Faktor vremena nigde nije tako naglašen kao kod ljudske reprodukcije. Imam utisak da javnost smatra da to može da se pomera unedogled
„Čovek nema samo telo, on ima i dušu“ – naglasio je srpski patrijarh Pavle, obraćajući se doktorima na jednoj slavi Svetih Vrača u Beogradu. Vođeni tim geslom, naši se lekari i medicinsko osoblje, naročito kada se nađu u drugim zemljama, prepoznaju baš po toplom, ljudskom odnosu prema pacijentima. U to smo se uverili i prilikom posete Prague Fertility Centra, jedne od vodećih klinika za asistovanu oplodnju u Češkoj, čiji je suosnivač dr Sonja Lazarovska, međunarodno priznati ginekolog i specijalista reproduktivne medicine.
U timu Prague Fertility Centra radi još jedan naš lekar, dr Zdravko Ilić (59). On je ginekolog i akušer sa više od tri decenije radnog iskustva, ali i stručnjak za vantelesnu oplodnju kojom se bavi više od 15 godina. Njegov životni put je neobičan. Rođen je u Valjevu, osnovnu školu završio je u Pragu, gde je bio do trećeg razreda gimnazije. Medicinski fakultet završio je u Tuzli. Prve godine staža stekao je na tuzlanskoj Univerzitetskoj klinici.
Godine 1992. preselio se u Prag, gde je nastavio da se usavršava kako u ginekologiji i akušerstvu, tako i u asistovanoj oplodnji. U Češkoj, koja je lider u Evropi po broju IVF tretmana, dr Ilić je mišljenja da metode asistovane reprodukcije treba koristiti, da parovima kod kojih je medicinski indikovana mala šansa za trudnoću – treba pomoći, ali da bi im isto tako trebalo ukazati da poštuju vremenski faktor.
Šta biste na početku intervjua poručili našim čitateljkama i čitaocima?
Dr Zdravko Ilić: Kao i u prirodi, tako i u asistovanoj oplodnji, važi jedno pravilo: Što pre, to bolje! Mi ne možemo da produžimo reproduktivnu dob žene. Možemo da produžimo ljudski život, da produžimo vitalnost do 85-90. godine, ali plodnost ne. Faktor vremena nigde nije tako naglašen kao kod ljudske reprodukcije. Imam utisak da javnost smatra da to može da se pomera unedogled a to sigurno ne može. Tu je vrlo bitna uloga medija, da se to ureže u svest ljudi. Svi znamo da sa porastom životnog standarda opada natalitet, u svim zemljama sveta. Čini mi se da bi nam bilo mnogo bolje kada bismo se uskladili sa prirodom uopšte.
Šta je generacija i generacijski jaz? Generacija je pojam koji se odnosi na prosečnu starost majke, odnosno prosečne godine žene kada se ona porodi prvi put. Oko 1980. godine taj prosek je iznosio u Češkoj - 22 godine, sada je oko 30 godina. Tih 30 godina, to je generacija. To je i generacijski jaz. Za vrlo kratak period, prosečna starost prvorotke skočila je za osam godina! To ne može da ide u nedogled. To je jedan nekontrolisani biološki eksperiment, koji više nije stvar medicine.
Sigurno je lakše za naše ljude kada pričate sa njima na maternjem jeziku, nego uz prevodioca
Izjavili ste da je kod trudnoće u zrelim godinama, bitno misliti i na želju nerođene dece…
Tačno. Kada biste pitali decu koliko bi ona volela da njihovi roditelji imaju godina, šta mislite šta bi deca rekla: 47 ili 27? Idealno je da žene rode između 26. i 29. godine, jer se i to malo pomerilo u odnosu na ranije. Jako je bitno, u biološkom i sociološkom smislu, da se nađe razumna granica. Ako par ne može ni jednom drugom metodom da se ostvari u ulozi roditelja, ili su šanse niske, bolje je na vreme ponuditi program donirane jajne ćelije, doniranog spermatozoida…
Šta smatrate uspehom kod IVF tretmana?
Uspeh je naravno trudnoća ali trudnoću treba izneti do poroda zdravoga deteta. Vrednovanje našeg rada u Prague Fertility Centru očituje se kroz indeks zdravih beba i majki, koje su otišle svojoj kući. To je naš uspeh!
Po čemu je Prague Fertility Centar specifičan?
Prague Fertility Centar je međunarodna klinika gde dolazi puno parova iz celog sveta a naravno i mnogo parova iz bivše Jugoslavije. Sigurno je lakše za ljude kada pričate sa njima na maternjem jeziku, nego uz prevodioca. U Češkoj se ranije manje ulagalo u enterijer, investiralo se u razvoj medicine. Danas Česi i na polju savremenog arhitektonskog dizajna idu u korak sa svetom. Naša klinika je enterijerom među vrhunskim i u skladu sa svim očekivanjima pacijenata.
Zahvaljujući vitrifikaciji, mi danas imamo mogućnost zamrzavanja jajnih ćelija
Zašto bi se neko iz ex-YU opredelio baš za Češku i Prague Fertility Centar?
