Arheolozi otkrili da je dildo stariji izum od točka: Ritual samozadovoljavanja

Vladajuće je shvatanje da su erotske igračke produkt savremenog doba, izraz komercijalizovane seksualnosti i tehnološkog otuđenja od erosa. Arheološka istraživanja, međutim, razotkrivaju znatno drugačiju sliku. U nekom obliku, dildo postoji koliko i sama civilizacija, pravljen od kamena, životinjskog roga, slonovače, kože, drveta, plemenitih metala i stakla. Ne samo da je dildo najstariji erotski rekvizit, nego se smatra starijim izumom od točka! Verodostojne kopije prirodom datog falusnog oblika, ili njegove stilizovane varijante, danas se izrađuju od omekšane plastike, lateksa, silikona ili sajberskin materijala (tajna formula koja oponaša prirodan dodir ljudske kože). Istorija dilda može se čitati kao mapa putovanja od kamenog do silikonskog doba ili kao traganje za razvojem ljudske seksualnosti – od sakralnog erotskog čina, preko srednjovekovne inhibiranosti, do ekspanzije sajber erotike.

Sakralni objekti

Kipovi nalik Veneri Vilendorfskoj, pronađeni širom sveta, na različitim prostornim i vremenskim destinacijama, dugo su bili predmet neusaglašenih arheoloških tumačenja. S obzirom na to da je gornji deo ovih figurina upadljivo falusoidan, a zatupljen oblik njihovih kratkih nogu u potpunosti odgovara obliku modernih akušerskih instrumenata, više nema sumnje da su upotrebljavane kao praktične alatke u ritualima razdevičenja i porođaja. Na obredno-magijskom planu, zahvaljujući prisustvu Venere, defloracija se transformiše u ekstazu, a porođajni bol u orgasmus maximus.
Praktična i magijska primena sakralnih falusnih objekata prisutna je u mnogim drevnim civilizacijama. Egipćanke su poboljšavale plodnost u ritualnoj masturbaciji pod mesečinom na kamenom falusu božanstva. Prema grčkoj mitologiji, falus od smokvinog drveta, nazvan baubon, tvorevina je boga Dionisa.

Utešitelj žena

 

Druga vrsta grčkog dilda, takozvani olisbos, imao je svakodnevnu primenu u domovima iz kojih su muškarci otišli u ratne pohode. Olisbos je pravljen od kože, ovekovečen je na grčkim umetničkim vazama, a spominje se kao utešitelj žena u Aristofanovoj komediji Lizistrata. U staroj Kini otkrivena je impozantna kolekcija falusnih predmeta, a smatra se da je dildo od bronze bio uobičajen rekvizit seksualno zapostavljenih konkubina na dvoru dinastije Han.
Širom sveta rasprostranjene folklorne predstave veštice na metli, poseduju jaku seksualnu konotaciju – jahanje metle očigledna je simulacija seksualnog čina. Koreni ove predstave su u paganskim ritualima plodnosti – drška metle premazana halucinogenim biljem korišćena je kao dildo u orgijastičkim ženskim plesovima na svežim oranicama pod mesečinom. Veštičji let posledica je sadejstva opojnog bilja i orgazma. Srednjovekovni progon veštica podudaran je sa religijskom osudom masturbacije kao greha. Crkvene knjige tog vremena propisuju pet godina ispaštanja u slučaju erotske pomame za falusnim objektom.

Sajberskin (r)evolucija

Etimologija reči dildo do danas nije sasvim razjašnjena, a jedan od mogućih korena otkriva se u italijanskoj reči diletto – užitak. Upravo u te svrhe sredinom 20. veka proizveden je gumeni dildo očvrsnut metalnom oprugom, a potom počinje komercijalna proizvodnja dilda i drugih erotskih igračaka. Silikonski modeli koji stilizuju klasičan oblik, variraju teksturu i oživljavaju boje učiniće dildo sve popularnijim.
Izum realističnog materijala nazvanog „sajberskin“, unosi revoluciju u domen erotskih igračaka, pa upražnjeno mesto nekadašnjeg božanskog falusa zauzima moderni falus kiborga. Savremena primena tantre dokazuje da se ipak ne radi o tehnološkoj degradaciji erosa – užitak je spiritualni doživljaj, a masturbacija svojevrstan meditativni čin u kome je dildo rekvizit ostvarivanja seksualne i duhovne celovitosti. Tantrički praktičari preporučuju nesputano istraživanje tela i sinhronizaciju disanja sa njegovim pokretima tokom samozadovoljavanja… Magijski element je u tome što svaka ideja oslobođena u trenutku orgazma pronalazi način da se manifestuje u stvarnosti.

Piše: Marijana Čanak

Marijana Čanak
Marijana Čanak

Osim rubrika Škola strasti i Škola mudrosti, koje vodi u Ona Magazinu, Marijana Čanak uređuje svoj blog Scribowoman gde piše priče (ne tako kratke). Veruje u terapiju rečima. Bavi se regresoterapijom, o čemu možete čitati na njenom blogu: regresoterapijans.wordpress.com

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena