Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Galerija
10 fotografija
Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Devi (Biljana) Mohan, prva Srpkinja koja je održala govor na Parlamentu svetskih religija: Za gladne, hrana je Bog

Kad god krivite drugoga i ne preuzimate odgovornost, gubite svoju moć.

Devi (Biljana) Mohan predsednica je globalne dobrotvorne organizacije ACT Foundation koju je osnovao njen suprug, duhovni majstor Mohanđi iz Indije. Ona je i međunarodno aktivna sertifikovana joga instruktorka i direktorka „Himalajske škole tradicionalne joge“. Posvećena je majka ćerkice Mile. Trenutno živi u Sloveniji.

Povod za razgovor za Ona Magazin jeste njen nastup na Parlamentu svetskih religija, održanom nedavnom u Kanadi. Radi se o istorijskom momentu, budući da je Biljana prva Srpkinja i prva žena sa područja bivše Jugoslavije koja je govorila na tom najvećem svetskom međureligijskom događaju.

Pojasnite nam šta je Parlament i koji su njegovi ciljevi?
Devi Mohan: Parlament svetskih religija je najstariji, najveći, najsveobuhvatniji internacionalni međureligijski događaj koji uključuje najveći broj svetskih religija i duhovnih pravaca. Nastao je da bi se negovala harmonija među svetskim religijama i duhovnim zajednicama, te da bi se podržalo njihovo uključivanje u svet i vodeće institucije. Od 1893 godine, kada je u Čikagu održan prvi Parlament svetskih religija, pa do sada, ovaj neverovatni događaj koji slavi bogatstvo naše raznolikosti, univerzalnost humanizma i posebnost individualizma, održan je po sedmi put (1893, 1993, 1999, 2004, 2009, 2015 i 2018), uvek na drugoj lokaciji. Parlament okuplja predstavnike, vođe i sledbenike brojnih svetskih religija i duhovnih zajednica/pravaca, kako bi zajedno razgovarali, dubinski istraživali tematiku održivog mira, te istinski slavili svoju različitost u duhu razumevanja i saradnje. Bila sam počastvovana što sam kao predstavnik Mohanđi Fondacije i univerzalne iskustvene duhovnosti za koju se zalažemo, bila deo događaja na kojem su izlagali neki od najvećih humanista u istoriji čovečanstva: Svami Vivekanada, Nelson Mandela, Dalaj Lama Tenzin Giatso, Šri Mata Amritanandamai Devi, Džejn Godal, Šri Činmoj, Šri Šri Ravi Šankar i mnogi drugi.

Po čemu se razlikovao ovogodišnji Parlament?
Ovaj put domaćin je bio Toronto, grad koji je po raznolikosti svog stanovništva broj jedan u svetu. Ovogodišnji Parlament svetskih religija bio najveći do sada! U okviru šest glavnih plenarnih programa od 1. do 7. novembra, ukupno je održano više od 500 programa i događaja. Kongresni centar Toronta je poput grada – neopisivo ogroman. Posetilaca je bilo blizu 10 hiljada, iz najmanje 80 zemalja i više od 200 religijskih i duhovnih grupa. Iako sam studirala Međunarodne odnose i diplomatiju, a potom magistrirala Mirovne studije, za neke od njih nikad nisam čula (kao Cao Dai iz Vijetnama) i mnogo sam novog naučila.

Šta je na vas ostavilo poseban utisak na Parlamentu?
Neverovatno moćna energija koja se osećala sve vreme tokom Parlamenta, počevši od samog otvaranja i govora predstavnika „prve nacije“ Kanade. Indijanski domoroci iz Kanade nisu prošli ništa bolje od američkih, gledano kroz modernu istoriju, ali sada napokon uživaju pažnju i poštovanje koje oduvek zaslužuju. Dakle ovde se ne radi o toleranciji ili pokušaju da se svi svrstaju u isti koš, nego o istinskom poštovanju i slavlju lepote naše raznolikosti. Kada vidimo polje prepuno šarenog cveća, srećni smo i zadivljeni čudesnom lepotom prirode. Ko bi želeo da vidi svuda isti cvet? Kako bi to bilo dosadno!

Kako se desilo da ste se baš vi našli na Parlamentu svetskih religija?
Priznajem da do juna ove godine nisam ni znala da je Parlament svetskih religija nastavio da se održava nakon čuvenog govora Svami Vivekanande, 1893. godine. Tokom postdiplomskih studija čitala sam o tom govoru u mojoj omiljenoj knjizi „Autobiografija jednog jogija“. Autor knjige, Paramahamsa Jogananda, govori kako je Svami Vivekananda bukvalno „daunloadovao“ engleski jezik iz više svesti, dok je brodom putovao iz Indije za Ameriku. Sećam se koliko me je to tada fasciniralo. Da li je to stvarno moguće? Možemo li toliko da istančamo antene naše svesti, da iz nebeske biblioteke spustimo bilo koju informaciju ili znanje koje nam treba? Kada sam pronašla i preslušala taj, sada već čuveni govor Svami Vivekanande, bila sam još više fascinirana njegovom elokventnošću i dubinom njegovih reči. To što je rekao, važi sa sva vremena. Sa tom knjigom, u meni se desila istinska transformacija i tu je zaživela moja čvrsta odluka da svoj unutrašnji kompas okrenem ka otvaranju u višu Svest, umesto ka karijeri i gomilanju materijalnih dobara. Shvatila sam da je ulaganje u svest mnogo vrednije od svega ostalog, što svakako nestaje nakon što duša napusti telo, a da je ono što smo spoznali i iskusili jedino stvarno za nas i jedino trajno.

Šta se dešavalo posle te vaše transformacije?
Prva prilika za posao nakon studija ukazala se u Dubaiju i tamo sam pojurila 2005. samo zato što je blizu Indije. Dve godine kasnije upoznala sam Mohanđija i time kreće jedan sasvim novi život koji istinski piše romane. U mom horoskopu Jupiter se nalazi u kući braka, pa mi je stoga jednostavno bilo dato da imam duhovnog učitelja (Gurua) za muža. Uz Mohanđija sam naučila šta znači živeti u sadašnjosti i pustiti da se staza pred našim stopalima formira dok koračamo. Nemam mesečnu platu, ušteđevinu, niti mi je bilo šta u životu zagarantovano, a to je upravo ono što bi um voleo. Prepustila sam se skroz i dajem sve od sebe da u sadašnjosti živim duhovna učenja i duhovne istine koje podučavamo.
Ukratko, radi se o iskustvenoj duhovnosti sa akcentom na nesebičnosti, duhovnoj praksi (meditacija, joga), dobrotvornom radu (uvek mi bode oči ta strašno velika titula globalnog predsednika ACT Fondacije koju imam, a osećam da radim tako malo u poređenju sa onim što je moguće), te preuzimanju odgovornosti za sve što nam se dešava u životu, uz negovanje zahvalnosti na svim iskustvima, prijatnim i neprijatnim.

Da se vratimo na stazu koja vas je dovela u Toronto…
O Parlamentu svetskih religija saznala sam u junu ove godine, tokom mirovnog događaja Peace Pledge (Zavet mira) u Aziziju, u Italiji. Mohanđi je bio pozvan na taj događaj i pozvao me je da mu se pridružim. Bio je to skup dvadesetak predstavnika raznih duhovnih pravaca i religija. Bila sam i među onima iz te grupe koji su se pre toga obreli na Grenlandu, gde smo u flaše ulili vodu sa glečera koji se tope neverovatnom brzinom. Duhovni predstavnici iz Indije doneli su u Italiju vodu svete reke Gang, tako da su te dve vode simbolično pomešane tokom molitve mira u Aziziju. Na tom događaju upoznala sam i Odri Kitagavu (Audrey Kitagawa), predsedavajuću Parlamenta svetskih religija. Mohanđijev raspored u periodu održavanja Parlamenta je bio već popunjen i tako se meni ukazala čast da predstavljam Mohanđija i Mohanđi Fondaciju na tom veličanstvenom događaju. Intuitivno sam osećala da će to biti događaj koji će mi na neki način promeniti život. Naime, još od rata u bivšoj Jugoslaviji želela sam da moj život bude u službi mira, da druga deca ne moraju da proživljavaju ono što sam proživela tokom izbeglištva. Moj prvi posao je bio u Ujedinjenim Nacijama –otišla sam na test, prijavila se za prevodioca i dobila posao. Isto se desilo i sa mojim stipendijama za studije u Rimu i na Notr Dam Univerzitetu u Americi. Jednostavno sam se prijavila preko interneta i vrata su se otvorila. Ali po završetku studija ja sam već jasno znala da nisam za politiku i diplomatiju, i da je moguće služiti miru i putem duhovnosti. Sad svedočim kako se sve kockice polako slažu u jedan predivan mozaik. Neizmerno sam zahvalna božanskoj sili i prvenstveno dragom Mohanđiju koji me uvek u ključnom momentu usmeri na pravi put.

Šta je bila centralna tema, cilj vašeg govora?
Moj govor je bio drugog dana Parlamenta (2. novembra) i bila sam zaista uzbuđena kad sam saznala da sam prva žena sa područja bivše Jugoslavije koja govori na ovom magičnom svetskom događaju. Setivši se Svami Vivekanande i njegovog govora, dala sam sebi izazov da pustim da ono što imam da kažem, samo proteče kroz mene. Nisam pripremila baš nikakve beleške. Upravo zato mi je ovo bilo jedno zaista posebno, božanski prelepo i nezaboravno iskustvo.
Cilj mog govora je bio da iskažem svoju istinu, baziranu na sopstvenim spoznajama i iskustvima. Želela sam da istaknem da su dobrotvorni rad (odgovornost da učinimo ono što možemo da pomognemo nekome ko je bespomoćan ili slab), nenasilje prema drugim bićima i prema Majci Zemlji, duhovnost uopšte (naročito vertikalnu dimenziju postojanja) i čista bezuslovna ljubav, ključne stavke u postizanju i očuvanju mira. Delim sa vama jedan citat iz mog govora, a editovanu verziju ključnih delova govora možete naći na Mohanji Adria You Tube kanalu. „Mnoge inicijative međureligijskog dijaloga naglašavaju potrebu za dijalozima. To je um. Um vodi dijaloge. Ja bih volela da govorim o svesnosti, koja je izvan uma. [..]  Shvatila sam da, ako želimo da se mir kao uzvišena energija spusti na zemlju, to mora da se desi kroz našu kičmu. Kičma je put do raja. I to je momenat kad sam se okrenula Indiji i drevnim učenjima, jer su oni sve to znali odvajkada. Znali su da je vertikalna dimenzija našeg postojanja rešenje za mir.“

Koja pitanja su vam drugi postavljali?
Moderator našeg panela (na kome su učestvovali i eminentni govornici iz Afrike, sa Bliskog Istoka i iz Evrope) postavio je tri pitanja: 1. Mir je veome širok koncept i svakome ta reč znači nešto drugo. U kontekstu međureligijskog mirotvorstva, kako definišeš mir i na koji aspekt međureligijskog mirotvorstva si fokusirana? 2. Centralni aspekt tvog dobrotvornog rada u okviru ACT Fondacije je koncept nesebičnog služenja onima kojima je pomoć potrebna. Kako vidiš ovaj koncept kao zajednični imenilac ili zajedničku platformu svih religija i duhovnih pravaca? U kontekstu međureligijskog mirotvorstva, molim te da navedeš primer kako ta zajednička platforma deluje kroz nesebično služenje. 3. Koji bi bio tvoj savet nekome ko tek započinje svoj put aktivizma po pitanju međureligijskog mirotvorstva?
Iz publike mi je bilo upućeno pitanje: Šta je to što mi kao individue možemo da učinimo kako bismo doprineli miru u svetu?

Šta ste čuli od drugih što vas je impresioniralo?
Mnogo toga sam naučila tokom ovog događaja, ali ono što me je najviše impresioniralo (i što sam uspela da zabeležim) su bile sledeće izjave tokom Parlamenta:

  • Citat Martina Lutera Kinga: „Verujem da će završna reč (u sagi mira) pripasti nenaoružanoj istini i bezuslovnoj ljubavi“.
  • Reči gradonačelnika Toronta, Džona Torija (John Tory) koji je prelepo predstavio glavni moto grada Toronta „Raznolikost kao naša snaga“. Rekao je: „Ovo nije grad tolerancije. Mi ne tolerišemo raznolikost ljudi Toronta, već je vrednujemo kao jedno obogaćujuće iskustvo za sve nas. A u našoj raznolikosti, prepoznajemo zajedničku težnju. To je težnja ka spoznaji Božanske svesti i ljubavi.“
  • Govor Sadhvi Bhagavati Sarasvati: „Ovakvim događajima, gde se duhovne vođe iz raznih religija sastaju na jednom mestu, želimo da slavlje jedinstva u našoj raznolikosti (unity in diversity) postane novi standard normalnog, što će, nadamo se, biti odbrambeni štit od 5-10% ekstremista u svetu i njihove retorike u koju tada nikog neće moći lako da uvuku.“
  • Reči senatora Daglas Rošea da je nuklearno naoružanje krajnje zlo, koje dopire do najvećih dubina naše kolektivne svesti. U rešavanju tog problema može biti plodonosan samo jedan krajnje holistički pristup. Naučimo se od Indijanaca da kad pravimo planove, ne mislimo samo na nas, nego i na buduće generacije.
  • Govor rabina Dejvida Rozena u vezi sa veganstvom i zaštitom životne okoline: „Meso je droga! A skidanje sa droge nije lako. Međutim, možemo napraviti prve korake, a to je smanjenje količine mesa, jaja i mlečnih proizvoda koje unosimo u svoje telo.“ U vezi sa klimatskim promenama i pitanjima očuvanja životne okoline, rabin Rozen je rekao: „Možemo nastaviti da sastančimo na Titaniku, ali bre ljudi, mi se krećemo ka ledenom bregu! Suočimo se sa tom činjenicom. Naša planeta je Titanik koji se kreće ka ledenom bregu.“
  • Poruka oca Majkla: „Promena započinje vašom viljuškom!“
  • Pitanje Bai Sahib Mohinder Singa: „Mi imamo Univerzalnu deklaraciju ljudskih prava, ali šta je sa Univerzalnom deklaracijom ljudskih odgovornosti? To još uvek ne postoji.“

Jesu li prvi put žene ove godine govorile na parlamentu?
Ne, ali svakako su bile zastupljene mnogo više nego ranije. Održano je nekoliko panela posvećenih pravima žena i problematici sa kojom se žene suočavaju na poslu i u društvu. Ove godine je po prvi put u istoriji Parlamenta svetskih religija, predsedavajući bila žena, i to niko drugi nego predivna Odri Kitagava koju sam upoznala u Aziziju. Poreklom iz Japana, Odri je visoka nekih metar i po, ali po svakom drugom parametru ona je istinski gigant. Svaki njen govor, kojem sam prisustvovala tokom Parlamenta, zaista me je oduševio. Ona je sa neviđenom lakoćom, sa svega par beležaka na papiru, prosto nizala reči i duboke uvide. Jako je bio dirljiv govor u kome je pomenula svoju majku koja je bila veoma inteligentna i jako želela da se obrazuje, ali nije imala prilike jer su bili siromašni i morala je da se stara o svojih pet kćerki. Odri je rekla: „Iako više nije živa, znam da je uz mene sada i da je kroz moj uspeh ostvarila svoje snove“. To je priča mnogih majki, uključujući i moju, koja je na svu sreću živa i dan danas me podržava u svemu, kao i moj tata.

Koga biste još od žena koje su govorile na Parlamentu izdvojili?
Istakla bih i bivšu premijerku Kanade, Kim Kembel, koja nas je sve zasmejala direktnošću svojih izjava: „Nuklearna industrija je puna mačizma i gorivo na kom se bazira je testosteron! Žene su oduvek bile više naklonjene dogovoru nego dominaciji. [..] Globalni problemi koje trenutno imamo zahtevaju globalnu saradnju, a pod takvom globalnom saradnjom se nikako ne podrazumeva umanjenje suvereniteta zemalja.“
Vandana Šiva (Vandana Shiva) iz Indije je fantastično govorila o trenutnoj borbi za očuvanje semena od GMO korporacija. Ona živi u Rišikešu i sakuplja sva semena ovog sveta, zalaže se za slobodu od GMO. Takođe je govorila i o problemu prebrzog porasta broja stanovnika na planeti. Ona smatra da se psihologija rađanja većeg broja dece zasniva na strahu od opstanka. Veći broj dece među siromašnima odraz je njihove nesigurnosti, borbe za opstanak i straha. Siromašnim porodicama trebalo bi dati parče zemlje i time bi se broj dece i prenaseljenosti odmah rešio. Upravo to je dokazano u Kerali, na jugu Indije – kako su siromašne porodice dobile parče zemlje i makar i najmanju podršku da obrazuju svoju decu, automatski se broj dece u tim porodicama smanjio.
Rekla je još: „Sve nas je stvorio isti Bog. Šta to znači? Pa to da smo u srodstvu, da smo braća i sestre!“

…….

