Dr Sonja Lazarovska iz „Prague Fertility Centre“:Donacija jajnih ćelija je zaista veliki čin

Prague Fertility Centre (PFC) je klinika za potpomognutu oplodnju u srcu Evrope, jedna od najpoznatijih u Republici Češkoj i svakako na prvom mestupo inovativnosti, koju izdvajaju još sopstveno istraživanje u oblasti embriologije i specijalizacija za žene 40+ iz bivših jugoslovenskih republika. Povodom desetogodišnjice rada i visokog stepena uspešnosti u lečenju steriliteta koji je rezultirao dolaskom na svet preko 5000 beba, posetili smo nedavnoovaj moderni klinički centar u Pragu.
Impresionirani toplom atmosferom i ličnim pristupom svakom pacijentu, razgovarali smo sa suosnivačem Klinike, dr Sonjom Lazarovskom, ginekologom, akušerom i specijalistom reproduktivne medicine. Njena posvećenost poslu, odgovornost prema svakom paru koji potraži pomoć u PFC i 24-časovna pristupačnost za pacijente, izazivaju duboko poštovanje. O tome i sama kaže: „Kao da sam na nekom pustom ostrvu sa pacijentima. Samo me oni razumeju šta radim. I kada odu, ja postojano o njima mislim“.


Dr Sonja Lazarovska o „faktoru X“ koji izdvaja „Prague Fertility Centre“: „Stremiti ka većoj uspešnosti IVF kroz posvećenost i lični doprinos lekara“ 

U kojim slučajevima se obavezno radi genetski pregled embriona?
Genetsku analizu preporučujemo u slučaju genetskih oboljenja koja se u nekoj formi javljaju u porodici, kada budući roditelji nose neki takav gen. Takođe se preporučuje posle više neuspješnih pokušaja u liječenju, kao i zbog godina žene. Česta indikacija su ponovljeni pobačaji. Kod njih možemo razotkriti neki genetski problem kod roditelja, međutim, ne mora biti prisutan takav problem, a svejedno, na samim embrionima u visokom procentu možemo razotkriti mutacije koje su razlog pobačaja.
Ukoliko unaprijed znamo za neko genetsko oboljenje u porodici, to možemo dijagnostikovati kod  embriona. Na žalost, često se prvo rodi dete sa anomalijom, pa tek onda otkrijemo genetski problem. Genetičar ima težak zadatak da razotkrije o čemu se tu radi i da dijagnostikuje da li u porodici postoji takav gen u heterozigotnoj formi kod zdravih prenosilaca. Postoji jako puno takvih molekularno-genetskih oboljenja. Genetičar mora najprije posumnjati i pretpostaviti o čemu se može raditi među različitim dijagnozama, posle čega se ciljanim testiranjem precizira dijagnoza. Kad poznajemo tačnu dijagnozu, onda možemo da dijagnostikujemo na embrionima i time omogućimo porođaj zdravog deteta. To je za mene fascinantno.

Kratka biografija: Dr Sonja Lazarovska
Rođena kao Sonja Božović u malom crnogorskom gradiću Mojkovcu, studirala na Medicinskom fakultetu na Univerzitetu Kiril i Metodije u Skoplju, posle čega odmah 1987. godine počinje sa radom na poznatoj praškoj Ginekološko akušerskoj Klinici za negu majke i deteta (Ustav pro peci o matku a dite). Na ovoj Klinici završava dve specijalizacije iz oblasti ginekologije (I i II atestaciju). Svojih 13 godina rada na Klinici posvećuje uglavnom rizičnoj trudnoći i prenatalnoj dijagnostici (ultrazvuk, neinvazivne i invazivne metode prenatalne dijagnostike).
Od 2000. do 2009. godine radi u Sanatorijumu „Pronatal“ u Pragu, gde se posvećuje problematici steriliteta i endoskopskoj operativi. Završava u to vreme subspecijalizaciju iz oblasti reproduktivne medicine.
Od 2009. godine, zajedno sa dr Hlinkom, osniva Kliniku Prague Fertility Centre u kojoj započinje samostalnu karijeru. Klinika postiže ogroman uspeh i renome, specijalno u regionu bivših jugoslovenskih republika.
Dr Lazarovska je za 10 godina postojanja Klinike, samostalno obavila oko 500 IVF ciklusa godišnje (ukupno oko 5000 ciklusa za 10 godina rada samo u Prague Fertility Centre), što je svakako svojevrstan rekord i raritet. Zahvaljujući bogatoj praksi koju svakodnevno proširuje, dr Sonja Lazarovska postiže uspešnost, što ističe kao glavni lični udeo u ovom poslu.
 Njena deviza je: „Lekar mora da uradi sve što je u njegovoj moći. S obzirom da uspešnost lečenja nije 100 posto, mora se u radu sa pacijentima uložiti 100 posto truda i znanja. Ne smemo misliti na razne statistike uspešnosti. Samo i jedino je važno da se pruži maksimum u radu.“ 

Vrhunac genetike – pregled embriona

Da li je veštačka oplodnja doprinela razvoju genetike?
Jeste. I obrnuto. To je sve jako povezano. Mislim da je danas vrhunac genetike – genetski pregledati jednu takvu mikronsku strukturu kao što je embrion. Nije novost da se danas rađaju deca, kod koje su u embrionalnoj fazi pregledani geni BRC 1 i BRC 2,odgovorni za visoki procenat karcinoma dojke (čak i kod muškarca) i karcinoma jajnika. U nekim porodicama postoji genetski rizik za njihovu pojavu, što može biti jako opasno i rizično za mlade žene koje nose ove gene. To je bio razlog zašto je Anđelina Džoli odstranila jajnike i grudi, što je zaista drastično. Zbog njene popularnosti u jednom trenutku je poraslo interesovanje za ovu problematiku.
Eto, to je samo jedan primjer značaja genetske analize embriona kod nekih dijagnoza.
Naravno, tada zalazimo u vrlo kontraverznu temu, da li prenositi i one embrione koji posjeduju ovakve gene. Svakako, ukoliko nemamo sasvim zdrave embrione, embrione sa ovakvim genetskim problemom možemo prenositi, posle konsultacije sa kliničkim genetičarem i ukoliko su saglasni naši pacijenti.

Prenos informacija putem krvi

Da li bi parovi koji nemaju problem sa začećem ali imaju genetski problem u porodici, trebalo da se odluče za vantelesnu oplodnju kojoj prethodi genetska provera?
Da, ako imaju takav problem. Srećemo se sa tim da iz nekih razloga par ne želi takav pregled, čak iako znaju za postojeći rizik u porodici. Na primer, može se raditi o nekim religioznim shvatanjima i pristupu. Naravno, tada se mogu izložiti velikom riziku a ni sami ne znaju da li na to mogu biti dovoljno spremni. Ko bi želio da prihvati takav rizik?

Šta možete da kažete o epigenetici?
To je vrlo komplikovano objasniti zato što tamo nemamo toliko merljivih faktora. Uticaj majke preko krvnih faktora i samog organizma je danas poznata i jasna činjenica. Medicina zna da postoji himerizam, da se mešanjem krvi ostvaruje biološki uticaj majke. Embrion je majci uvek imunološki polovično tuđi, ali ga ona ne odbacuje. Znamo da se i kompletno darovani embrion, imunološki sasvim tuđ, razvija normalno. Epigenetika se upravo sastoji u tom prenosu informacija putem krvi iz koje embrion oživi, razvija se… da ne govorimo o prenosu emocija na ovaj način.

Genetski rizik

Nije novost da se danas rađaju deca, kod koje su u embrionalnoj fazi pregledani geni BRC 1 i BRC 2,odgovorni za visoki procenat karcinoma dojke (čak i kod muškarca) i karcinoma jajnika. U nekim porodicama postoji genetski rizik za njihovu pojavu, što može biti jako opasno i rizično za mlade žene koje nose ove gene. To je bio razlog zašto je Anđelina Džoli odstranila jajnike i grudi, što je zaista drastično. Zbog njene popularnosti u jednom trenutku je poraslo interesovanje za ovu problematiku

Obavezni pregledi za donatorke jajnih ćelija

Da li donatorke jajnih ćelija u PFC prolaze genetski pregled?
Imamo zakonom propisane obavezne preglede. U našem centru dvije ozbiljne doktorke, iskusni klinički genetičari, rade genetsko savjetovalište i preglede. Kod svake donatorke moramo da obavimo kompleksan genetski pregled. Osim pregleda hromozoma, tzv. kariotipa, proveravaju se molekularno-genetska oboljenja koja se najčešće javljaju u srednjoj Evropi: cistična fibroza, spinalna mišićna atrofija, gen za urođenu gluvoću. Genetski pregledi će se ubuduće sigurno proširiti, takvi su trendovi. Nije isključeno da će u budućnosti dvoje ljudi, kada se upoznaju, prvo ići da se pregledaju genetski da li su kompatibilni. Unapred će htjeti što više sigurnosti za zdravo potomstvo. Teško je reći da li je to sasvim ispravno. Međutim, ko to ne bi želio ukoliko se ukaže mogućnost?

Da li je zahtevan zadatak da se pronađu donatorke jajnih ćelija?
Pa, nije ni lako. One najčešće dolaze da budu donatorke u PFC jer je pre njih bila njihova drugarica, ili se neko u njihovoj blizini lečio od steriliteta, ili su putem društvenih mreža saznali za tu mogućnost. Na kraju, kod njih je primarno to saznanje da daruju biološki materijal u svrhu liječenja, nije im primarna finansijska satisfakcija. Proizilazi to iz analiza i statistike koju vodimo ovih deset godina. Važno im je da je sve anonimno. To je u zakonu garantovano i donatorki i pacijentima. Za mene je to zaista veliki čin, kao što je i donacija drugih ćelija i organa. Ne postoji razlog da to drugačije posmatramo u društvu.

„Došli smo po preporukama ljudi, najbolji su“, komentarišu pacijenti iz bivših jugoslovenskih republika koje smo u PFC sreli, među kojima je bilo i onih koji su se uputili u Prag po drugo, pa čak i treće dete.

Donatorke su mlade i zdrave žene

Koliko puta može jedna devojka da donira jajne ćelije?
To nije zakonski ograničeno ali praksa je da to bude 3-5 puta maksimalno. Ako žena ima dvoje dece, nije problem da donira jajne ćelije više puta. Njima to ne šteti jer ionako svakog meseca propadne određena grupa jajnih ćelija, tako da mi donatorkama ne uništavamo njihovu jajčanu rezervu. Ali moramo da mislimo na njihovo zdravlje. Svima uredno radimo sve preventivne preglede. Osim obaveznog ginekološkog pregleda, svima proverimo hormonski status, štitnu žlezdu i glavni hormon AMH koji nam pokazuje kakva je ovarijalna rezerva. To radimo i zbog stimulacije, da vidimo da li treba kod donatorke ići u stimulaciju ili ne, da li postoji neki rizik. Ako slučajno nađemo da nešto nije u redu, onda to rešavamo.

Neko se opterećuje pitanjem: kakve su donatorke kao osobe?
Moj čest odgovor na ovo pitanje je da su to mlade, zdrave žene kojima ništa ne fali. Propisno pregledane od strane ginekologa, interniste i genetičara, onako kako zakon nalaže. Vodimo računa o podudarnosti u fenotipu i u krvnoj grupi. Savjesno se trudimo kao tim iskusnih stručnjaka da napravimo što adekvatniji izbor u tom pogledu. Više i nije moguće postići. Tu su najveće moguće garancije za zdrav genetski potencijal. Inače, najvažniji uticaj na razvoj djeteta će, svakako, ostvariti roditelji svojom bezgraničnom ljubavlju i pažnjom.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.