Ako maštate o neobičnom venčanju, glumica Vjera Mujović će vam postati idol: Burme sa ugraviranim brojem sedišta u avionu

Dajte svoja srca, ali ne jedno drugom u vlasništvo.
Jer, samo ruka Života može da drži vaša srca.
I budite zajedno, ali ne odveć blizu:
Jer, i stubovi u hramu razdvojeni stoje,
A hrast i čempres ne rastu jedan drugom u senci.
Halil Džubran, arapski pesnik

Da li je maštala o udaji za stranca, da li veruje u sudbinske susrete, čija je ideja bila da se venčaju u avionu, samo su neka od pitanja koje smo, u ime čitalačke publike Ona Magazina, želeli da postavimo Vjeri Mujović… Pre dve godine, u maju, glumica beogradskog Narodnog pozorišta i tvorac „Poetskog kabarea Ivo Andrić“ uputila je svoje zvanično „da“ Štefanu Prajsu, nemačkom doktoru iz Minhena. Venčali su se na 10.000 metara visine, na letu Beograd-Istanbul, u prisustvu matičarke i dva svedoka.

Tu su bili još Vjerini i Štefanovi roditelji (koji su umesto pozivnice za venčanje dobili avionsku kartu „Turkiš Erlajnsa“), nekolicina Vjerinih najboljih prijateljica i Goran Bregović, koji je uz pomoć dvojice violinista odsvirao svadbeni marš. Mladenci su zaplesali valcer na uskom prostoru između dva reda sedišta, a kuvar „Turkiš Erlajnsa“izgurao je na kolicima trospratnu svadbenu tortu. Raspoloženje je dostiglo vrhunac. Turska kompanija poklonila je mladencima još program u Istanbulu, koji je uključio krstarenje Bosforom.

Sudbinski susret

Vjerin suprug, Štefan Prajs, osim doktorata iz interne medicine, poseduje i znanje iz informativne tehnologije, pa se bavi softverom u zdravstvu i puno svog posla obavlja on-lajn. Često je u Beogradu, koji mu se veoma dopada. Uči srpski. Voli da kaže: „Ja sam muž“. Najviše hvali naše meso i našu neiscrpnu veštinu improvizacije.

Pre sudbinskog susreta sa Vjerom, u maju prošle godine, koji se odigrao na aerodromu u Istanbulu, Štefan nije boravio u našem glavnom gradu. Kada je sreo ženu svog života, oboje su leteli za Ulan Bator. Vjera zbog pozorišnog festivala, a Štefan zbog avanturizma kao svog omiljenog „sporta“.

Spremni za brak

Štefan je prvi primetio Vjeru, još pre ulaska u avion za Mongoliju. Prišao joj je kao da se dugo znaju. Razgovor je potekao kao voda. „Mi se nismo upoznali“, priča o tome Vjera. „Mi smo se prepoznali. Ja sam sa Štefanom potpuno ja, sa svim svojim vrlinama i manama. Ne volim kad kažu da smo čekali jedno drugo. Živeli smo život punim plućima i sada ga isto tako živimo.“

Ušavši u avion, Vjera je prva našla svoje mesto. Štefanu se zahvalila na izuzetno prijatnom razgovoru i poželela mu srećan put. On je tek tada obratio pažnju na broj svog sedišta i gle, ono je bilo baš pored Vjerinog. Danas njih dvoje nose burme sa ugraviranim brojevima sedišta, 5B i 5C.

Na pitanje zbog čega je baš ona ušla u srce nemačkog doktora starijeg deceniju od nje, koji se pre Vjere nije ženio, lepa glumica je odgovorila: „Kada sebi ne dajemo na značaju, stvari se lakše dešavaju. Ljudi često propuste priliku jer su previše zahtevni. Nekad se sretnu u pogrešno vreme za brak, iako su stvoreni jedno za drugo. Pogotovo muškarci. Njima samo kvrcne: Hej, sad sam spreman. Pre toga, ništa. Zato nije tačno kad se kaže „ako se nije dogodio brak, ljubav nije ni vredela“. Vredela je, ali neko od njih još nije bio spreman. Da sam srela Štefana pre par godina, možda bih pustila da prođe mimo mene. Ne volim nemački a zaljubljena sam u francuski, engleski, ruski…“

Pasionirani putnici

Vreme provedeno u Ulan Batoru oboje pamte po tome što se nisu razdvojili ni minut. Štefan je trebalo da se nađe sa svojim prijateljem, sa kojim je na motoru obilazio nepristupačne, pustinjske predele Mongolije. „Štefan obilazi pustare Afrike, Azije, Latinske Amerike…, kaže Vjera. „On je veliki avanturista u putnom smislu. U partnerskom odnosu nije takav. Tu se zalaže za zatvoreni sistem. Meni se to sviđa“.

Kada je sleteo u Mongoliju, Štefan se javio svom prijatelju i obavestio ga da će morati da pomere njihov put za nekoliko dana, zbog njegove devojke. Kako mu je samo dan ranije, u telefonskom razgovoru, ispričao da nema devojku i da ga one trenutno ne zanimaju, njegov prijatelj nije krio iznenađenje: „Devojka? Gde si je upoznao?“. „U avionu“, odgovorio mu je Štefan. „Ti nisi normalan“, odbrusio mu je prijatelj.

Mladoženja u suknji

Prosidba je „pala“ na Siciliji, u Palermu. „Ništa mnogo romantično“, priča o prosidbi Vjera. „Sedeli smo u baru i moj muž će iznebuha: Da li bi mogla da zamisliš da budeš moja žena? Bila sam zbunjena: Šta, šta? Sećam se da sam dodala: Lepo sastavi rečenicu, pa me opet pitaj.

Za razliku od prosidbe, venčanje je bilo veoma romantično. Na crkvenom obredu 9. maja u Sabornoj crkvi u Beogradu, tačno godinu dana posle upoznavanja Vjere i Štefana, molitve su čitane na srpskom i nemačkom jeziku. Mladoženja je bio u kiltu, jer u svojim venama nosi i škotsku krv. „Škoti imaju klanove“, kaže Vjera koja je iz Crne Gore „a Crnogorci plemena“. Štefan potiče iz klana Lenoksovih, odakle je pevačica Eni Lenoks. Zanimljivo je da i on veoma lepo peva.

Štefanov kum u crkvi bio je Kristijan Felsner, Nemac koji živi u Londonu a Vjerina kuma Dragana Hartog, koja živi u Torontu. – Nikad nisam bila toliko uzbuđena. Došle su mi prijateljice iz svih krajeva sveta koje su mi „držale strah“ – otkrila je mlada. U izboru venčanice pomogao joj je stilista Igor Todorović, koji oblači i premijera Vučića. Na Vjerinoj devojačkoj večeri bile su Tanja Mandić Rigonat, Vesna de Vinča i Rada Đuričin a na svadbenom ručku u „Kalemegdanskoj terasi“ viđene su još Merima Njegomir i Ivana Žigon.

Mlada u pantalonama

Vjerin tata, na koga glumica fizički i karakterom podseća, našalio se da mlada na venčanju mora da bude u pantalonama, jer je mladoženja u crkvi bio u suknji. Vjera ih je za avion zaista i obukla. To nije smetalo Štefanovim roditeljima o kojima Vjera ima samo reči hvale. Takođe joj imponuje što je njen muž osvojio najveće simpatije njene mame. Kada se šali sa njim da on više voli svoju taštu nego tasta, Štefan se brani da je to samo spoljni utisak jer Vjerina mama govori engleski, pa mogu lepo da komuniciraju.

Iako žive u dve države, mladenci provode dosta zajedničkog vremena, za koje se trude da bude što kvalitetnije. „Avion nam je jako važan. On je asistent u našem bračnom životu. Avion je naša kućna pomoćnica“, šali se Vjera, čiji je putni kofer sada duplo teži jer su u njemu i Štefanove stvari.

Vjera ne krije da ni u njenom braku nije sve idealno. „Štefan je s vremena na vreme tvrdoglav. Ume da se zaintači za nešto“, kaže ona. „Ja sam opet Ovan i to ima svoje… Ipak, nekako se slušamo, za sada vrlo dobro. Ni jedno od nas nije glava porodice. Oboje dominiramo, svako u svojoj sferi. Kada me pitaju kako mi je u braku, kažem: Odlično, za sada. Sve na ovom svetu se menja. Ako budemo bahati i neobazrivi prema našoj ljubavi, udaljavaćemo se jedno od drugog. Partneru bi trebalo da je dobro i kad je sam sa sobom, svojim zanimanjem, svojim hobijem… Divno je rekao Halil Džubran, da je brak hram u kome su supružnici stubovi, ali da ne bi trebalo da budu suviše blizu da se hram ne bi srušio.“

Napomena: Članak je objavljen u Ona Magazinu 77 iz oktobra 2015. godine