Govor Devi Mohan na Parlamentu svetskih religija u Torontu
Osećam se veoma zahvalno i veoma počastvovano što sam ovde. Posebno zato što nisam došla samo kao Devi Mohan, već kao predstavnik globalne fondacije, pod nazivom Mohanđi Fondacija, čiji je stub čovek, koji za mene nije običan čovek ili samo muž. Naprotiv, on predstavlja samu suštinu Guru principa. Kroz svoja duhovna iskustva sam shvatila kako priroda funkcioniše i šta to zapravo znači. Nadam se da ću moći da vam sve ovo dočaram u nekoliko reči.
Mohanđi je za mene i platforma. Mohanđi Fondacija je platforma koja donosi radost, ispunjenje, unutrašnji mir i tehnike transformacije mnogim, mnogim ljudima širom sveta. Verujem da samo ono što se proživi i prođe kroz filter našeg unutrašnjeg iskustva je jedino stvarno za nas. Svi mi poštujemo razne svete spise, učenja… Ali, da li ih zaista živimo? To je pitanje. Tako sam danas sebi postavila izazov da nemam napisan govor i da ne pričam ništa što nije moje iskustvo. Zato što verujem da ako nešto propovedamo, treba to i da živimo. Čak i ako je to samo malo načelo jedne od religija, treba to da živimo da bismo imali prava o tome da govorimo.
Moramo početi sa našim unutrašnjim putovanjem. To je prelepo objašnjeno u islamu. Džihad je unutrašnje putovanje. Džihad je unutrašnja borba sa našim neprijateljem iznutra.
Dakle, to je jedna od stvari. Kad sam to shvatila, prebacila sam se sa svojih postiplomskih mirovnih studija na nauku o jogi. To je bio upečatljiv momenat 2004 godine, na Univerzitetu Notr Dam, gde sam došla zahvaljujući neverovatnoj milosti, neverovatnoj milosti kroz stipendije, mogućnosti da se zaista obrazujem i napredujem kako bih se uskladila sa svojom svrhom. I baš pri kraju studija naletela sam na knjigu pod nazivom Autobiografija jednog jogija. Ne znam da li ste čuli za tu knjigu. Veoma moćna knjiga koja je po meni Guru Tatva sama po sebi, jer sama suština Guru principa deluje kroz tu knjigu. To nije samo knjiga. Duboko me je dirnula. Potpuno mi je otvorila oči. Otvorila mi je oči ka potpuno novim dimenzijama postojanja. Pošto sam pročitala knjigu, sve ono za čim sam zaista žudela je bilo da nekako pređem na drugi kraj sveta i stignem u Indiju, da dođem do tih majstora i jogija, i počnem da radim kroz jogu, krije i razne metode kako bih u stvari počela da menjam svoj energetski zapis, kako bih mogla da sijam kao i oni što sijaju, kako bi se ta Božanska sila mogla manifestovati i kroz mene.
Dok sam kontemplirala, dok sam proučavala ovu tematiku, shvatila sam da je sila koja je suprotna ljubavi – strah. Suprotno od ljubavi nije mržnja, to je strah. Kad dođe do straha, to je plodno tle za sve monstruozne stvari koje se dešavaju. Čak i ljudi koji su počinili zločin, oni se u stvari plaše. Ako želimo da nastane mir, prvo moramo mi sami toliko da ojačamo iznutra da kad naiđemo na takve ljude, kad naiđemo na situacije globalnog ludila oko nas, kad odjednom energija rata otpočne, nacionalizam, mi treba da ostanemo jaki i centrirani u srcu. Ovo ima puno veze sa svesnošću. Mnoge inicijative međureligijskog dijaloga naglašavaju potrebu za dijalozima. To je um. Um vodi dijaloge. Ja bih volela da govorim o svesnosti, koja je izvan uma. J Hvala. Svesnost je izvan uma, i svesnost pripada vertikalnoj dimenziji.
Ova sam spoznala kad sam imala jedno od mojih duhovnih iskustava koje mi se dogodilo posle iskustva bliskog smrti. Imala sam iskustvo blisko smrti 2000 godine, dok sam radila na Kosovu za Ujedinjene nacije. Iako je to delovalo kao jedno zastrašujuće iskustvo, to je u stvari bio blagoslov koji mi je otvorio jedan potpuno novi svet svesnosti i ljubavi prema božanskoj sili. Odlučila sam da odaberem da se ne plašim božanske sile, da nemam nikakve strahove vezane za božanske energije. Zato sam se okrenula jogi jer Boga vidim kao ljubav. Ne vidim strah u Bogu. Kad se okrenemo ka vibraciji ljubavi, ono prvo što se desi je otvaranje srca. Stoga osećam da nas je božanska sila definitivno stvorila po svom liku i obličju, jer kad počnemo da razvijamo svesnost, počinjemo da razvijamo svetlosno telo, a upravo to svetlosno telo je Hristova svest, božanska svest u nama. Jedan svetac mi je rekao da je proveo ceo svoj život meditirajući, dostigao je stanje blaženstva. Ali, pred kraj svog života shvatio je da je napravio veliku grešku jer nije služio druge kroz dobrotvorni rad. Nije služio i njegovo svetlosno telo nije moglo da se razvije. Dakle mi smo napravljeni po božanskom liku jer treba da se ustoličimo u toj ljubavi i da je delimo. Treba da dovedemo tu vibraciju u naše fizičko telo, u ovo iskustvo. Zato je dobrotvorni rad toliko moćan. On počinje da nas menja kroz akciju, sa izražavanjem ljubavi kroz dela, koja se potom manifestuje kroz naše reči, a potom se manifestuje i kroz naše misli. A čistota namere prevazilazi sve granice.
Zlatna nit koja nas povezuje je ljubav. Stvar je u tome koliko je možemo živeti, koliko je možemo primeniti, koliko možemo da ne budemo uplašeni u momentima kad je naš život u opasnosti, kad možemo sve da izgubimo.
Jednog dana mi se dogodilo još jedno iskustvo. Iznenada sam videla sebe, ne mogu ni da objasnim, ali izgledala sam kao drvo, drvo koje je sačinjeno od energije i koje se rasprostire od gore na dole, živo drvo. Bilo je kao kreacija vertikalne energije koja je prolazila kroz centralnu osu mog bića. Mogla sam da vidim kako se zgrade ruše oko mene, ljudi su vrištali i trčali unaokolo, vladao je potpuni haos i strah, krajnji očaj, a ja sam se nalazila u tom vertikalnom stubu, i samo bivala u toj energiji, i bila sam nedodirljiva. Tada sam shvatila da je to naš cilj ako želimo da donesemo mir, ako želimo da se taj mir kao uzvišena energija spusti na zemlju, to mora da se desi kroz našu kičmu. Kičma je put do raja. I to je momenat kad sam se okrenula Indiji i drevnim učenjima jer su oni sve to znali odvajkada, znali su da je vertikalna dimenzija našeg postojanja rešenje za mir.
Ovo je žena koja je žrtva lepre. I ovo je ono što najviše cenim u Indiji, a to je da kada dođete u Indiju i vidite siromašne ljude i vidite ovakav osmeh na licu osobe čiji su prsti otpali i čije oči ispadaju napolje. Ona nema novca, nema pomoći, nema medicinsku pomoć, ništa… Međutim, kad me je videla, kao belkinju koja je došla sa drugog kraja sveta, ona se ovako nasmejala, i u njenom osmehu ja sam videla Boga.
Mohanđi uvek kaže: „Za gladne, hrana je Bog.“ I zaista je tako. Nema poente propovedati nešto nekome ako je taj neko gladan. Zato, ako želimo da ostvarimo mir, ne postoji jedna formula koja deluje na svakoj lokaciji. Ali, stvar je u tome da budete svesni, centrirani. Centrirajte se u srcu. Vidite kakva je situacija oko vas i šta možete da uradite. Ono što možemo da uradimo je da nesebično, bez očekivanja ičega zauzvrat, delimo svoje talente, svoje resurse, svoju ljubav sa onima kojima je to potrebno. Dakle, to je suština.
Kad je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, da smo imali grupe ljudi koji su negovali nesebičnost, svesnost, duhovnost iznad religioznosti, verujem da se to ne bi moglo desiti, rat ne bi opstao. Međutim, mi smo bili u zemlji koja je bila komunistička i odjednom je nacionalizam postao popularan, i sve etničke grupe su pripadale svojim crkvama, i svaka crkva se borila jedna protiv druge, sveštenici su blagosiljali ubijanje… Sve se to dešavalo, a mi nismo imali most. Nismo imali most. Moram reći da smo pre dve godine išli u Sarajevo, u Bosnu, gde su se dešavali neki od najvećih ratnih zločina, i nećete verovati tamo je piramida. Možete to proveriti na kanalu Diskaveri. Svako ko ima iole istančan osećaj za energiju, shvata da tamo postoji neverovatna energija. Zamislite, iz svog tog blata, bola i rata, izronila je piramida. Ona je tamo sve vreme postojala, ali sad postaje sve više i više aktivna. Ponekad mi se čini da je neophodno nešto uništiti kako bi se započelo nešto novo, da bi se ptica feniks podigla iz pepela.
Dakle, bili smo tamo na Bosanskim piramidama, i bio je sa nama duhovni majstor Mohanđi iz Indije i ljudi iz svih delova bivše Jugoslavije, iz različitih etničkih grupa, koji su došli da ga slušaju kako priča, koji su došli da rade meditaciju. I znate, oči su mi tada bile pune suza. Iskreno, to nisam videla nikad pre. A Mohanđi se smejao i rekao: „Bilo je potrebno da dođe čovek iz Indije da vas sve okupi ovde.“ J Jer u Bosni žive Srbi, Hrvati i Bošnjaci, i oni imaju tri različite verzije istorije. U istoj školi uče tri različite vrste istorije, svi imaju svoje interpretacije, svako upire prstom na drugoga. Kad god krivite drugoga, gubite svoju moć, ne preuzimate odgovornost. To je suština. Zato kažemo da su za mir ključni ljubav i odgovornost. Potrebna su nam ta dva sastojka da bi došlo do mira. A za sve što je dugotrajno, glavni sastojak je ljubav. Ako pogledate bilo šta u istoriji što nije imalo ljubavi, to nije prošlo test vremena. U Indiji to zovu Maja, iluzija. Maja znači „ono što je merljivo“, a ljubav je nemerljiva, ne može se izmeriti. Može se samo doživeti, isijavati i deliti. Osećam da neke ljude jednostavno ne privlači samo duhovno buđenje, ali za mir oni mogu napraviti početne korake. A ti početni koraci su: nesebično služenje, preuzimanje odgovornosti i deljenje onoga što imaju sa drugima. Znači umesto da se fokusiramo na resurse, treba da se fokusiramo na Izvor. A kad se fokusiramo na Izvor, resursi će doći.

Govor Devi Mohan na Parlamentu svetskih religija u Torontu (sa titlovima):  https://www.youtube.com/watch?v=vTTEz8lZ3u8&t=26s

Fotografije sa Parlamenta:
https://www.facebook.com/pg/mohanjicanada/photos/?tab=album&album_id=2239844329594593

Fotografije sa proslave Devinog rođendana tokom boravka u Kanadi (kada je ona održala i program koji uključuje Svesno plesanje i meditaciju Moć čistote):
https://www.facebook.com/pg/mohanjicanada/photos/?tab=album&album_id=2241956909383335

www.devimohan.com

www.actfoundation.org

www.himalayanschool.com

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.