Dr Dragana Martinović, specijalista interne medicine: Menopauza, nešto sasvim prirodno

Dr Dragana Martinović, internista na odeljenju pulmološke dijagnostike, odsek kardiologije, u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu

„Interna medicina je najopsežnija medicinska grana koja stavlja fokus na unutrašnje organe, odnosno na dijagnostiku različitih oboljenja tih organa, na njihovo lečenje bez hirurških metoda, ali isto tako i sprečavanje takvih oboljenja, tako da sa punim pravom nosi naziv – kraljica medicine“, kaže dr Dragana Martinović, specijalista interne medicine, sa kojom razgovaramo o fiziološkim promenama u menopauzi.

Kako interna medicina tretira menopauzu? Da li je to normalan sled stvari u organizmu žene ili šok?
Menopauza je doba kada dolazi do prestanka ovulacije zbog pada nivoa estrogena i progesterona u telu. To je postepeni proces koji se odvija u fazama. Od naslednog faktora zavisi kada će ona početi, to može biti rano u četrdesetim ili kasno u šezdesetim, prosek je 51 godina. Simptomi počinju da se javljaju par meseci ili čak par godina pre prestanka menstruacije tj. u periodu perimenopauze i obično to traje u narednih četiri godine. Oko 75 odsto žena prolazi kroz ovaj period sa minimalnim tegobama, dok 25 odsto žena ima izražene subjektivne tegobe koje smanjuju vitalnost i menjaju kvalitet života. Najčešće se javljaju valunzi, noćno znojenje, razdražljivost, poremećaj sna. Pojedine pacijentkinje povećavaju telesnu težinu, imaju glavobolje, žale se na nadutost i gubitak libida. Rekla bih da je to normalan sled starenja.

Srčani ritam

Koje fiziološke smetnje ukazuju ženi u menopauzi na potencijalne kardiovaskularne probleme?
Tokom perimenopauze i menopauze količina estrogena postepeno pada, ali ovaj pad nije konstantan. Česte su fluktuacije pada estrogena koji utiče na širenje arterija srca – arterije se kontrahuju, a kada se nivo estrogena poveća- šire se, te ovo često prouzrokuje promene u krvnom pritisku i srčanom ritmu. Autonomni nervni sistem je stalno u stanju visoke ili niske stimulisanosti, što ima veliki uticaj na rad srca. Pacijentkinje su uplašene, posebno ako se simptomi javljaju često, pa strah koji ih prati može pogoršati situaciju. U većini slučajeva to je samo jedan od pratećih simptoma menopauze.

Koliko je česta pojava tihog infarkta, o kome mediji bruje u poslednje vreme?
U kliničkoj praksi srećemo bolesnike koji su preležali infarkt a da to nisu znali, nisu imali tipične tegobe, npr. kod dijabetičara tipičan anginozni bol može u potpunosti nedostajati. Kod žena je tipična klinička slika koronarne bolesti često zamaskirana simptomima menopauze. Ulaskom u menopauzu u pedesetim godinama, raste naglo rizik za srčana oboljenja. Smanjeno je lučenje estrogena a bez njega holesterol može početi da se nakuplja na zidovima arterija koje vode do srca.

Često mokrenje

Zašto su urogenitalni problemi gotovo redovni pratioci žena u zrelim godinama? Postoji li način da se izbegne često mokrenje?
Estrogenski receptori su otkriveni na mišićima urogenitalne prečage, koja je glavna potpora unutrašnjim ginekološkim organima, takođe postoje na svim strukturama donjeg urinarnog sistema. Urogenitalni problemi javljaju se zbog nedostatka estrogena. Najčešći simptom je često mokrenje koje može biti praćeno bolom, urinarne infekcije su češće, javlja se funkcionalna stres inkontinencija, tj. nevoljno mokrenje pri povećanju intraabdominalnog pritiska, tj. pri kašlju, kijanju, smejanju. Savetuje se da se dnevno uzima šest do sedam čaša vode, višak tečnosti opterećuje bešiku i otežava kontrolu mokrenja, a manjak smanjuje elastičnost bešike. Izbegavati kafu, alkohol, čaj jer pojačavaju nagon za mokrenje, ne piti ništa dva do četiri sata pre odlaska na spavanje. Smanjenjem telesne težine, ako imate višak kilograma, imaćete bolju kontrolu nad mišićima karlice. Savetuju se Kegelove vežbe, kako bi se kontrola tih mišića poboljšala.

Imaju li nesanica i razdražljivost fiziološko opravdanje kod žena? Postoje li alternativne metode lečenja koje preporučujete pre uzimanja lekova za smirenje?
Čak 45 odsto žena u ranoj postmenopauzi budi se svaku drugu noć zbog talasa vrućine i znojenja, dve trećine ih navodi da su hronično neispavane. S ovim su udružene i psihičke smetnje koje narušavaju kvalitet života tzv. „domino efektom“: noćni talasi vrućine i znojenje vode do nesanice, što uzrokuje razdražljivost, teskobu, depresiju, strah… Sve to vodi do pada energije i libida. Upotrebom nekih lekovitih biljaka (valerijane, matičnjaka, nane, timijana, kao i biljaka bogatih fitoestrogenima npr. crni kohoš) moguće je pobediti nesanicu i nervozu. Sve vrste žita – ovas, hmelj, heljda, ječam, integralni pirinač – blagotvorni su u menopauzi jer sadrže vitamine B kompleksa. Kod žena koje imaju veoma izražene tegobe, zlatni standard jeste hormonska terapija.

Jedini lekar u KFOR u Prištini
Kako je tekao vaš profesionalni put? Kako ste odabrali specijalizaciju?
Dr Dragana Martinović: Medicinski fakultet Univerziteta u Prištini završila sam 1992. godine, iste godine dobijam prvi posao na Internoj klinici Kliničko bolničkog centra, na poziciji kliničkog lekara odeljenja nefrologije i dijalize. Tu sam 1995. godine dobila specijalizaciju iz interne medicine, stekla prva iskustva i mnogo naučila od svoje tadašnje načelnice, prof. dr Gordane Subarić-Georgiev, eminentnog stručnjaka i rodonačelnika nefrologije na Kosovu i Metohiji. Ona je bila stroga, pravična i svojim radom, znanjem podsticala sve nas mlađe lekare da učimo i da samo predanim radom možemo dostići cilj. 
Juna 1999. godine srpski lekari bivaju proterani sa svojih radnih mesta, srpsko stanovništvo napušta grad, sa suprugom i troje dece ostajem sa nadom da će se situacija smiriti. U tom periodu, po nalogu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, radim u ambulanti pri komitetu za saradnju sa Ujedinjenim nacijama. To je tada bila jedina zdravstvena stanica u koju su se javljali povređeni i oboleli Srbi i ostali nealbanski živalj u Prištini. U prvom navratu radila sam sama, nakon određenog vremena pridružila mi se koleginica, dr Mira Isaković. Ratno druženje preraslo je u prijateljstvo, a kasnije i kumstvo. Naš posao podrazumevao je i raznošenje humanitarne pomoći, hrane i lekova srpskom stanovništvu koje nije bilo u mogućnosti da izađe iz svojih kuća iz straha. 
Marta 2000. godine sa svojom porodicom napuštam Prištinu, dolazim u Beograd i počinjem da radim kao specijalista interne medicine u specijalističkoj konsultativnoj službi Doma zdravlja „Dr Simo Milošević“. Sadašnja pozicija mi je internista na odeljenju pulmološke dijagnostike, odsek kardiologije, u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu. U toku svog 29-godišnjeg rada završila sam više edukacija iz oblasti ultrazvučne dijagnostike: UZ abdomena na VMA, školu ehokardiografije i školu za ultrasonografsku angiološku dijagnostiku na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Po čemu pamtite period od juna 1999. do marta 2000. kada ste bili jedini lekar u KFOR u Prištini?
Taj period pamtim kao traumatičan, bilo je ubijanja, kidnapovanja, proterivanja i potpunog nestajanja Srba iz Prištine. Svakodnevno sam se sretala sa prebijenim i maltretiranim Srbima, a kao majka troje dece bila sam u stalnom strahu za njihov život, preispitujući ispravnost odluke da ostanem u Prištini. 

„Umerenost u ishrani, fizička aktivnost i optimizam – zajedničke su crte svih mojih vitalnih pacijenata u devetoj deceniji“, kaže dr Dragana Martinović

Tiha bolest

Da li su povišen krvni pritisak i osteoporoza obavezni „gosti“ u zdravstvenom kartonu zrelih žena?
Moram reći da je u većini slučajeva tako. Činjenica je da mnoge žene u menopauzi obolevaju od osteoporoze. Gubitak estrogena dovodi do većeg gubitka koštane mase. To je stanje u kome kosti postaju krhke i lome se. Zove se i „tiha bolest“ jer nema simptoma dok ne nastupe prelomi. Tokom normalnog funkcionisanja estrogeni štite krvne sudove i žene ređe obolevaju od kardiovaskularnih bolesti nego muškarci. Sa prestankom funkcije jajnika prestaje hormonalna zaštita pa raste rizik za pojavu srčanih oboljenja i hipertenzije.

Šta jednom internisti najviše pomaže da upozna novi lek protiv visokog pritiska? Da li razmenjujete farmaceutska iskustva sa svojim kolegama?
Najčešće informacije o novom leku dobijam kroz kontinuiranu medicinsku edukaciju koja se odvija kroz predavanja koja prezentuju kliničke studije o leku. Svakodnevno razmenjujem iskustva o lekovima sa svojim kolegama.

Posle 29 godina prakse u internoj medicini, vidite li uzročno-posledičnu vezu između psihe i dugovečnosti?
Kako da ne vidim, veliki broj njih koji imaju genetski utemeljene aspekte dugovečnosti imaju i izražen pozitivan stav prema životu, bez obzira na to koliko su im teške realne životne okolnosti. Visok stepen tolerancije na stres i veća otvorenost imaju za rezultat bolje zdravstveno stanje.

Postoji li zajednička crta u načinu ishrane i stilu života vaših vitalnih pacijenata u devetoj deceniji? 
Zajednička crta svih njih je umerenost u ishrani, fizička aktivnost i optimizam koji govori da čovek ima nadu u pogledu srećnog ishoda ili razrešenja problema.

Intuicija interniste
Iz kojih izvora dopunjavate svoje znanje?
Dr Dragana Martinović:Kao svi članovi Lekarske komore Srbije, moram da prikupljam bodove u okviru kontinuirane edukacije neophodne za obnavljanje licence. Svoja znanja dopunjujem aktivnim i pasivnim učešćem na kongresima, predavanjima i radionicama posvećenim temama iz oblasti kojima se bavim: kardiologije, dijabetologije i ostalih oblasti interne medicine kao i UZ dijagnostike
Koji su izazovi rada u domu zdravlja u odnosu na kliničku praksu? Gde je intuicija lekara-interniste od veće koristi?
Rad interniste u domu zdravlja podrazumeva uzimanje detaljnih podataka o pacijentovom stanju, pređašnjim bolestima, bolestima u porodici i detaljan klinički pregleda sa EKG-om kod pojave zdrastvenih tegoba, kao i prilikom sistematskih pregleda ili u sklopu predoperativne pripreme. Postavlja se dijagnoza ili lista diferencijalnih dijagnoza zbog čega se traži dalja dijagnostika, određuje se terapija. U domu zdravlja moguće je praćenje efekta date terapije i bliža je saradnja pacijenta i doktora. Ujedno internista ima završnu reč i delovanje prilikom zbrinjavanja hitnih stanja iz oblasti interne medicine, kada mi je, moram priznati, intuicija više puta bila od pomoći u donošenju prave odluke.  

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena