U pozadini svih napora i jagme za materijalnim stvarima, stoji potreba da nas neko voli. O tome i drugim suštinskim temama razgovaramo sa filozofom praktičarem Tanjom Petrović Miljković, osnivačem prvog „Filozofskog performansa“ kod nas
„Odgovornost za naš život je isključivo na nama. Ruso je bio u pravu kada je rekao da sloboda nije da radiš šta hoćeš, nego da ne moraš da radiš ono što nećeš, kaže Tanja Petrović Miljković, filozof praktičar, osnivač prvog filokafea i prvog „Filozofskog performansa“ kod nas. Vođena idejom da se svaki čovek pita „ko sam ja?“ i da pati dok ne pronađe svoje mesto u svetu, organizovala je preko sto filozofskih predavanja u Beogradu u kojima je akcenat bio na dijalogu sa publikom.
Ona magazin: Šta je to filoterapija?
Tanja Petrović Miljković: Najkraće rečeno, to je metod korišćenja filozofskog učenja u rešavanju svakodnevnih problema, metod koji poštuje Epikurovo mišljenje da „filozofija koja ne nastoji da ljude oslobodi patnje, ne zaslužuje da postoji“. Nastala je osamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Njen tvorac je Gerg Ahenbah. Kao profesor univerziteta bio je suočen sa nerazumevanjem filozofskog mišljenja. Tada donosi jednu hrabru i radikalnu odluku da napusti mesto profesora univerziteta i pokrene tzv. „praktičnu filozofiju“, vrativši je njenim antičkim korenima.
U Francuskoj Pjer Ado izdaje knjigu „Filozofija kao način življenja“. Alen de Boton u Londonu otvara „Školu života“. Nemac Ričard David Preht piše vrlo zanimljivu knjigu „Ko sam ja? I ako jesam, koliko sam?“
I na kraju, Amerikanac Lu Marinof svojom knjigom „Platon, a ne prozak“, čitavom pokretu daje značaj i težinu, pokazavši da su ljudi gladni i željni ovakvog znanja, a to znanje nije ništa drugo nego suštinska potreba svakog od nas da odgovori na pitanje „ko sam ja?“ i da pronađe svoje mesto u svetu.
Sokrat 
Platon 
Niče 
Žan-Pol Sartr
„Osećala sam se kao Sizif“
Ona magazin: U čemu se sastoje konkretno vaše terapeutske aktivnosti? Gde ljudi mogu da se informišu o njima?
Tanja Petrović Miljković: Da biste bili filozof praktičar potrebno je, osim osnovnih studija filozofije, završiti i master za filozofa praktičara kod prof. dr Aleksandra Fatića. Koriste se različite metode u radu sa klijentima. Vrlo popularni su i filokafei, koji u krajnje neformalnoj atmosferi koriste raznovrsne metode radioničarsko-grupnog rada.
Tako, recimo, Sokrat može da nas savetuje ako nismo prihvaćeni u društvu. Platon može da nas uputi kako da rešimo svoje ljubavne probleme, Sartr kako da motivišemo sebe i realizujemo svoje ciljeve, Niče nas savetuje kako da odgovorimo na životne izazove…
Ljudi se mogu informisati preko facebook stranice „Filozofski ogledi“, koja je, za divno čudo, postala mesto ljubitelja lepih misli od Amerike do Japana. Trenutno ima preko 31.600 pratilaca.
Ona magazin: Kada vam se rodila ideja za vaše radionice a kada ste ih sproveli u delo? Kako ste se osećali taj prvi put?
Tanja Petrović Miljković: Inspirisana ovim pokretom i snagom koju on ima u svetu, moja velika želja je bila da i ljudi u Srbiji budu deo toga. Moram da priznam da, sem par prijatelja i dvoje kolega, nisam nailazila na razumevanje… Prva radionica je održana u mojoj dnevnoj sobi. Osećala sam se kao Sizif. Šalili smo se međusobno da možda Sizif i nije radio uzaludan posao, možda je to brdo uspeo da poravna, na kraju.
Šalu na stranu, nije bilo lako. Bili su potrebni vera, veliki rad i pravi ljudi. Tako sam sa doktorkom Milom Šešlijom i filozofkinjom Ivanom Mitrović Cvetanović prenela filokafe u pravi kafe. Tada počinje da se razvija čitava stvar… Dolaze ljudi svih starosnih dobi, pa i cele porodice. Dolaze lekari, pravnici, psiholozi, studenti, ljudi sa javne scene… Došli smo na ideju da se preselimo u veći prostor i tako je nastao „Filozofski performans“.
“Filozofski performans” u “Galeriji 73” u Beogradu 
Ko smo, odakle dolazimo, koji je smisao našeg postojanja?
Ona magazin: Da li je sve ovo što je danas vaša profesionalna java nekada delovalo kao nemoguća misija? Kojih pet ljudi su bili vaša najveća podrška?
Tanja Petrović Miljković: Naravno, bilo je teško…. čak i tih par ljudi koji su mi na početku davali podršku su se povukli. I u jednom momentu sam ostala sama. Tada mi je novinarka Violeta Dimitrić ponudila saradnju, kao i direktorka „Galerije 73“ na Banovom brdu – Mirela Pudar. Pridružio nam se i glumac Marko Dolaš, kao i mlada vokalna solistkinja Jovana Stojanović.
I onda se, zaista, desila čarolija. Publika kao da je jedva čekala da se nešto tako desi. To dokazuje moje mišljenje da se ljudi od antike do danas suštinski nisu promenili, što se potreba tiče. I dalje imamo potrebu da volimo i budemo voljeni, potrebu za saznanjem, za prihvatanjem… Ali i sada, baš kao i tada, u vreme Sokrata, Platona, Aristotela, saplićemo se i udaramo u ista mnenja, iste poluistine i neistine…
I ponovo moramo da otkrijemo ko smo, odakle dolazimo, koji je smisao našeg postojanja? Ako se složite da to nije samo jesti, piti, razmnožavati se… i da je uloga svakog od nas mnogo ozbiljnija i važnija od pukog preživljavanja, onda ste pravi čovek za praktičnu filozofiju.
Što se podrške tiče, to su moji roditelji i sin David, kao i ljudi koje sam već navela. Ali, svakako, i svi ljudi koji su sarađivali sa mnom na ovom projektu, kao što su divna violinistkinja i kompozitor Sonja Kalajić, prof. dr Divna Vuksanović, psiholog Verica Gutalj Živković, prof. dr Milanko Govedarica, Bogdan Obradović, student Dimitrije Ristić (koji se odlično snašao u ulozi Marka Aurelija). Dakle, kada ljudi poveruju u ono što radite, onda se mnoga vrata otvore i vi tada znate da radite nešto dobro.
„Filozofski performans“ u svečanoj sali opštine Vračar 2019. 
„Filozofija je bila moj izbor od malih nogu“
Ona magazin: Da li je filozofija vaš san od detinjstva? Šta ste sanjali da ćete postati kad ste bili mali?
Tanja Petrović Miljković: Zanimljivo da je upravo filozofija bila moj izbor od malih nogu. Zašto? Vreme u kome sam odrastala bilo je vreme kada nije bilo pametno postavljati pitanja… Moj problem je što sam imala milion pitanja. Vođena tom potrebom, sama sam, bez ičijeg nadzora ili preporuke, počela da kupujem knjige. Prva knjiga iz filozofije bila je „Gozba“ („Simpozijum“) od Platona. Kao što znate, to je knjiga o ljubavi, o Erosu. Ta knjiga i ta tema me prate, evo, do dana danjašnjeg. Najveći broj predavanja bio je, upravo, o ljubavi. Dakle, da odgovorim na vaše pitanje, da, sanjala sam da postanem filozof, i mogu reći da živim svoj san.
Kome se od ljudi iz prošlosti i sadašnjosti divite, i zašto?
Tanja Petrović Miljković: Divim se svim ljudima koji ne pristaju da žive u trivijalnosti, koji se usude da nadmaše prosečnost. A najviše se divim ljudima koji su imali moć, istinsku moć, ali je nisu zloupotrebili, a to su Isus i Buda. Oni su jedini imali moć u sebi, ali su izabrali da sve ono što znaju prenesu drugima. Zato su oni menjali svet.
Detalj atmosfere iz opštine Vračar 
Mnogo je znanja, malo mudrosti
Ona magazin: Šta vam nikada u vašem poslu ne može dosaditi?
Tanja Petrović Miljković: Istraživanje. Filozofija je, zapravo, potraga… Traganje za mudrošću. Kako je divno rekao Jung: „Mnogo je znanja, malo je mudrosti“. I u Bibliji nalazimo iste reči: „Trazite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se“.
Ona magazin: Šta najviše vrednujete kod ljudi?
Tanja Petrović Miljković: Volim vizionare, ali i bezazlene ljude… One koje drugi smatraju naivnim. Mislim da to nije naivnost, samo odluka da se veruje u dobrotu.
Ona magazin: Šta vam daje energiju a šta je crpi?
Tanja Petrović Miljković: Znam da će zvučati kao kliše ali, LJUBAV… Još uvek niko nije pronašao nešto što je vrednije od nje (pritom, ne mislim samo na polnu ljubav). U pozadini svih napora i potreba za materijalnim stvarima, stoji potreba da nas neko voli.
Zato me ljute svi koji nisu u stanju da to vide i prihvate tu veliku istinu. To mi crpi energiju.
Sokrat ima rešenje ako nismo prihvaćeni u društvu 
„Vidim ovu zemlju kao divno mesto za život“
Ona magazin: Šta biste radili da imate plaćenu godinu dana da radite šta hoćete?
Tanja Petrović Miljković: U svetu postoji pokret, možda i ovde, ne znam pouzdano… gde ljudi višak onoga što imaju daju onom ko nema, bilo da je hrana ili odeća u pitanju. Eto, volela bih da napravim organizaciju koja bi ljudima, ali i napuštenim životinjama, pomagala. Niko ne bi imao štetu a mnogo njih bi bilo spašeno. Tone hrane se baci svakog dana, to je bezumno.
Ona magazin: Na šta ste najviše ponosni?
Tanja Petrović Miljković: Najponosnija sam na svog sina Davida. Mislim da je moj zadatak kao roditelja sada obavljen, budući da on ima 23 godine i student je četvrte godine DIF-a. Zaljubljen je i srećan, i mislim da je to najvažnije.
Ona magazin: Šta vam u ovom času navlači osmeh na lice?
Tanja Petrović Miljković: Misao da smo ostali jaki i normalni uprkos svim ikušenjima, pritom mislim na sve ljude iz Srbije. Volim tu vitalnost kod našeg naroda. Ako se vratimo pravim vrednostima, što je negde i moj zadatak sa praktičnom filozofijom, vidim ovu zemlju kao divno mesto za život.
Kratka biografija: Tanja Petrović Miljković Završila je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirala sa temom „Erosovo lice u delima Serena Kjerkigora i Herberta Markuzea“. Od 2002. bavila se novinarskim poslom: prvo u časopisu „Lisa“, nakon toga na radiju „Slovo ljubve“ gde je imala autorsku emisiju „Povod“. Sa koleginicom Ivanom Mitrović Cvetanović osnovala je web časopis „Put u Art“, koji i danas postoji. Od 2016. godine pokreće filokafe, a 2017. započinje projekat „Filozofski performans“ u „Galeriji 73“ (opština Čukarica) i u svečanoj sali opštine Vračar. „Filozofski performans“ je forma u kojoj je objedinjena filozofska misao, muzika, teatar, ali i dijalog sa publikom. Obično počinje pozorišnom scenom iz života nekog filozofa, recimo Marka Aurelija ili Fridriha Ničea. Do sada je održano preko sto takvih predavanja u kojima je akcenat bio na dijalogu sa publikom.
