Dr Jaroslav Hulvert, specijalista reproduktivne medicine iz Prague Fertility Centra: Iskreni borac za bebe, na koje se čekalo dugo

Kao mladić, igrao je fudbal u češkoj „Slaviji“, boreći se svaki put, svakim svojim atomom, za pobedu. Dr Jaroslav (Jarda) Hulvert (54), ginekolog i specijalista reproduktivne medicine, bori se isto tako za bračne parove, kojima se javila prepreka na putu do roditeljstva. Pacijentima Prague Fertility Centra, među kojima je najviše parova iz bivših jugoslovenskih republika, stavio je na raspolaganje svoje bogato iskustvo.
Sportski duh dr Hulvert neguje i danas, kroz tenis, badmington i biciklizam. Ponosni je otac šestoro dece. „Svi mi kažu da to u stvari radim iz reklamnih razloga“, šali se. Dvoje njegove odrasle dece već je steklo diplomu lekara.

Dr Jarda Hulvert: “Upravo je organizacija posla u PFC to što omogućava doktorima da se posvete do detalja svakom slučaju”

Dr Jarda Hulvert kaže da Prague Fertility Centre ima odličan tim, koji se konstantno usavršava. To su najbolji stručnjaci reproduktivne medicine, koje povezuje pažnja prema pacijentima, posvećenost detaljima, vrednoća i požrtvovanost, nekad na štetu privatnog života. To su ljudi koji su se školovali i sticali profesionalno iskustvo u poslednje četiri decenije, što se podudara sa razvojem asistovane oplodnje u Češkoj, pionirskoj zemlji u toj grani medicine. „Mi smo sa tim porasli“, kaže dr Hulvert. „Pratili smo razvoj, na licu mesta gledali šta se dešava.“

Početkom 2019. godine došli ste u PFC. Šta razlikuje ovaj IVF centar od drugih?
Glavna razlika između ovog i drugih IVF centara u Češkoj je ta što je ovde 90 posto stranaca među pacijentima a 10 posto Čeha. PFC kliniku odlikuje multikulturalnost. I naš lekarski tim je internacionalan. Sledeća upadljiva razlika je u individualnom pristupu, prijateljskom i ljudskom, i to nije samo osećaj, već ono što se pacijentu realno desi, da se svi zaposleni interesuju za njegov problem. Puno nam pomažu koordinatorke koje su u stvari vodiči pacijenata. One sa njima komuniciraju mejlom i lično, i grade vezu između pacijenata i doktora, one pripremaju jedne za druge. To je razlika u odnosu na IVF centre u Češkoj, gde sve to radi doktor. Zato tamo doktor ima jako malo vremena da se posveti pacijentu, što u PFC nije slučaj. Najvažnija stvar je, ipak, da ovde neposredno sarađuju, kao suvlasnici, odličan ginekolog, dr Sonja Lazarovska, sa odličnim embriologom, dr Danielom Hlinkom, pri čemu svako vodi svoj deo PFC klinike. To je savršena kombinacija! Jako je važno da su vlasnici Prague Fertility Centra ostali u svom poslu. Nije to bila investicija radi profita, oboje su tu od prvog dana i dan danas rade punom parom, prate sve što se dešava i učestvuju u svakom transferu. U PFC nema sukoba koji dosta često nastaje između ekonomskog menadžmenta i doktora. U PFC je fokus na pacijentima i mišljenju lekara o procesu lečenja, a ne profit.
Prema rezultatima jednog istraživanja, koje se ticalo pitanja kako ljudi biraju IVF centar, da li putem interneta, oglasa ili na treći način, ispostavilo se da je ključna informacija “od usta do usta”. Najdalje se čuje dobar glas koji šire pacijenti sa srećnim ishodom. I na kraju, što je takođe veoma važno, pacijenti znaju da će im se lekar, kada dođu u PFC, u potpunosti posvetiti. Upravo je organizacija posla u PFC to što omogućava doktorima da se posvete do detalja svakom slučaju.

Da li se parovi ustručavaju pri prvom susretu sa vama? Da li im je neprijatno što ne mogu da se ostvare kao roditelji?
Mnogo manje se stide žene nego muškarci. Ženi je mnogo više stalo da se to realizuje, uspe, da ona ostane u drugom stanju ali muškarci se osećaju pred drugim muškarcima inferiorno ako ne mogu da postanu očevi. Ne samo u čekaonici, nego i prilikom pregleda, muškarci se mnogo više stide.

Zašto biologija nekome onemogući da bude roditelj?
Tih faktora ima puno, i oni su različiti. Mogu da budu urođeni, genetski predisponirani ili stečeni. Mogu da budu posledica neke upale ili negativnog uticaja životne sredine. Parovi ne bi trebalo da misle da kada ne ide prirodnim putem, Bog to ne želi. To što mi ovde preživljavamo su takve priče da se o svakoj može napisati roman. Imao sam jedan par za pacijente, od kojih su oboje bili iskreni vernici i želeli su dete, ali ne i IVF. Razgovarao sam sa njima, nikada ne vršim pritisak, mogu da ih posavetujem ali oni daju konačnu reč. Na kraju su se odlučili za IVF. Iz toga se rodila ćerka, sada je već odrasla. Jednom prilikom su mi poručili da im nije žao što su prihvatili moj savet.
Mi ne odlučujemo umesto Boga, mi odstranimo sve barijere za koje znamo da mogu da postoje, sve pripremimo i serviramo, a da li će Bog to uzeti ili neće, da li će život da nastane ili neće, to više nije u našim rukama, to opet zavisi samo od njega. Prostor za veru još uvek je veoma širok, uprkos korišćenju naučnih metoda i tehnika.

Koja je to medicinska tehnika koja pomaže da se otklone prepreke na putu do dugo čekane bebe?
Tehnika je samo to što izazovemo ovulaciju jer ima žena koje nemaju ovulaciju, ne oslobode jajnu ćeliju i bez toga ne može da se zatrudni. Druga stvar je kada se jajna ćelija već oslobodi, mogu tamo da postoje mehaničke prepreke koje isto mogu da budu urođene ili stečene. Može da bude neprohodan jajovod. Mi uzmemo tu jajnu ćeliju, obiđemo taj jajovod i oplodimo ženu. Može da se desi da spermatozoidi ne mogu da prodru u jajnu ćeliju jer su previše slabi a mi im pomognemo tako što ih unesemo u jajnu ćeliju. Može da bude loša anatomija materice. Mi taj krevetac za bebu lepo namestimo i ušuškamo, napravimo prijatno mesto gde položimo embrion, gde on može da raste i da se razvija.
To je kao kad spustite seme u zemlju, pa je nahranite, zalijete i molite se da biljka poraste. Mi radimo nešto slično, pomažemo da priroda uradi svoj deo posla. To je zanat, ali kao i svaki drugi zanat morate da ga radite pošteno. S druge strane, možemo da budemo zahvalni što nam je dato da radimo nešto tako uzvišeno i lepo.

Ako je zanat, zašto pacijenti traže “zanatliju” čije ime uliva poverenje?
Zanatlija koji dobro radi svoj posao prepoznaje se po tome što ulaže sebe, svoju kreativnost, što razmišlja o problemu. Ali mi nismo polubogovi, mi samo radimo svoj posao.

Šta prvo pomislite kad u ordinaciju uđe žena 40+?
Kad vam dođe pacijentkinja preko 40 godina, znate da će od svojih jajnih ćelija teško moći da zatrudni, uprkos dobrom zdravstvenom stanju. Uvek mi to prođe glavom ali to je samo moj utisak, neka statistika koja se potvrdila… To nije univerzalna istina, uvek postoji šansa. Zato nikad ne kažem pacijentkinji da ne može, bio sam svedok čuda koja su se desila ali ta čuda se ne dešavaju često.
Neke pacijentkinje dođu, odmah zatrudne i odu, a neke dolaze više puta, svi ih znaju… To je težak posao za njih, i fizički, i psihički, i finansijski, ali to na kraju ispadne dobro. Ceo PFC tim živi za to. Svi prate da li je pacijentkinja zatrudnela, da li je uspelo. To je ispit i za doktora i za pacijente. Često je to ispit i za brak, provera odnosa, jer žena to mnogo teže proživljava nego muškarac. Puno parova se raziđe tokom lečenja.

Dr Jaroslav Hulvert je ginekolog i međunarodno priznati specijalista reproduktivne medicine. Studirao je na Karlovom univerzitetu u Pragu. Specijalizirao je ginekologiju i radio u Češkoj, Danskoj i Švedskoj. Ima više od 20 godina iskustva u asistovanoj oplodnji. Držao je ključne pozicije u dve češke IVF klinike a od početka 2019. godine je u Prague Fertility Centre. Sertifikovani je klinički predavač i počasni gost-govornik na međunarodnim konferencijama. Autor je velikog broja stručnih publikacija.  

