Autorka bloga „Brbljistan“ otkriva: „Nekoliko godina sam se samoobmanjivala kako sam rođena da budem novinarka“

I jedan ozbiljan savjet studentima: „Nemojte se samoobmanjivati. Tjeskobu u srcu ne treba ignorisati. Ako niste sretni, napustite sve, krenite dalje“

„Imam samo jednu sreću u životu, a to je šta god poželim istinski, to i ostvarim“, kaže autorka bloga „Brbljistan“ i kolumnista Ona magazina, Bratislava Terzić

Biti novinarka nije bio moj dječiji san i nikad nije ni bio san. Samo sam jednog dana odlučila da to želim upisati. Da li sam pogledala neki američki film u kojem je glavna junakinja novinarka i radi u jednoj savršenoj redakciji i stvorila iluziju da je to posao iz snova, ne znam?! Nekako je se uvukla u moju glavu ta misao da budem novinarka i ja sam odlučila da to i budem.

Imam samo jednu sreću u životu, a to je šta god poželim istinski, to i ostvarim. Neka me sreća prati i ne žalim se. I eto poslije nekog vremena uspjela sam da postanem novinarka. Ali odmah na drugoj godini fakulteta, osjetila sam da nemam strasti prema novinarstvu. Zbog tvrdoglavosti da kad nešto kreneš treba i da završiš, nastavila sam. I još nekoliko godina sam se samoobmanjivala kako ja to volim i kako sam rođena da budem novinarka.

Ne, to nisi ti!

Borila sam se s tom emocijom u srcu koja je govorila: „Ne,to nisi ti“ i razumom koji je stalno želio da pobijedi tu emociju. U suštini, to nije bila samo emocija, već cijelo moje biće je govorilo: „Ne, ti nisi za to. Iscrpljena si i frustrirana“. Svaki put kada bih nekog intervjuisala, zijevala sam, pitanja sam postavljala nevoljko i nijedan me članak nije toliko radovao kada bi izašao u printanom izdanju. Pogledala bih ga i zatvorila časopis, govoreći sebi: „Šta sad?!“

Radovalo me je jedino kad se ta osoba koju sam intervjuisala oduševi člankom i zahvaljuje mi se. To je jedino lijepo, kada nekome dadnete priliku da kaže sve što želi ili da predstavite čime se bavi. Evo i ja sam sad sretna jer pišem ono što mi je na srcu ležalo toliko dugo. A ne bih, da nisam bila hrabra da budem konačno iskrena prema sebi.

Prije nekoliko mjeseci pogledala sam se u ogledalo. Bilo je oko tri sata iza ponoći. Češljala sam se i spremala se za spavanje, a pre toga sam otkucavala jedan intervju cijelu noć. Onda sam samo briznula u plač i rekla sebi:„Gotovo je, ja ne želim da se bavim novinarstvom, jer to ne osjećam u svojoj duši… Mrzim ga…“

Toliko sam bila ogorčena da nisam više mogla da se obmanjujem. Plašila sam se da neću imati ništa ako to odbacim. Ko sam, Bože, šta ću, kako ću? Bila sam u sivim betonskim zidovima bez izlaza.

Nikada ne otkrivajte šta planirate za svoju budućnost
Rasprava o onome što namjeravate da učinite u budućnosti može dovesti do velike frustracije: odustajanja. Ljudi mogu biti veoma negativni i dovesti vas do diskreditacije vaših snova. Čuvajte tajne između vas i Boga!

Dobro u zlu

Ali  usred toga je nastalo nešto što istinski volim. Pokrenula sam iz očaja i tuge svoj blog „Brbljistan“ i bježala u njega svaki put kada sam osjećala tjeskobu i pritisak novinarskog posla. „Brbljistan“ je sad prešao u website, i pomalo se oformljuje u jedan online časopis. U detalje se možete uputiti na adresi: www.brbljistan.com

Pošto sam jedina „zaposlena“ u njemu, koliko god mogu posvetim mu vremena, ali još imam dosta planova na tom polju. I tu su sva novinarska pravila odbačena, sve teorije pogažene, na „Brbljistanu“ sam ja slobodna i sretna sa svim svojim tekstovima, u koje vjerujem i kod kojih svaku rečenicu osjećam. Iako je kreativno pisanje moja ljubav od srednje škole, sad sam samo odlučila gdje želim da nastavim da ga razvijam i da stvorim neko svoje novinarstvo koje će biti moj hobi. Od profesionalnog novinarstva, ovakvog kakvo vlada u svijetu, digla sam ruke 100 posto!

Biti novinarka nije bio moj dječiji san i nikad nije ni bio san…

Razbijanje zidova

Osim toga, pronašla sam još nešto što želim da budem, posao zbog koga iz mene pršti sreća i zadovoljstvo, kakvo nikad nisam osjetila u svom životu. O tome ću još uvek biti tajnovita i možda pisati u nekom narednom broju. Veliki mislioci govore da kad imate neki cilj, ne govorite o njemu dok ga ne ostvarite, pa neću sad da mudrujem i ne poslušam ih. Otkriću samo da je prema tom pozivu što je još uvek moja tajna, postojala takođe ljubav, samo prikrivena,još u srednjoj školi… Studije novinarstva bile su put do te spoznaje, jer upravo radeći jedan intervju shvatila sam čime želim da se bavim u budućnosti.

Osoba koju sam intervjuisala u tom času govorila je upravo o tome kako je pronaći posao koji radite s ljubavlju – ono najbitnije, jer onda to neće biti posao već radost – svaki dan.

Savjet studentima

I jedan ozbiljan savjet studentima: „Nemojte se samoobmanjivati“. Ako niste sretni, napustite sve, krenite dalje. Nije kraj sveta, ako je došlo do samo jednog kraja u vašem životu. Ooooo, da samo znate koliko sada imam otvorenih vrata! Moje je samo da biram na koja ću da uđem ili pokucam. Odbacila sam sve, ali opet imam sve. Ništa se u životu ne gubi, osim voljenih osoba.

Kliše koji najviše volim i spremam se da ga živim, glasi: „RADITE SAMO ONO ŠTO VOLITE!“ A posebno bih da naglasim da volim da pišem kolumne za Ona magazin, jer tu je klub različitosti, a ja sam prihvaćena baš onakva kakva jesam i radujem se svakom novom broju.

Piše: Bratislava Terzić,
fotografije: privatna arhiva

Ona MAGAZIN
Ona MAGAZIN

Na prvi dan proleća 2009. izašao je Ona Magazin broj 1. Bio je to prvi domaći glossy mesečnik namenjen ženama 35+ Posle osam godina neprekidnog izlaženja, Ona Magazin je prešao na dvomesečno izdanje. Ona Magazin je primer literarnog novinarstva koje, osim svežih vesti, donosi priče iz života, ispovedne intervjue poznatih i kolumne ljudi od pera.

1 Comment

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena