Dr Natalija Saveljeva, endokrinolog i specijalista reproduktivne medicine iz „Prague Fertility Centre“: Volim svoju profesiju

„Čoveka vidim kao celinu“, kaže dr Natalija Saveljeva, ruski specijalista endokrinologije i reproduktivne medicine, koja je svoje bogato kliničko iskustvo stavila na raspolaganje pacijentima češke klinike „Prague Fertility Centre“. PFC je i naša klinika u Pragu, s obzirom da je njen suosnivač dr Sonja Lazarovska i da zapošljava naše lekare, medicinske sestre i koordinatorke koje govore naš jezik.
Veliki broj pacijenata dolazi iz Srbije i bivših jugoslovenskih republika, ali ima i parova iz Češke, Nemačke, Velike Britanije… Kosmopolitski duh čini atmosferu u PFC posebnom, uz toplinu i ljudski odnos. „Volim svoju profesiju“, ističe Ruskinja dr Natalija Saveljeva, lekarka čiji je zaštitni znak – osmeh. Ona je odlučna da sa svojim pacijentima stigne do cilja – zdravog potomstva.

Koji je problem najčešći u sferi reproduktivne medicine?
Pored neplodnosti, najčešći problem je što imamo pacijente u zrelim godinama. U PFC dolazi puno parova iz inostranstva, posle nekoliko neuspešnih pokušaja u svojoj zemlji. Imaju obimnu medicinsku istoriju i na našu kliniku gledaju kao na poslednju nadu. Pošto se radi o složenim slučajevima, svakom pacijentu prilazimo individualno i interdisciplinarno. Veoma nam je stalo da pronađemo i rešimo problem. Imamo i vrlo iskusnu i jaku embriološku laboratoriju i tesno sarađujemo sa embriolozima. To je jako važno jer na nekim IVF klinikama ta odeljenja su odvojena. Svako jutro držimo kolegijume, gde diskutujemo o pacijentima, tako da su svi u toku u kojoj su oni fazi. Na početku imamo određeni plan ali taj plan može da se nadogradi u hodu i da se pacijentkinji ponudi još neko rešenje, da se povećaju šanse za uspeh.

Ključne razlike

Vi ste radili i u drugim IVF centrima?
Radila sam na nekoliko privatnih klinika u Pragu. Tamo je bilo najviše čeških pacijenata i drugačije je bio organizovan posao, ovde me je privukao individualni pristup. U Rusiji sam imala svoju ordinaciju. Imam bogato iskustvo u endokrinologiji i znam koliko su važni endokrinološki rezultati. Zato volim kad se pacijentkinji ponudi nešto drugo, a ne samo stimulacioni protokol, punkcija i transfer. Suština tog procesa je ista ali je mnogo važan posao koji se uradi na pripremi i mogućnost da se nešto doda u toku tog procesa.

Koje tri stvari razlikuju PFC od drugih IVF centara u Pragu?
Prva i najvažnija je međusobna saradnja lekara i što ima dovoljno vremena da se napravi individualni program za pacijentkinje. Druga je iskusna embriološka laboratorija i puno metoda koje se ovde koriste, koje se na drugim klinikama ne koriste često ili se uopšte ne rade. Nije mi cilj da svaki put pišem isti protokol, taj monotoni posao mi nije bio tako zanimljiv. Ovde možemo da prilagodimo proces pacijentkinji, možemo da ga menjamo… Ovde se stiče veliko iskustvo i vide se rezultati. Kada nam dođe žena sa više neuspešnih pokušaja, iz Nemačke, Engleske ili Srbije, kod koje na kraju imamo trudnoću i zdravo potomstvo, onda pomislim: „Ovaj posao vredi raditi“. Izdvojila bih još saradnju sa dr Sonjom Lazarovskom i dr Jaroslavom Hulvertom, i što svaki lekar na našoj klinici ima izvanredne uslove za rad i može da se posveti do kraja pacijentu. Svako od nas ima osećaj da je iza njega ceo tim, ima sa kim da se konsultuje, da se posavetuje i da dobije ocenu za svoj rad.

Dr Natalija Saveljeva je rođena u Permu (Rusija), gde je diplomirala na Medicinskom fakultetu. Završila je specijalizaciju u Permu i Sankt Peterburgu iz endokrinologije, ginekologije i reproduktivne medicine. Posle više od 20 godina kliničke prakse, s uspehom je odbranila doktorsku disertaciju na Medicinskom fakultetu u Rusiji. Pre četiri godine prešla je u Prag (Češka),gde je nastavila da se bavi svojom profesijom u IVF klinikama sa internacionalnim timom lekara. Pored ruskog, govori engleski i češki jezik. U svom radu u „Prague Fertility Centre“ najviše ceni individualni pristup pacijentu, profesionalnost i procedure lečenja visokog kvaliteta. 

Poverenje pacijenta

Šta je vaš lični doprinos u PFC?
Veza endokrinologije i ginekologije. Dešava se da pacijentkinja pokušava godinama da dobije potomstvo a da joj neke stvari nisu proverili, recimo nivo vitamina D. U životnom dobu kada dolaze kod nas, žene imaju veoma često probleme sa štitnom žlezdom, što se odražava na imunitet, metaboličke poremećaje, gojaznost, šećer… To sve opet utiče na kvalitet našeg lečenja. Pacijentkinji možemo da preporučimo endokrinološko lečenje ili praćenje kod lekara opšte prakse, i ta saradnja je onda efektivnija. Takođe je važan izbor strategije. Mi ne preporučujemo iste korake koje je žena već isprobala više puta, mi planiramo novu strategiju lečenja. Pri tome imamo u vidu psihičko opterećenje, finansijsko, vremensko i da sve to utiče na odnose između partnera. Sa svim tim faktorima moramo da radimo i da planiramo šta ćemo sada da učinimo i šta će biti sledeći korak, pa i šta će biti korak kasnije ako taj pokušaj ne uspe. Pacijenti u PFC osećaju i znaju da lečenje i dalje traje, ako pokušaj ne uspe, i da se otvaraju nove mogućnosti kako bi se došlo do željenog cilja.

Kako se stiče poverenje pacijenata?
Poverenje se stiče od prve konsultacije koja traje sat vremena, kad žena dođe sa partnerom i dokumentacijom. Ne nudimo joj samo protokol, lekove, stimulaciju, nego varijatnu a i b, i šta sve novo može da se uradi. Kad pacijent shvati da mu lekar nudi strategiju, stvara se poverenje. Imamo puno pacijenata koji nam dođu posle nekoliko godina od uspešne trudnoće, da žele drugo dete. Samo u PFC-u sam videla da se pacijenti vraćaju, kako posle uspešnih, tako i posle neuspešnih pokušaja. Poverenje traje. U drugim centrima nije tako. Ako ne uspe pokušaj, pacijenti idu na drugu kliniku. Za doktora je jako dobro kad prati medicinsku istoriju jednog para, jer može da analizira zašto pokušaj nije uspeo i u sledećem može da ponudi nešto novo. Kada pacijent menja kliniku posle svakog pokušaja, onda u istoriji nema svih detalja koji su relevantni i svaki lekar počinje ispočetka.

Dr Natalija Saveljeva: „Ranije nije bilo mogućnosti, a danas je izvodljivo, da se izmeri nivo vitamina D u krvi. Nekoliko obimnih studija već potvrđuju da vitamin D ima uticaja na kvalitet reprodukcionih ćelija, imunitet, psihu, kosti, ali što je za nas najvažnije - nizak nivo vitamina D smanjuje hormonalnu aktivnost. Malo ljudi ima dobar nivo vitamina D. Nije dovoljno sunčanje i boravak u prirodi, jer sunce pomaže do 15. godine. Nisu dovoljne ni tablete sa kompleksom vitamina jer su doze vitamina D u njima vrlo male. Kada je nizak nivo vitamina D u krvi, moraju se uzimati jače doze.“ 

Kruna rada

Imate li uvid, koliko godina najčešće imaju pacijentkinje iz bivše Jugoslavije?
Po zakonu možemo da lečimo najkasnije do 49 godina. Takvih pacijentkinja imamo puno. Najviše. Imali smo baš nedavno pacijentkinju iz bivše Jugoslavije koja nikad nije imala dete, puno neuspešnih pokušaja, 49 godina, znala je da je to poslednji pokušaj. Mi smo nešto promenili u pristupu i uspela je da zatrudni. To je najlepše u našem poslu!

Iz knjige utisaka u Prague Fertility Centre
Želimo da se zahvalimo svima na ljubaznosti, profesionalnosti i trudu. Mi smo dobili našu bebu Jelenu i uživamo u njoj već 15 meseci, zahvaljujući vama. Ona je jedna prelepa i predivna beba i mi smo presrećni u ulozi roditelja. 
Svako dobro vam želimo, nastavite i dalje ovako... Neka se rađaju bebe, zdrave i žive.
S. i P. (Srbija) 

Petra, Miša i Veronika, medicinske sestre iz „Prague Fertility Centre“

Petra Zadakova je babica sa dugogodišnjim iskustvom u radu u IVF centrima u Pragu, kao i dve njene koleginice, Miša i Veronika. Petra kaže da je najbolje da parovi budu realni optimisti i naglašava: „Ne smemo zaboraviti da je začeće – velika tajna. Mi ćemo uraditi transfer 100 posto uspešno a dalje je sve u rukama Majke Prirode. Može da se rodi novi život ali i ne mora. Pacijenti ne bi smeli da imaju apsolutna očekivanja. Kada pokušaj ne uspe, to je veliki teret za njih, ali i za nas. Naša dr Sonja Lazarovska proživljava svaki slučaj. Kada sam bila prvi put sa doktorkom u sali za transfer, iznenadila sam se kako se svega seća u vezi pacijenata, kako im zna imena, imena njihove dece...“  
Miša Dvoržakova smatra da parovi koji veruju u srećan ishod, na neki način „poguraju“ svoju sreću. Ističe da se sa našim ljudima sporazumeva bez problema. Savladala je fraze koje se koriste u IVF praksi i razume naš jezik. Ako se javi problem u komunikaciji, ona pozove koordinatorku koja joj sve prevede. U odnosu na druge IVF centre u kojima je Miša radila, u „Prague Fertility Centre“ pacijenti se poznaju sa osobljem i lekarima,
i znaju da se oni brinu o njima, osećaju se bolje i sigurnije. U drugim
centrima medicinske sestre brinu o samo jednom segmentu u procesu
i otuđene su od pacijenata.
Veronika Topferova ističe da nema problema u komunikaciji sa ljudima sa Balkana, da su svi fini ali da traže više pažnje u odnosu na češke pacijente. Bitno im je da u svakom trenutku mogu da se oslone na medicinsko osoblje. Na pitanje ima li nešto posebno da im poruči, ona kaže: „Pozitivni pristup. To je najvažnije“.
 

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.