Ako muškarac nema čvrstinu, on ni jednu ženu ne može da zapali: Kosmički ratnik

Milan Nikolić Izano nosi odelo iz Modnog ateljea „Čarolija“, Beograd i Novi Sad

Eh, kosmički druže, letenje je za slobodne ljude. Da, da… imamo krila, ali samo graditelji među ljudima znaju za tu tajnu… A znaš i sam, ne ume svako da poleti. Retki se od nas usude… Za one koji nemaju hrabrosti, Zemlja i njena gustina su im sve i ma koliko puta im život poklanjao snažni vetar u krila, odbiće tu počast i tako učaureni, nastaviće da sede. Čekajući ono što nikada neće doći, gube vreme.
Evo, ti si dokaz mojih reči… Šta kažeš, odakle si doleteo? Aha… obilaziš planete. Kakve su, šta ima tamo?… Dobro, dobro… zanimljivo, ali, sve mi je to nebitno što o njima pričaš. Reci ti meni, šta znaš o vanzemaljskim ženama… Opa, genijalan si. Odlično, nisi iznenađen mojim pitanjem. …Ma kakvi, ne interesuje mene da idem tamo, ja hoću ovde da utvrdim svoje gradivo, položim ispite i da dobijem dokaze o razlogu našeg postojanja.
I, reci mi, ima li i na tim šarenim sferama lepih žena kao kod nas? …Aha, da, da… pa jeste, slažem se. Znao sam da namerno greše holivudske filmadžije. Nisu marsovke zelene… Verujem ti… i njihova koža je, kao i kod ovih naših zemaljskih, u raznim nijansama crvene boje… Smeješ se… razumeo si me…

Boja ženske kože

Ma da, ti si kosmički putnik, video si mnogo toga i sada imaš drugačiji pogled na svet. Gledaš u dubinu, stvaraš svetlost od tame… Psst, tiše malo. Nemoj da nas čuju ovi što samo prolaze… Protiču, a nigde se ne ulivaju. Zadržimo za nas tu važnu informaciju. Onome, kome je dato, saznaće je. A onome kome se ne otvori, taj ni na sva mekana i tvrda lupkanja životnih iskustava po glavi, neće o crvenilu žena nikada ništa saznati. Takvi, i da nas čuju, mislili bi da pričamo o Indijankama… Ha, ha… upravo tako. Oni su neupućeni u suštinu ženskog bića. A vidiš li ti, kakav je kosmos… svuda isto. Načičkano. Žena do žene i sve su one crvenkaste…
Auu, tačno sam znao! Žena ne može da raste, ako joj se uskrati mogućnost da crveni po svojoj slobodnoj volji… Da, da… sve znaš. Kome treba zagašena žena? …Samo onom koji se od nje plaši. On bi da je spakuje sebi u džep kao šibicu i po potrebi koristi… Naravno, žena je vatra, ona život stvara. Zato treba stalno da gori, jer samo u takvom stanju ona rađa… Tačno tako, planetarni brate, porođaj je božansko stvaranje, a da se nešto tako stvori, ne možemo to učiniti sa nečim što je sivo i čađavo. Trebaju nam žene da plamte, bukte, pucketaju i žare… Naše je da im ne uskraćujemo slobodu i mogućnost da same za sebe biraju nijanse crvene boje…

Čujte me, braćo!

Da, da… brzo zaboravljamo, to je naša boljka… većina je zaboravila da i voda gori… Vatri, kao i ženi, potrebna je tečnost i čvrstina, a nju pronalaze u ogrevu… U svakom drvetu ima vode, ipak, to mu ne smeta da plane, a isto tako muškarac je većinom sazdan od vode, ali ako nema čvrstinu, on ni jednu ženu ne može da zapali… Bravo, mnoge istine si naučio. Muškarac je ženi ogrev, ali u isto vreme i čuvar vatre…
Ma, reci to jače, ako nećeš, ja ću… Baš me briga, neka čuju… Čvrstina muškarca je u umu, telu i duhu… Da, tako je brate… sve je u stavu i ako njega nema, nema ni muškarca, ma koliko on mislio da je u bilo čemu jak. Potvrđuješ mi ono što znam… Kako u makrokosmosu, tako i kod nas u mikro svetu… Protočnost života je u tečnosti, a on se stvara kroz žene… Hvala ti, ratniče, reći ću i ostalima, da znaju. Čujte me, braćo!
„Učinite sve da žene od sreće liju svoje tečnosti, niz lice i niz noge… I gledajte da samo u jednom postupku to bude od boli… Onom porođajnom, kada je krv ta koja crvenoj boji daje razlog zašto kao takva postoji… A zbog tih porođajnih boli, boja žene je crvena i nikada je sa nje ne skidajte, već pronađite način, kako da je zanavek ona na sebi nosi.“

Raširi krila

Moraš da ideš… Neka, idi, leti i treba tako… Jeste, znam, muškarci smo, borimo se, ratujemo, stvaramo, letimo… i ne možemo bez žena, jer nam je potrebna njihova nežnost i mekoća da nas zadrži na zemlji, dole… To je velika istina, kosmički ratniče, i kosmos je žena… stalno rađa, pa hajde da ga zovemo njegovim pravim imenom, ženskim… Vaseljena.
Doviđenja, ratniče, kosmički brate… Leti i gradi. Raširi svoja krila… Ti si ljubav, a ona je stvorila treptaj po kome vibrira cela Vaseljena. …Da, istina je …Ljubav je sve ovo oko nas i u njoj se nalazi složena životna esencija, kojoj su glavni sastojci, muškarac i žena.

Milan Nikolić Izano
Milan Nikolić Izano

Pisac i poeta, Milan Nikolić Izano, autor je knjiga: „Lanac ljubavi“, „U dahu izdaha“, „Vinčanska kabala u lancu ljubavi“, „Dnevnik duše“, dvoazbučne knjige „Lanac ljubavi“ (sa muzikom grupe „Balkanika“ u DVD formatu) i najnovije knjige „Žig vrelih usana“ uz koju je urađena i krema za um i ljubav „O“. Za njegove knjige, kritičari nisu mogli da odrede žanr, tako da su ga proglasili piscem koji piše duhom.

Trenutno nema komentara

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena