Andre Riju, globalna muzička zvezda, prvi put u Srbiji: Magija valcera

Andre Riju: „Živim u sopstvenoj bajci. Sanjao sam još kao dete da ću putovati svetom sa svojim orkestrom“

Andre Riju i njegov orkestar prodali su više od 40 miliona albuma. Oko 3,4 miliona ljudi „lajkuje“ njihovu Facebook stranu a YouTube snimci beleže više od milijardu pregleda

Andre Riju (69) je holandski violinista, dirigent i globalna muzička zvezda, koja zajedno sa svojim orkestrom „Johan Štraus mlađi“ putuje po svetu i godišnje pravi oko 100 spektakularnih koncerata. Publika, koju čini 600.000 ljudi svake godine, luduje za njim u Australiji, Kanadi, SAD-u, Južnoj Americi, Japanu…
On stiže prvi put u Beograd (u organizaciji „Star produkcije“) i u „Štark areni“ izvešće svoj performans za pamćenje 22. maja ove godine. Izvesno je da će Andre publiku pozdraviti na srpskom, da će izvesti miks valcera, filmske muzike, mjuzikla, opere i pop hitova, i da će odsvirati, uz orkestarsku pratnju i hor, našu čuvenu pesmu „Tamo daleko“. Drugi detalji su tajna, jer je iznenađenje deo priče koju sa sobom nosi nepopravljivi optimista Riju.

Rodni Mastriht

On živi u rodnom Mastrihtu, najstarijem gradu u Holandiji, u dvorcu iz 15. veka sa 27 soba. U Mastrihtu je sagradio i svoj studio, dvoranu za vežbanje i snimanje, te scenografsku i kostimografsku radionicu, ali i privatni vrtić za decu članova svog orkestra.
Sa svojom suprugom Maržor, koja brine o finansijama u njihovoj porodičnoj kompaniji, već 44 godine je u braku. Imaju dva sina, Pjera i Marka, i petoro unučadi. Stariji sin je slikar a mlađi Pjer je izvršni direktor njihove kompanije, čiji organizacioni tim broji gotovo isto toliko članova koliko ih je i na bini.
Oni brinu o kulisama (bude tu i klizališta, veštačkog snega, fontana, balskih sala, vatrometa…), zlatnim stolicama za 60 iskusnih muzičara (to je najveći privatni orkestar na svetu!), glomaznoj rasveti, tonskoj podršci, balskoj garderobi koja se šije ručno i nastupima gostujućih plesača i performera.

Životni začini

Andre Riju radi posao koji voli, duboko proživljava svaku emociju, te stoga stvara atmosferu kolektivne strasti i masovne, dečije radosti, koja se širi od njegovog orkestra do publike i zatim vraća na binu. U Australiji Andre se čak i rasplakao na sceni! Publika je širokogrudo prihvatila sve što joj je od muzičkih i scenskih poslastica ponudio, i to je Andrea ganulo.
„Svako želi da bude princeza ili princ“, smatra on i zato se ne ustručava da primeni sva sredstva da svoju publiku ubedi, barem jedno veče u životu, da to i jesu. Svi su srećni na kraju njegovog koncerta i ozareni odlaze kući. Suština je da je Riju, pored toga što je virtuoz na violini i vođa orkestra kojim diriguje s strašću, zapravo ozbiljno neozbiljan čovek i beskrajno bogat u tri neuhvatljiva životna začina na slovo E: emocijama, entuzijazmu i energiji.

Mnogi ga nazivaju „Mel Gibsonom na violini“ jer izgledom podseća na slavnog glumca

Rođeni muzičar

Nazivaju ga „kraljem valcera“ a on o tome kaže: „Valcer je veoma važan deo mog života. To je način da izrazim moju pozitivnu prirodu i unesem humor u ovaj svet. Valcer može da bude tužan ali sve jedno podiže energiju i „grabi“ publiku za sebe. Moja ličnost je doprinela tome da se vrati valcer na muzički podijum i stvori od njega globalno ludilo.“
Violinu je uhvatio u ruke u petoj godini, misleći da je sviranje normalna stvar za sve ljude na svetu. Čuvši njene romantične zvuke, zauvek se zaljubio u nju. Njegovi brat i sestra svirali su različite instrumente ali majka, koja je svirala violinu, smatrala je da je ona najpogodnija za Andrea. Bila je u pravu!

Šou biznis

U tom uzrastu Andre je često prisustvovao koncertima svog oca, koji je bio dirigent. Njegovi orkestri su svirali Štrausove valcere („Na lepom, plavom Dunavu“ i „Zlato i srebro“) i Andre je primetio da oni neizostavno bude reakciju kod publike. Ako je publika pre valcera sedela nepomično, pretvorivši se u uvo, odjednom bi počela da se vrpolji kao da će da zapleše na stolici. Do dana današnjeg izuzetno poštuje Štrausa i smatra ga neprevaziđenim muzičkim stvaraocem.
Za vreme studija bio je toliko okupiran vežbanjem, da nije imao muzičkog idola kao svi drugi tinejdžeri. U dvadesetim je otkrio Bitlse i Rolingstonse ali je isto tako shvatio da je njegov muzički idol bio oduvek Johan Štraus. O činjenici da je njegov orkestar, koji nosi Štrausovo ime, kostimiran, nasmejan i aktivan učesnik predstave, Andre Riju kaže: „Šou biznis je deo naše evolucije. Na početku, osamdesetih godina, svi smo bili u crnom, i žene i muškarci. Onda sam došao na ideju da ubacim zlatne stolice. Odmah potom usledila je promena ženskih kostima. Shvatio sam da su naši koncerti praznik za sva čula, a ne samo za uši.“

Andre Riju je najveća zvezda u svojoj zemlji. Voz koji saobraća između Holandije i Nemačke nosi njegovo ime

Stradivarijeve violine

Andre je poznat i po tome što svira isključivo na Stradivarijevim violinama. Prvo je svirao na violini iz 1667. godine, koju je Stradivari napravio kada je upoznao svoju buduću suprugu. Riju je ubeđen da je genijalni graditelj utkao svu svoju ljubav u taj instrument. „To može da se čuje“, kaže on. Danas Riju svira na violini koju je Stradivari stvorio 1732. godine. Ne zna ko su bili prethodni vlasnici ali se nada da su violinu tretirali sa ljubavlju i poštovanjem.
„Violinu treba tretirati isto kao i ženu“, kaže Andre i naglašava da je Stradivari gradio svoje violine godinama. „Drvo od koga su nastale bilo je živo u vreme kada je Kolumbo otkrio Ameriku… Privilegija je svirati na takvim instrumentima“, kaže Riju.
„Ne znam zašto neki šou program ne funkcioniše“, nastavlja on. „U mom slučaju magična reč je autentičnost. Svi članovi mog orkestra i ja verujemo u magičnu snagu muzike. Mi osećamo svaku notu koju sviramo i nastojimo da taj osećaj prenesemo publici. Zaljubljeni smo u kompozicije koje izvodimo i biće da se upravo to teško nalazi na klasičnim koncertima.“

Andre Riju: najlepši citati
- Putujem šest meseci po svetu, svake godine, pa mi je dolazak kući jedna od najlepših stvari u životu.
- Trebalo bi da sve odluke donosimo srcem a ne mozgom, ne samo u muzici već i u svakodnevici.
- Verujem da je muzika sama po sebi lekovita i da ne možeš da budeš bolestan ako si srećan. Zdravlje je u tvojoj glavi.
- Jedan valcer više, jedan dinar doktoru manje.
- Svet klasične muzike je za mene snobovski.
- Imam 120 ljudi na platnom spisku i nemam vladu koja mi daje novac. Mi živimo od karata i ploča koje prodamo.
- Imam dve brzine, nultu i do daske.
- Kritičari i muzičari koji me napadaju u stvari su ljubomorni na moj uspeh i činjenicu da umem da usrećim ljude.
- Ja sam šoumen u tradicionalnom ali i u modernom smislu. Volim da koristim kulise i rasvetu da bih stvorio magiju.
- Rođenje mojih unuka, blizankinja Linde i Like, promenilo me je. Shvatio sam da je to suština života i plakao sam ceo dan. Kada mi se rodio sin Pjer, njihov otac, nisam plakao ni približno.
- Bio sam crna ovca u familiji, majka me nikada nije stvarno razumela.
- Bio sam debelo dete koje je volelo kolače, možda i zato što su oni bili jedina slatka stvar u mom detinjstvu.
- Gde bih ja bio bez Štrausovog čarobnog valcera „Na lepom, plavom Dunavu“? Bez tog muzičkog komada ne bih bio čovek koji sam danas. To je stvar koja kod svakog budi emocije i želju da zapleše.
- Mocart je komponovao svoju muziku ne za elitu već za narod. Bio je pop zvezda svog vremena. Da živi danas, siguran sam da bi njegovim posterima bile oblepljene sobe tinejdžerki. On bi okačio novi selfi svakoga dana a „lajkovima“ na društvenim mrežama ne bi se znao broj.
- Čovek može da ode na pop koncert ili na koncert klasične muzike. Između toga nema ništa.
- Ništa nije važnije od interakcije sa publikom. To je razlog zašto publika dolazi na moje koncerte.
- Umetnost je kada izvedeš valcer tako da on ljudima deluje kao da je najjednostavnija muzička forma a nije.
- Volim da čitam ali nikad ne odmaknem daleko, jer vrlo brzo zaspim.
- Ustajem rano i odmah skačem na noge.
- Kada nisam na turneji, volim da doručkujem dugo kod svoje kuće, u bašti.
- Ako se meni neka kompozicija sviđa, ako je dotakla moje srce, ja znam - dotaći će i tvoje. To je tajna mog uspeha.
- Publika ne dolazi na moje koncerte zbog programa. Dolazi zbog atmosfere i zato što zna da ću joj pružiti noć za pamćenje.

Andre Riju je 15. marta ovim snimkom najavio svoj koncert u Srbiji.


KLIKNITE ZA VIDEO

Branislava Mićić
Branislava Mićić

Branislava Mićić je više od četvrt veka glavni urednik ilustrovanih izdanja posvećenih „malim stvarima koje život znače“. Zanat je pekla u „Turističkoj štampi“, da bi se 2002. potpisala iza prvog srpskog licencnog nedeljnika za žene „Lisa“. Prelaskom u novinsku kuću „Color Press“ pokreće izdanje „Tina“. Godine 2009. osniva „Ona Magazin“, koji izlazi bez prekida do danas.

1 Comment
  1. Odličan tekst iz kog sam saznala još ponešto o Andreu. Fascinantan lik koji se daje publici do poslednjeg atoma, potpuno svestan emocija koje izvođenje njegovog orkestra izaziva kod njih. Suze koje tako često vidimo na licima slušalaca sa koncerata po svetu ne mogu da ne dirnu i one koji nisu prisutni. I kad žmurimo njegova muzika govori sve jezike sveta, emocija po emocija nadiru svom silinom da ili plačeš ili se smeješ jer je svaki koncert po nečemu osoben.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena