Da li oči vide samo dahom, pita se popularni crnogorski slikar, Milutin Obradović, miljenik ženske likovne publike

U jednom svom stihu Milutin Obradović (38), akademski slikar iz Bijelog Polja, koji je uz to i pesnik, kaže: „Nekad u nekoj budućoj čaši usuće piće koje će zamirisati na mene. Isjeći će meze od moje prošlosti i pričaće priče, kako su me nekim čudom voljele neke silne žene. I kako sam skupio sve poraze u jedno priznanje.“. Sada nećemo pričati priče o njegovim samostalnim i kolektivnim izložbama, o njegovim nagradama u Lajpcigu, Parizu, Rimu…, niti zašto je u online izdanju američkog magazina „Wall Street International“ izašao članak o njemu. Reći ćemo da ima dva sina: Nikolu (12) i Miloša (8) i da se još seća da je njegovo detinjstvo imalo jaku želju da ga nikada ne pusti u svet odraslih.
Dok čekate intervju sa njim u novom broju Ona Magazina (izlazi 20. septembra) evo nekoliko citata Milutina Obradovića iz njegove dosadašnje press arhive.

O samoći

Samoća nikad ne dolazi prazna i sama. Sastoji se iz sitnih zrnaca različitih životnih zasićenja, koja kada se nagomilaju tek uspiju da naprave nju. Ne shvataš?! Gledaj… U jednu lopatu pijeska stane milijarde i milijarde zrnaca pijeska. Pa izračunaj koliko zrnaca pijeska ima u ovom prelijepom mostu ili u ovoj visokoj zgradi ili u ovim dugačkim putevima koji od Zemljine lopte naprave da liči na klupko konca. Sad izmjeri koliko ona bogatstvo nosi i koliko je to ogromno mnogo. Samoća te zbog toga budi. Budi te da ne prestaneš da želiš svoje želje. Tvoja jedina misija života je da upoznaš onog ko ti stvarno jesi, a samoća i dolazi onda kada si potreban samo samom sebi.

O ženama

Doživljavaju me kao nekog ko bi trebalo da bude njihov. Kao cvet kome nije dovoljno da miriše u bašti, već koji bi trebalo da se otkine i stavi u posudu. Ne zanima ih koliko je cvet imao snage u bašti, ni što će da se usitni, udrobi, pretvori u salatu… Iz takvog odnosa rodi se čovjeku želja da što pre pobegne. Tražim onu koja će svojim puštanjem da me zaustavi.

O boemstvu

Boem je neko ko rasipa. Ono što je danas moj boemizam to je usmjeravanje na činjenje dobra. Boem rasipa, a ja želim sebe da rasipam pomažući drugima, kad i koliko mogu. Da pomognem ljudima kojima to znači. Jesam i ostaću boem, ali sam danas ulogu boema preselio prema nekim drugim adresama.

O životu

Ako je čovjek dobar umetnik, onda je on i dobar kuvar, vojnik i dobar pjesnik.

Ljubav je jedina uvijek moderna i neprolazna.

Ja sam tebi vjeran od kad tebe nemam…

Za duboke mržnje treba puno ljubavi.

Inati su vozovi, sa njima i odlaze, a dobro u ljudima zauvjek ostaje.

Ja bih davao medalje za svaki pokušaj da bilo ko prepozna šta mu je najvažnije na svetu

Strah mornara je hodnik kroz sve vode mutne.

Nema uspešnog umetnika koji nema neki strah.

Samoću moraš poštovati.

Sam postaješ dok si stalno nečiji.

Mučna su ta ćutanja i samoće u ateljeu, nose bezbroj pitanja a ako nešto od toga ne zapišete, kako ćete dati odgovor. Tada se rađa poezija.

www.milutin-obradovic-art.com

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.

2 Comments
  1. Сликар, пјесник, боем, хуманиста, немирко, вјечити дјечак а опет велики човјек, миљеник жена, иако и мушки дио обожава његовo друштво и оно што ради и ствара, пријатељ пријатељима, умије и пером да се одбрани и искаже осјећања као и кистом, не бих улазио у расправу гдје је бољи, универзалац, ерудита, интелектуално поткован, не плаши се изазова, прихвата их као саставни дио живота, пење се степеницама чврсто искованим ка циљу који је себи зацртао, ка неком његовом врху међу врховима, можда и мало, малчице изнад, живи живот, не плаши се ни сукоба, увијек су велики имали непријатеље, не умије да мрзи, воли вољене, на само њему специфичан начин, трпио је и ударце, али није окретао други образ, своје недогледе хвата сигурним погледима, очима са душом у њима, срце му више куца за друге него за њега, али зна тачно за кога, ех, имало би ту још много чега, али се дуги говори најмање слушају и дуги текстови најмање читају, поздрављам те поруком искреног пријатељства, да твоји будући наставци буду увијек бољи од предходних….

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena