Dr Sonja Lazarovska iz „Prague Fertility Centre“, lekar čije je ime sinonim za dobijanje potomstva: „Stremiti ka većoj uspešnosti IVF kroz posvećenost i lični doprinos lekara“

Povodom desetogodišnjice rada i visokog stepena uspešnosti u lečenju steriliteta koji je rezultirao dolaskom na svet preko 5000 beba, posetili smo nedavno Prague Fertility Centre (PFC) u „zlatnom Pragu“ u srcu Evrope. To je najinovativnija klinika potpomognute oplodnje u Republici Češkoj, sa sopstvenim istraživanjem u oblasti embriologije i specijalizacijom za žene 40+ iz bivših jugoslovenskih republika.
„Došli smo po preporukama ljudi, najbolji su“, komentarišu pacijenti „od Vardara pa do Triglava“, koje smo u PFC sreli, među kojima je bilo i onih koji su se uputili u Prag po drugo, pa čak i treće dete. Impresionirani toplom atmosferom i ličnim pristupom svakom pacijentu, razgovaramo sa suosnivačem Klinike, dr Sonjom Lazarovskom, ginekologom, akušerom i specijalistom reproduktivne medicine. Njena posvećenost poslu, odgovornost prema svakom paru koji potraži pomoć u PFC i 24-časovna pristupačnost za pacijente, izazivaju duboko poštovanje. O tome i sama kaže: „Kao da sam na nekom pustom ostrvu sa pacijentima. Samo me oni razumeju šta radim. I kada odu, ja postojano o njima mislim“.

Kratka biografija: Dr Sonja Lazarovska
Rođena kao Sonja Božović u malom crnogorskom gradiću Mojkovcu, studirala na Medicinskom fakultetu na Univerzitetu Kiril i Metodije u Skoplju, posle čega odmah 1987. godine počinje sa radom na poznatoj praškoj Ginekološko akušerskoj Klinici za negu majke i deteta (Ustav pro peci o matku a dite). Na ovoj Klinici završava dve specijalizacije iz oblasti ginekologije (I i II atestaciju). Svojih 13 godina rada na Klinici posvećuje uglavnom rizičnoj trudnoći i prenatalnoj dijagnostici (ultrazvuk, neinvazivne i invazivne metode prenatalne dijagnostike).
 Od 2000. do 2009. godine radi u Sanatorijumu „Pronatal“ u Pragu, gde se posvećuje problematici steriliteta i endoskopskoj operativi. Završava u to vreme subspecijalizaciju iz oblasti reproduktivne medicine.
 Od 2009. godine, zajedno sa dr Hlinkom, osniva Kliniku Prague Fertility Centre u kojoj započinje samostalnu karijeru. Klinika postiže ogroman uspeh i renome, specijalno u regionu bivših jugoslovenskih republika.
 Dr Lazarovska je za 10 godina postojanja Klinike, samostalno obavila oko 500 IVF ciklusa godišnje (ukupno oko 5000 ciklusa za 10 godina rada samo u Prague Fertility Centre), što je svakako svojevrstan rekord i raritet. Zahvaljujući bogatoj praksi koju svakodnevno proširuje, dr Sonja Lazarovska postiže uspešnost, što ističe kao glavni lični udeo u ovom poslu.
 Njena deviza je: „Lekar mora da uradi sve što je u njegovoj moći. S obzirom da uspešnost lečenja nije 100 posto, mora se u radu sa pacijentima uložiti 100 posto truda i znanja. Ne smemo misliti na razne statistike uspešnosti. Samo i jedino je važno da se pruži maksimum u radu.“ 

Kod vas dolaze žene koje su već imale neuspešne IVF cikluse. Kako vam polazi za rukom da rešite „medicinske rebuse“?
Svaki par ima specifičan i unikatan problem. Ukoliko su ranije imali više neuspešnih pokušaja, zbog proteklog vremena šanse logično postaju manje u odnosu na prethodne pokušaje, ali očekivanja, naprotiv postaju veća. Naša odgovornost je tada ogromna. Zato ovaj posao zahtijeva, osim velikog iskustva, i entuzijazam koji ne smije nestati. Svaki lekar daje svoj specifičan doprinos i pečat u ovom poslu. Pristup i stil rada su vrlo bitni jer je postojano potrebno ulivati vjeru i nadu, podržati pacijente na ovom putu na kojem se ne smije pokleknuti. Takav pristup prema pacijentu njegujemo u timu Klinike PFC. Na nama je da, zajedno sa pacijentima, prođemo kroz procedure transparentno i da im iznesemo sva saznanja i stečene informacije u vezi njihovog slučaja. Tu se mora razgovarati i o prognozi i strategiji za ubuduće.
Na kraju svega je prenos embriona, posle čega preostaje neizvjesnost i čekanje na rezultat.
Uvijek je tu neka vjerovatnoća. Zato meni pomaže deviza da 100-postotno radimo. Zato prenos embriona mora biti 100 posto uspešan. A dalje se molimo najmoćnijoj Prirodi za svaku ženu i svaku bebu, da se embrion uhvati i trudnoća iznese do kraja.

Mlada žena

Prva beba začeta in vitro, rođena je 1978. godine. Vi ste se u profesionalnom smislu razvijali paralelno sa reproduktivnom medicinom?   
Dr Daniel Hlinka i ja, koji smo osnovali PFC 2009. godine, porasli smo sa tim. Gledali smo razvoj te grane medicine na svojim prethodnim radnim mestima, pratili šta se dešava u Republici Češkoj i svetu, a i sami smo dali svoj doprinos da IVF ide napred, s obzirom da smo od pionira u vantelesnoj oplodnji izrasli u lekare sa najviše godina iskustva.

Jedna francuska studija je procenila da 66 posto pacijenata koji kreću u IVF postupke na kraju i uspeju da dobiju dete. Kod mladih ljudi veće su šanse za uspeh. Da li ste primetili da se neka od modernih pojava odrazila nepovoljno na plodnost mladih?
Kada govorimo o mladim ljudima, onda se od faktora koji utiču na plodnost sigurno mogu pomenuti stil života, odlaganje prve trudnoće, infekcije kao razlog neprolaznosti jajovoda kod mlade žene, genetski faktori na koje odmah ne sumnjamo i za koje je potrebno neko vrijeme da ih razotkrijemo. Takođe, zbog korišćenja testosterona može da dođe do totalne azospermije, što znači da se kod mladih muškaraca uopšte ne stvaraju spermatozoidi. Čim dođu sa naglašenim mišićima, mi odmah posumnjamo da uzimaju anabolike i testosterone, i to se potvrdi anamnestički. Kod mladih žena su česti ciklusi bez ovulacije, kada je neophodna stimulacija jajnika. Njima se često prepisuje hormonska kontracepcija zbog održavanja i regularnosti ciklusa. Međutim, u slučaju planiranja trudnoće, potrebno je kontracepciju prekinuti i stimulisati sazrijevanje jajne ćelije.

Odlaganje rađanja

Koliko treba vremena, kada se prestane sa uzimanjem testosterona ili kontraceptivnih pilula, da se povrati plodnost?
Treba da prođe jedan ćelijski ciklus spermatogeneze i folikulogeneze, koji traje otprilike tri meseca.

Šta od savremenih pojava utiče izrazito loše na plodnost?
Kardinalno je odlaganje rađanja posle 35. ili 40. godine. To je stvarno vrlo ozbiljno. Još u embrionalnom razvoju ženska beba ima definitivan broj jajnih ćelija, a od  puberteta kreće ovulacija. Odvije se svega oko 500 ovulacija u životu žene, posle čega je jajnik iscrpljen. Dakle, problem je da nema regeneracije jajnih ćelija. Jajna ćelija stari sa nama i za to vrijeme je izložena raznim uticajima, zbog kojih može doći do promjena. Muški faktor je isto vrlo promenljiv, varijabilan, ali spermatogeneza može da traje i u znatno poodmaklim godinama i  ne završava se sa andropauzom. To je bitna razlika između andro- i menopauze. Veoma često, paradoksalno, imamo gospodina od 70 godina u najčešće drugom braku sa ženom koja ima 40, i kod nje moramo predložiti donaciju jajnih ćelija a on ima spermatozoida dovoljno za oplodnju jajnih ćelija.

Da li ste primetili još neke nepovoljne uticaje na plodnost koje nam je doneo 21. vek?
Postoje neki nevidljivi faktori za nas, stečeni, ili stres koji niko ne može da izmeri, ali koji definitivno utiče na subkortikalne zone mozga, hipofizu, hipotalamus… Ceo endokrini sistem je pod uticajem psihičkog stanja, i stresa, naravno. Protivnici stres-teorije kažu da žena zatrudni i u ratu. To je istina, međutim ovo novo doba kao da je neki „novi rat“ ako se pogleda sterilitet, toliko naš ubrzani stil života deluje stresno na plodnost. Žene su sad u poziciji da moraju da budu uspešne na poslu, da moraju da stvore nešto svoje, da budu ravnopravne s muškarcem, a na poslednje mesto stavljaju zadatak, koji je takođe na njima, da se realizuju kao majke. I onda često osećaju krivicu kada do trudnoće prirodnim putem ne može da dođe. Kada  razgovaram sa parovima, stalno ističem: „Niko ovde nije kriv. Mi samo tražimo faktore, da ih eliminišemo“. Često je to kod parova, da jedan od partnera koji ima ozbiljniji faktor, shvati to kao svoju krivicu i oseća se inferiorno, što program lečenja još više usložnjava.

Revolucionarne metode

Da li biste izdvojili neku revolucionarnu metodu koju primenjujete u PFC?
Mi koristimo manje-više sve metode koje postoje u svetu, ali ni jedna od njih ne popravlja uspešnost za 10 ili 20 posto, a to bi bilo revolucionarno. Poboljšati nekom metodom uspešnost  do 5 posto je veliki korak za IVF. Izdvojila bih MACS metodu za bolji izbor spermatozoida, OptimFert metodu kojom se prati sazrijevanje jajne ćelije i optimalizuje čas opolodnje, TIME-LAPSE monitoring i analizu razvoja na osnovu morfologije i faza dijeljenja, kao i mogućnost genetske analize embriona PGT-A sa kojom se biraju samo genetski zdravi embrioni i time se povećava šansa za trudnoću.
MACS metodom se mogu izabrati spermatozoidi sa boljim genetskim potencijalom. Recimo da donja granica plodnosti u broju spermatozoida kod muškarca iznosi 15 miliona spermatozoida po mililitru sperme. To su postojano ogromni brojevi za vantelesnu oplodnju. Za fertilizaciju biramo spermatozoide koji su dobro pokretni, koji su morfološki u redu. Međutim, u manjem ili većem procentu zastupljene su DNK fragmentacije spermatozoida, koje ne možemo da prepoznamo običnim metodama a koji mogu nositi genetske probleme. Za eliminaciju spermatozoida sa DNK fragmentacijama postoji novija metoda – MACS -magnetni sorting. Spermatozoidi prolaze kroz magnetno polje koje eliminiše spermatozoide sa DNK fragmentacijama. Sa ovako izabranim spermatozoidima postiže se bolja fertilizacija. Zbog toga ovu metodu koristimo kao pomoć čak i u slučaju kad imamo normospermiju.
OPTIMFERT metoda nam omogućava da pomoću polarizacionog svetla, neinvazivno, pratimo proces sazrevanja jajne ćelije i na taj način preciziramo idealno vrijeme za oplodnju metodom ICSI. Ovim utičemo i na bolji razvoj embriona.
Jajne ćelije su, naime, dragocene. Žena ih ima posle stimulacije 10, recimo, i to je odličan rezultat. Muškarac, s druge strane, može imati milione, ukupno 40-100 miliona spermatozoida. Od njegovog materijala mi izaberemo 10 spermatozoida. Potrebno je zbog ove neproporcionalnosti, upotrebiti metode kojima je moguće izabrati bolje i kvalitetnije spermatozoide, što nam povećava šansu za oplodnju jajnih ćelija. Onda nam je potrebno da dobijemo što veći broj  embriona, da bismo mogli od njih da izaberemo one koji se bolje razvijaju. U tome nam pomaže, već 10 godina, metoda TIME-LAPSE. Kontinuirano snimanje embriona nam donosi daleko više informacija o njihovom razvoju. Omogućava nam da tako izabrane embrione selektivno prenesemo i na taj način povećamo šansu za trudnoću, odnosno smanjimo rizik pobačaja.
I opet ni iz daleka sve o tome ne znamo, saznanja se menjaju iz godine u godinu. Do nedavno smo mislili da je morfologija razvoja embriona ključna pomoć u IVF praksi i jeste, morfologija nam puno pomaže, možemo da eliminišemo neke abnormalnosti. Danas, međutim, znamo da morfološki savršen embrion ne mora biti genetski zdrav. Genetska analiza embriona, a danas je moguće raditi  kompletan kariotip (što je revolucionaran korak za embriologiju!), pokazuje da čak  2/3 embriona i kod kod mlađih ljudi ima genetski problem. Mi možemo da ga metodom genetske analize razotkrijemo, samo ovu metodu ne možemo uvek raditi. Komplikovana je i može ponekad biti rizična za zdrave embrione. Zahtijeva biopsiju uzoraka ćelija. Da bismo došli do embriona koji su genetski sasvim zdravi, mogu nam zaostati u razvoju posle biopsije neki embrioni koji su takođe bili vitalni. Takođe kod nekih embriona ne postižemo sasvim siguran rezultat. Sve ima svoje limite.

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.