Imate veoma značajne umetnike 20. veka do čijih dela, barem ja, ne mogu da dođem zbog smrada koji osećam od slike. Kada bi Bog omogućio svakom umetniku da živi u svetu koji stvara, pitanje je da li bi mnogi to izdržali. Kao lekar mogu da kažem da od jednog gangrenoznog prsta čitava bolnica smrdi, a umetnici stvaraju čitave gangrenozne svetove.

Ona magazin: Da li to važi za sve grane umetnosti?

Ohridski: Umetnost su spasili fotografija, dizajn, arhitektura… ali slikarstvo i vajarstvo su postali eksperimenti. Ko ne zna da slika ili vaja, on pravi performanse i instalacije. Umetnost je prestala da bude Božiji izbor.

Najveći kompliment dobio sam od prijateljice moje žene

Ona magazin: Smatrate li da vaša dela nisu za ovo vreme?

Ohridski: Ne, ja se radujem što živim u ovom vremenu i što postoji takva „umetnost“. Ja ne bih mogao da dođem do izražaja da nije tako.

Ona magazin: Gde likovna publika može da vidi vaša dela?

Ohridski: Nastupam na izložbama u Ohridu, Makedoniji i van granica svoje zemlje. Izlagao sam i u Beogradu, u Centru lepih umetnosti „Guarnerius“.

Ona magazin: Kada gledate svoje slike, da li im pronalazite mane?

Ohridski: Kada bi umetnik bio zadovoljan onim što je stvorio, nikada ne bi uradio ništa više.  Ako nema šta da ga vuče napred, ako nema kreativnosti, čovek pada u depresiju. S druge strane, kao što reka ne ide unatrag, tako čovek nema loše mišljenje o sebi. Tolstoj je rekao: kad bi ljudi pustili svoje mozgove niz polje, svako bi potrčao za svojim.

Ona magazin: Koji je najveći kompliment koji ste čuli od svojih bližnjih, vezano za vaše slikarstvo?

Ohridski: Najveći kompliment dobio sam od prijateljice moje žene, koja je rekla: „Ne znam koliko je vaša supruga svesna da ste je idealizovali do beskonačnosti, da ste je za života pretvorili u ikonu.“ Odgovorio sam joj: „Ona je svesna ali to ne pokazuje. To je njena najveća vrlina.“

Ona magazin: Vi ste oličenje vernog muškarca?

Ohridski: Rođen sam u znaku Raka. Najodaniji muškarci su u znaku Raka. Porodica im je sve. Znate šta mi je rekao profesor Petkovski: „Ako nisi čist, videće se na platnu. Odmah će da se oseti.“

Upornost gimnazijske profesorke likovnog 

Ona magazin: Vi ste bili jako dobro dete, zar ne?

Ohridski: Ja sam bio jako odgovorno dete i išao sam na sve sekcije i aktivnosti. Moja profesorka likovnog u gimnaziji insistirala je da idem na likovnu sekciju. Obećao sam da ću ići ali nikako nisam stizao. Onda me je pozvao direktor gimnazije i rekao: „Dragane, ne smeš da profilišeš sebe kao čoveka koji obećava a ne ispunjava obećanja.“ Na likovnoj sekciji sam shvatio da sam Leonardo da Vinči za svoje vršnjake, pa sam pomislio: „Zašto ne bih to radio?“ Na anonimnom likovnom konkursu u trećoj godini gimnazije osvojio sam prvu nagradu. To me je potaklo da razmišljam da se upišem na Akademiju likovnih umetnosti ali ona je postojala samo u Beogradu. Tamo su primali samo podobne.

Doktor Dragan Spaseski u rekreativnoj vožnji rodnim Ohridom

Ona magazin: Šta mislite pod pojmom „podobni“?

Ohridski: Umetnik je, po prirodi, nervčik. On veoma brzo otkriva nedostatke svakog društva a društvu ne odgovara da stimuliše takve ljude. Zato sam odlučio da idem na medicinu. Baš u to vreme slomio sam nogu i shvatio da čovek, uz operativni zahvat, može ponovo da prohoda. To je novi život. Zato sam odabrao da specijaliziram ortopediju i da proučim dobro čovekovo telo. Na mojim slikama ima puno anatomije. Izoštrio sam oko u tom smeru, pa na slikama velikih majstora prvo primetim na kom je nivou njihovo znanje anatomije.

Ona magazin: Kad biste se ponovo rodili i bez problema mogli da upišete umetnost, da li biste je upisali?

Ohridski: Ne bih, išao bih istim putem. Znate zbog čega? Onda bih doveo svoje slikarstvo u zavisnost od tržišta. U suštini svake osobe leži egzistencijalni strah, da nema hleba da jede i da na kraju proda za jednu dobru večeru najbolje platno. I to u stvari ne proda platno, već dušu. Pogledajte koliko ima samo propalih umetnika! Niko ne može poreći da su samo najbogatiji umetnici ostali zapamćeni u istoriji. Ljudi navode Van Goga kao suprotan primer. A Van Gog je trošio jednu paletu boja za jednu sliku! Znate li koliko koštaju boje? Navode Gogena. Hajde da sada tri-četiri godine živite na Tahitiju i ne radite ništa. Preskupa je samo karta do tamo…

Ja sam se pronašao u Ohridu, ja sam ga izabrao!

Ona magazin: Da li biste voleli da vaše ime ostane zapisano u istoriji slikarstva?

Ohridski: Kao odgovor, ispričaću vam jednu priču. Kad su arheolozi otkrili mozaike na Plaošniku u Ohridu, otkrili su i natpis: „Uradili su ih oni ljudi čije ime zna samo Bog.“ Toliko sam se oduševio time da sam počeo da razmišljam da nigde ne stavljam svoj potpis, da samo Bog zna šta stvaram. Šta se onda desilo? Imao sam izložbu u katedrali Svete Sofije, u sklopu Ohridskog leta 2019. Na plakatu je sve bilo u redu, samo nije bilo mog imena. I onda sam se setio Plaošnika i pomislio da li su natpis stavili oni koji su pravili mozaike ili oni koji su njihovo ime „slučajno“ obrisali.

Jedna moja slika se zove „Nemoj da ubiješ zlo zarad različitosti“. Jednostavno, ostavi da živi zlo da bismo znali da smo mi dobri.

Ona magazin: Kako je došlo do toga da vas zovu Ohridski?

Ohridski: Moj duhovni identitet je Ohrid, tu sam rođen i sve što stvaram je Ohrid. Ja sam se pronašao u Ohridu, ja sam ga izabrao! Ohridska episkopija je dosegla svoj vrhunac još u 13 i 14. veku. Renesansa je počela u Ohridu. U Italiji je poznat termin renesansa paleologa

Ona magazin: Da li je plava boja, koja dominira na vašim slikama, boja Ohridskog jezera?

Ohridski: Ona je zamena za zlato i ima svrhu da prikaže beskonačnost. Mi pripadamo beskonačnosti. Komuniciramo sa Vasionom a nismo svesni toga.

“Leo”, Dragan Spaseski Ohridski

***

U taj čas Leo (21), sin Dragana Spaseskog Ohridskog, vratio se iz grada kući. Budući da je dom Spaseskih ujedno i galerija Draganovih slika, među kojima dominiraju veliki formati na temu ljubavi majke i sina, nismo propustili priliku da upitamo Lea: 

–              Koja se tebi tatina slika najviše dopada?

–              Meni su sve lepe, ja sam na njima – odgovorio je Leo, pristavši da odsvira na klaviru jednu modernu džez-adaptaciju.

Dr Vesna Ignjatović Stojiljković, Branislava Mićić i Leo Spaseski, u domu slikara Ohridskog

–              A znate koja je meni slika najlepša? – uskočio je Dragan Spaseski.

–              Koja? – upitali smo.

–              Ova – odgovorio je Dragan Ohridski, pokazujući na svog sina, koji studira medicinu u Skoplju, svira četiri muzička instrumenta i trči maraton.  

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Više od četvrt veka glavni je urednik ilustrovanih izdanja za žene, posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog licencnog ženskog nedeljnika u Srbiji „Burda Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće još jedno licencno izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji bez prekida izlazi do danas.

2 Comments
  1. Ви честитам за изворнедното интербју за Драган, мојот пријател.
    Бог да го прости.

  2. Jedan od najlepših intervjua koji sam pročitala do danas.
    Odlaskom ovakvog jednog divnog čoveka u legendarnu večnost, ovaj svet je jako osiromašio.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.