Ako je žena postala majka pre tridesete i hoće po drugi put da zatrudni u 45, da li je i njena šansa mala?
Jeste. Godine odlučuju, jajne ćelije su sve starije i prave greške. Za 23 godine, koliko radim ovaj posao, gotovo da ne znam stariju ženu od 45 godina koja je zatrudnela sa svojom jajnom ćelijom. Prošao sam hiljade ciklusa a bile su tri do četiri za sve to vreme. Kad dođe žena preko 45 godina i hoće od svoje jajne ćelije da zatrudni, moram to da joj kažem. Iako je to skupo, teško za zdravlje i psihičko stanje, moram da je upozorim, da je spustim na zemlju. Ako odluči drugačije, ja ću je podržati ali ona mora da zna da ne drži u rukama “dobre karte”, ne drži kečeve nego sedmice.

Da li možete da nam ispričate neki slučaj koji ste posebno zapamtili?
To je slučaj koji se nije završio sa IVF ali to i jeste zadatak specijaliste reproduktivne medicine, da neplodnost leči kompleksno. To znači da ne radimo po svaku cenu IVF. Imao sam četrdesetogodišnju pacijentkinju, koja je 18 godina pokušavala da zatrudni, prošla je oko šest ciklusa, puno transfera. Na ultrazvučnom pregledu, moja koleginica je primetila da ta žena iza materice ima nekakvu tečnost. Pozvala me je kao starijeg doktora. Uradili smo joj laparoskopiju. Našli smo veliku količinu sluzi. Ispostavilo se da je to bio tumor na slepom crevu, koji sam odstranio. Taj gnoj sam očistio. Odstranio sam još jedan jajovod koji je bio uništen. I u materici je bilo te sluzi. Sve sam očistio. Dugo sam razmišljao i odlučio da joj drugi jajovod ostavim, pa da se vidimo za par meseci. Ta žena je posle mesec dana zatrudnela prirodnim putem. Već je imala kod kuće dvoje usvojene dece, svi su se radovali novorođenčetu.

Do kad je muška plodnost neoštećena?
Spermatozoidi se stalno stvaraju, novi i novi, ali plodnost muškarca isto opada samo ne tako drastično kao kod žene. Kod žene je sa 40 skoro kraj ali kod muškaraca to pada malo po malo.

Ko ima više problema sa neplodnošću, žene ili muškarci?
Tu je rezultat nerešen. Pola – pola.

Zuzana Vesela i Andrea Šmidova, medicinske sestre iz operacione sale PFC

Zavirili smo u operacionu salu PFC

Zuzana Vesela i Andrea Šmidova, medicinske sestre iz operacione sale Prague Fertility Centre, kažu da ne bi menjale svoj posao…
“Ovde je sve pozitivno, zato što se radi sa bebama”, kaže Zuzana koje je već 10 godina u PFC i nastavlja: “Deca koju smo „napravili“ kad je PFC počeo s radom, već su u školi. Nekad dođu da ih vidimo, kad njihove majke požele drugo ili treće dete.”

Andrea, anesteziološka sestra, koja je pre pola godine došla u Prague Fertility Centre, ispričala nam je da joj je posao veoma raznovrsan, jer se u operacionoj sali PFC uzimaju jajne ćelije, rade transferi, vrše dijagnostičke prakse… Pitali smo ih za kraj jedno univerzalno pitanje, na koje su zajednički odgovorile.

Koliko je bitno psihičko stanje pacijenata za krajnji ishod?
Sve je u rukama Majke prirode. Pacijent nema mnogo uticaja na krajnji ishod ali važan je njegov odnos prema proceduri kroz koju prolazi. Naš savet glasi: “Ne budi negativan ako želiš bebu”.

Danica Vignjević, koordinatorka u „Prague Fertility Centre“

Individualni pristup

Danica Vignjević, koordinatorka u „Prague Fertility Centre“

Da li volite svoj posao?
D.V: Volim svoj posao zato što mogu da pomognem ljudima koji imaju problem. Nekako se svi unesemo u taj problem, a kad vidimo rešenje – onda smo svi srećni. To je glavni motiv, to je pokretač.

Koliko godina ste tu?
D.V: U „Prague Fertility Centre“ sam osam, pre toga sam radila u još jednom IVF centru pet godina.

Zašto biste preporučili nekome PFC?
D.V: Pre svega zato što ovde imamo sjajne doktore koji se zaista posvete pacijentu, na čelu sa doktorkom Sonjom. Taj individualni pristup ovde nikada ne izostane.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.