Pre pet godina u SAD je bilo oko 170.000 ciklusa vantelesne oplodnje a u Češkoj oko 40.000. Tamo živi 330 miliona ljudi a ovde 10 miliona. Uporedite brojeve i sve će vam biti jasno! Češka je, to je poznato, uvek imala odličnu medicinu ali i zapažene pionire u kompatibilnim naukama, poput embriologije i veterine. Emriolozi su počeli od animalne reprodukcije pa su posle svoja iskustva preneli u humanu.
U Nemačkoj i Austriji je donacija zabranjena, u Češkoj, Grčkoj i Španiji je dozvoljena. U Francuskoj je dozvoljena uz veoma komplikovanu administrativnu proceduru. Češka je sigurno bolja od navedenih zemalja jer ovde imamo liberalnu legislativu, koja je u skladu sa dostignućima moderne medicine. Do juče u mnogim zemljama niste mogli da zamrzavate embrione, što je ogroman hendikep. U Češkoj je i to moguće. Zahvaljujući vitrifikaciji, mi danas imamo i mogućnost zamrzavanja jajnih ćelija. Time se pruža šansa za bolje lečenje onih osoba koje će zbog svog zdravstvenog stanja izgubiti jajne ćelije ili jajnike.
Kakvo je vaše mišljenje o socijalnoj vitrifikaciji?
Živimo u slobodnom društvu i tzv. socijalno zamrzavanje se otvara paralelno sa medicinskim. Bitno je do 35-36. godine uraditi rezervu jajnih ćelija jer se njihov broj posle tih godina rapidno snižava. Mlada žena može da zamrzne jajne ćelije i da onda sačeka životnu priliku. Opet kažem, to što postoje tehničke i zakonske mogućnosti – to je dobra stvar, ali trebalo bi raditi na socijalnom marketingu, da se žene edukuju da zatrudne što pre.
Prva trudnoća iz vantelesne oplodnje dogodila se 1978. u Engleskoj. Tako je rođena Lujza Braun (na slici, dole levo, sa Robertom Edvardsom, pionirom u IVF tretmanima u Velikoj Britaniji)
Pre nekoliko godina bilo je već 10 miliona ljudi koji su se rodili zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
Šta je, po vama, ključni zadatak ginekologije?
Jedan od ključnih zadataka ginekologije je planiranje porodice. Danas je velika hajka protiv kontracepcije, s druge strane imamo podatak da je 40 posto trudnoća i dalje neželjeno. Nije cilj da se zatrudni u nevreme i da se dobije neželjeno dete. Cilj razvijenog društva je da se dobije željeno dete u optimalnom periodu.
Apsolutne seksualne slobode nisu dovele do stvaranja dubljih emotivnih odnosa između mladih ljudi. Čini se da nikad nije bilo teže naći životnog partnera. Vi ste 39 godina u braku sa suprugom Slađanom, kožnim lekarom. Kako gledate na ljubav?
Ljubav je stvar tolerancije. Ona počinje iz znatiželje, nastavlja se iz navike, ali u svemu tome mora da postoji tolerancija.
Da li je vantelesna oplodnja rezultat „opuštenog“ odnosa prema braku ili je stvar obrnuta?
Prva trudnoća iz vantelesne oplodnje dogodila se u julu 1978. u Engleskoj, kod pacijentkinje koja je imala operisane jajovode. Ta prva vantelesna oplodnja izvedena je bez stimulacionih lekova, u prirodnom ciklusu. Lekari su uzeli tečnost iz folikula preko laparoskopije (danas to radimo u opštoj anesteziji preko vaginalne punkcije), pronašli jajnu ćeliju, oplodili je i preneli u matericu. Britanski embriolog koji je to izveo, Robert Edvards, dobio je 2010. godine, znatno kasnije nego što se prva vantelesna oplodnja odigrala, Nobelovu nagradu. Jajnu ćeliju mu je aspirirao ginekolog Patrik Stepto. Taj proces je danas mnogo, mnogo više usavršen i može da se radi bilo gde na zemaljskoj kugli, ako se ispune određeni, zakonom propisani uslovi. U trenutku kada je prvi transfer urađen, to je bilo izuzetno teško i na nestabilnim nogama. Moglo je da dođe do prevremene ovulacije i da jajna ćelija pobegne, mogli su prerano da je uzmu dok ona još nije bila zrela… Već u januaru sledeće godine Austalijanci su uradili isti zahvat, a tek dve godine kasnije Amerikanci. Odmah za njima uradili su istu stvar i Česi i onda dolazi do buma. Pre 5-6 godina bilo je već 10 miliona ljudi koji su se rodili zahvaljujući vantelesnoj oplodnji. To je nezaustavljiv proces, koji ima mnogo pozitivnih strana. Samo ponavljam da bi valjalo da sve bude u saradnji sa prirodom i zato: Što pre, to bolje!
Dva partnera, različitog pola Postoji li zakonska olakšica u Češkoj za vantelesnu oplodnju žena koje nemaju partnera? Dr Zdravko Ilić: U ovom trenutku zakon u Češkoj ne omogućava ženi da se unapred odrekne prava na drugog roditelja za nerođeno dete. Čak i ako bi se radilo o istopolnom paru, žena koja želi da zatrudni morala bi da dovede muškog partnera, koji će da potpiše da će da bude roditelj. Moraju da postoje dva partnera, različitog pola, koji će da brinu za dete. To je suština. Po Međunarodnoj povelji o ljudskim pravima, ne može dete da ima jednog zvaničnog i drugog inkognito roditelja.
