Bolji naslov je bio „Sise“. Krivo mi je da smo odustale od njega

Dok nestrpljivo čekamo da „Grudi“ stignu u naše bioskope, razgovaramo sa Marijom Perović, rediteljkom čiji su filmovi „Opet pakujemo majmune“ i „Gledaj me“ već osvojili srce publike u regionu

Ona Magazin: Da li bolje „prodaju“ film glumice sa velikim grudima?
Marija Perović: Haha pitanje za pogrešnu osobu, i ženu rediteljku…

Na osnovu crnogorske mini tv serije „Grudi“, koja je u Seulu osvojila Specijalnu nagradu žirija na International Drama Awards 2019. godine, nastao je film „Grudi“. Na poslednjem Seanema film festivalu u Ulcinju pripala mu je Specijalna nagrada žirija, uz obrazloženje da „Grudi“ karakterišu različiti, vrlo slojeviti karakteri koji oslikavaju društvenu situaciju i da film nosi jednu optimističnu notu koja se bazira na solidarnosti i prijateljstvu.

Dok nestrpljivo čekamo da „Grudi“ stignu u naše bioskope, razgovaramo sa Marijom Perović, rediteljkom čiji su filmovi „Opet pakujemo majmune“ i „Gledaj me“ već osvojili srce publike u regionu. Marija Perović je režirala i brojne reklame, muzičke spotove i više od 300 televizijskih emisija. Profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju.

Da li vaša porodica i prijatelji prepoznaju biografske elemente u filmu „Grudi“?
Neki su zaista očigledni… Pored Vladislave Vojnović, koja je scenaristkinja, i moja ćerka Sara je dopisala neke proživljene situacije. Tako imamo dve generacije scenaristkinja, što čini da se svako ko je u sličnom uzrastu, može u filmu prepoznati. To je potvrdila publika koja ga je već vidjela.

Dubravka Drakić, Nada Šargin i Marija Škaričić, glavne junakinje filma “Grudi”, koji je režirala Marija Perović

O filmu „Grudi“
Radnja filma smeštena je u Nikšić, gde se glavne junakinje sreću na proslavi dvadesetogodišnjice mature. Likovi su pripadnici srednje klase, intelektualci, neostvareni i šarmantni antijunaci, roditelji i oni koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. Tema priče je generacijsko, gimnazijsko prijateljstvo, dok je dramski razlog - kancer dojke, tako da se skreće pažnja na vrline i mane savremenog društva.
Uloge tumače: Dubravka Drakić, Nada Šargin, Marija Škaričić, Vojin Ćetković, Mira Banjac, Peđa Bjelac, Jelena Đukić, Danilo Lončarević, Branimir Popović, Aleksandar Đurica ...

Velike grudi

Ko je kumovao filmu? Da li ste odmah znali da su „Grudi“ pravi naslov?
Bolji naslov je bio „Sise“. To je bio prvobitni naslov i krivo mi je da smo odustale od njega.

Kako se Dubravka Drakić snašla u ulozi producenta? Da li se žalila na naslov filma, kada je trebalo da vodi ozbiljne pregovore oko novca?„Grudi“ je Dubravki svakako bilo prihvatljivije od „Sisa“. Mada, nakon razgovora sa njenim članovima porodice, i njoj su „Sise“ postale smješnije, i u kontrapunktu sa nekim segmentima filma. Kako god, namjera je bila da ozbiljnije priče ispričamo na prijemčiv, topao i komunikativan način. Iz te zamisli je proistekao i naslov… A grudi, kako god da ih zovemo i u koji god kontekst da ih stavljamo-česta su tema i muških i ženskih pritužbi i prigovaranja. Ili, pak, sveopšte radosti.

Da li bolje „prodaju“ film glumice sa velikim grudima?
Haha pitanje za pogrešnu osobu, i ženu rediteljku… A velike grudi mogu da se kupe, i svima  su dostupne… tako da u tom slučaju govorimo o jeftinoj trgovini. Film „najbolje“ prodaju dobre i samosvjesne glumice. I glumci. A sa takvima najviše volim da radim.

Svi vas predstavljaju kao prvu ženu režisera u Crnoj Gori, zaboravljajući da ste u svojim filmovima bili takođe scenarista, a nekad i producent. Da li je ženi u filmskoj industriji suđeno da bude „Katica za sve“?
Radije bih upotrebila izraz „odgovorna za sve“, pogotovo kada su u pitanju niskobudžetni projekti, oslonjeni na povjerenje kreativaca u projekat. Tu su žene strpljivije, iskrenije i povjerljivije. Nemaju blam da kažu istinu, i manje lažu. Iako ne treba generalizovati… Nije dobro, kada je Ona ili On – odgovorna/an za sve. Na neki način, ja sam za finu demokratiju ili prosvjećeni apsolutizam. Tu su žene najbolje… Katarina Velika, i Elizabeta Druga, na primjer.

Premijera filma „Grudi“ održaće se 5. februara u Kombank dvorani (bivšem Domu sindikata) u 20 časova. Film će se od 6. februara prikazivati u bioskopima širom Srbije.

Odrastanje u YU

Jednom nogom ste u Podgorici, drugom u Beogradu ali radnju filma „Grudi“ smestili ste u Nikšić. Ko je od Nikšićana privio vašu filmsku ekipu na grudi, čiju biste pomoć i podršku izdvojili?
Vi se baš igate sa naslovom. Na grud/grudi, muške i ženske, privili su nas prijatelji, koji su u ime KUD „Zahumlje“, danima snimali i bili drugari iz odjeljena i na proslavi mature, za dobar provod i piće… I hvala im na tome! Dalje… moji rođaci ili porodica (uzurpirali smo kuću u kojoj sam odrasla), moja osnovna škola i gimnazija koje sam pohađala, i neizbježni sobraćajci- policajci… Predsjednik opštine nije bio osobito zainteresovan, ko zna, možda ga frustiraju ženske grudi… da odgovorim u stilu pitanja. Indikativno je kada film nazovete na taj način.

Ciljna grupa za seriju i film „Grudi“ jeste publika iz regiona. Da li je to razlog što ste za glavne glumice uzeli Crnogorku, Srpkinju i Hrvaticu?

Ma i to što sam odrasla u Jugoslaviji! Ovo je film i o nama koji smo odrasli u pogrešnom ili pravom vremenu… Pravom da nam je od veličine grudi važnije ono što iza „prsa kuca“, a pogrešnom jer je ovo satkano od dimenzija i brojeva, najčešće onih dorađenih „plastičnim“ statistikama…

Mira Banjac i Vojin Ćetković, glumačke legende u filmu „Grudi“

Kako je izgledala saradnja sa Mirom Banjac? Koji ste nauk prihvatili od nje?
To su odgovori za roman. Radost prema životu kao takvom, ljubav prema profesiji, požrtvovanost prema kolegama i projektu… Ali,prije svega, šarm koji nema veze sa godinama i ostalim u intervjuu pominjanim veličinama, nego sa personom, osobom. A velika Mira Banjac je i dama, i gospođa, i ortakinja, i drugarica… i zaista neko izvandimenzionalan. Nauk? Naočare za sunce koje dobro stoje, muštikla i stil koji ona, neponovljiva, tako dobro nosi… Vedar duh, a iza svega toga nevjerovatan um i koncentarcija. Da baš to, jer je naš um –naš softver, na kojem se mora raditi i koji ne može lagano da se kupi.

Od kada poznajete Vojina Ćetkovića i da li je bilo teško da ga pridobijete za glavnu mušku ulogu?
Sa studija. Lupala sam klapu, izuzetno nespretno, na jednom omnibusu u kojem sam asistirala mojoj koleginici sa studija. On je glumio u tom filmu. Tako da se i mi znamo „iz škole“. Decenijama. Vojin poznaje mentalitet malog grada i zna šta je pravo prijateljstvo. Glumački, ali i ljudski, bilo je divno sarađivati sa njim. Marija, Dubravka i Nada (odnosno Jelena, Ana i Zorka) i nakon snimanja, imale su svog Fukija. „Grudi“ su snimane u posebno lijepom zavjereništvu.

Mira Banjac i Marija Škaričić u filmu “Grudi”

Ako je film dobar, svi su zaslužni, ako ne valja – odgovornost je vaša

Iako je ključna tema „Grudi“ borba protiv kancera dojke, ispod nje izbija druga poruka:  „Svaka žena ima pravo da radi sa sobom šta hoće“. Da li kompletnu žensku populaciju pogađa isti problem – manjak slobode i poštovanja?
Na svakom koraku, koji ne mora da bude radikalan (iako o radikalnom nepoštovanju stalno govorimo). Kada sam bila mlađa, činilo mi se da to nije baš tako, ali u našim društvima – žena je kriva za sve. Od onog – što nije skuvala ručak, što dijeca nijesu  „ispala kako treba“, što je npr. muž vara, što ona vara muža… Da krenemo od porodice, pa nadalje… I to je potpuno prihvatljivo. Liči mi na jednu definiciju koju sam zapamtila na studijama o poslu reditelja: Ako je film dobar, svi su zaslužni, ako ne valja –odgovornost je vaša. E, pa u filmu koji se zove ženin život, drago mi je što žene preuzimaju i one glavne, aktivne uloge, a ne one koje su samo supportive (podrška), kod nas se to još surovije zove – epizodne.

Kada ste primali nagradu za seriju „Grudi“ na Festivalu u Seulu, u Južnoj Koreji, izjavili ste da su svi akteri igrali čista i puna srca. Da li je to vaša veština, da izvučete iskrenu emociju iz glumaca?
Jeste… ja glumce, poštujem i volim, takođe sam naučila da su oni osobe, ljudi koji prenose, donose, doprinose sobom onome što je zamisao ili ideja reditelja, i tako od kadra do kadra. A da bi se oni „dali“, morate ih prvo čuti. Nisam upoznala nijednom glumca koji „nema šta da kaže“. I zato se ja sa njima čujem, ja njih osluškujem…

Želim da vjerujem da se ne može sve kupiti

Da li imate kontakt sa Ruskojezičnom dijasporom u Crnoj Gori? Da li bi vam bilo zanimljivo da snimite film o njihovom životu?
Predavala sam na FDU na Cetinju jednoj Ruskinji, Olgi, koja je završila produkciju. Došla je iz prestonice Sibira, koji je imao sve sadržaje velikog grada, ali je tamo bilo mnogo hladno. I surovo… Moja ujna je bila Ruskinja, iz Kazanja. Živela je s nama mnogo prije dolaska Rusa u Crnu Goru. Odrasla sam na neki način uz „ruskojezičnu dijasporu“ i ono što me je kod njih fasciniralo, počevši od ujne Vere, jeste da nije važno koliko ih je, oni su „glavni“. A ja, pošto sam tako odgajana – da svako ima pravo, ako je odgovoran, da misli za sebe – nikada nisam bila fascinirana komandujućim tonom. Ako bih snimala film, bila bi to komedija, u kojoj se Budvanima podrazumjeva, kada su se ruske pare pojavile – da je sve na ruskom (da se vratimo na vaše pitanje o trgovini). A kada se trgovina istrošila… onda su opet počeli da pišu na svom jeziku, i da djelimično čuju i nas – koji kažemo „izvinite“ kada nekog na ulici slučajno gurnemo. Ne volim kada neko misli da se zbog dimenzija, veličine, kilometara, novca… neke stvari podrazumjevaju. Želim da vjerujem da se ne može sve kupiti. I tu sam – odrasla u vremenu o kojem govori naš film „Grudi“. Zato bi i film o Rusima bio zapravo film o Crnogorcima, i bila bi to komedija.

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

1 Comment
  1. Gledala sam seriju i jedva cekam premijeru filma u Beogradu 05 feb..Bravo za Mariju za Dubravku ..bravo za sve

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena