Igor Rabat je doktor veterine iz Pecke, koji je godinama otkupljivao stare, ekonomski neisplative sorte konja, krava, magaraca… Čuvao ih je po selima, kod prijatelja, da ne bi nestale sa Planete a zatim im je sagradio jedinstveni all inclusive resort na skoro 1000 m n.v. na Rožnju. Rožanj je netaknuta, pašnjacima bogata lepotica, koja pripada Sokolskim planinama. Nalazi se na tromeđi tri opštine u zapadnoj Srbiji: Pecke, Krupnja i Osečine
Nedelja je dan kada neobično životinjsko carstvo Igora Rabata, koje je on nazvao „Sokolske kolibe“, otvara širom svoja vrata za posetioce. Domaćin kompleksa, mladi veterinarski tehničar Simo, dočekaće vas kao rod rođeni i poslužiti vrućom rakijom, vinom ili čajem, te savršenom pršutom i sirom.
Ako se prethodno najavite, u „Sokolskim kolibama“, koje imaju i svoju „krčmu u planini“, spremiće vam jagnje u furuni, domaću pitu, domaću gibanicu i druge planinske đakonije.
Oni koji su već posetili „živi muzej balkanske faune“ kažu da su „Sokolske kolibe“ najbolje izletište u Srbiji. Naročito ga hvale tate i mame čiji mališani žude za prirodom i četvoronožnim ljubimcima.
Sledi devet razloga zbog kojih ćete se i vi odlučiti da posetite planinu Rožanj čim pre.
1. MOĆ LJUDSKOG GENIJA
Igor Rabat je bio dovoljno lud i hrabar da sagradi „Sokolske kolibe“ na Rožnju, gde su mu komšije ustupile svoje livade za ispašu životinja. Ispostavilo se da Igor ima i „nos za turizam“ jer je probudio ogromno interesovanje domaće publike za posetu njegove farme.
U Igorovoj glavi izrodila se još jedna turistička ideja – da se u rodnoj Peckoj na najradosniji hrišćanski praznik organizuje manifestacija – „Božićni konji“. U pitanju je parada domaćeg brdskog konja i defile fijakera, održana ove godine šesti put zaredom. U paradi je uzelo učešće čak 70 grla!
Igor o tome priča: „To je defile plemenitosti, snage i moći prve pripitomljene domaće životinje. Ne zaboravimo da je sav teret istorije čovečanstva podnela upravo ona. Svi ratovi, svi putevi, sve pruge, sva zemljoradnja rađena je sa izdržljivim planinskim konjićem, dok nije uvezen engleski kasač i druge veštačke vrste konja.“
2. VAZDUH, VODA I ŽIVOTINJSKO CARSTVO
Planinski konj – omiljena životinja naših predaka 
Gošća “Sokolskih koliba” i Simo, domaćin na Rožnju
Rožanj, gde je Igor podigao „hotel sa pet zvezdica“ za svoje životinje, poznat je po ukrštanju mediteranskih i kontinentalnih vazdušnih struja. Ruža vetrova utiče pozitivno na psihofizičko zdravlje ljudi i životinja. Rožanj se diči i vodom najvišeg kvaliteta. Ona je baznog karaktera i idealna za lečenje bolesti štitne žljezde.
Planina iznad Pecke danas je ipak najviše znana po tome što je to jedino mesto u Srbiji gde žive pod istim krovom sve stare sorte domaćih životinja: krava buša, brdsko-planinski konj, karakačanska ovca, vitoroga pramenka, balkanska koza…
Tu su još guske kao pouzdani čuvari imanja, stare rase koka čije je žumance – žuto kao dukat, gice mangulice, balkanski magarac i bosanski tornjak. Ovaj poslednji je pastirski pas koji se jedini, pored šarplaninca, usuđuje da stane na crtu vuku ili medvedu.
3. BANKA GENA
„Sokolske kolibe“ valja posetiti i stoga što je to jedinstvena banka gena. Igor Rabat nije slučajno nazvao svoju štalu – „Arka“. Kad bi se ponovo desio potop, valjalo bi ukrcati u Nojevu barku samo one vrste koje mogu da prežive epidemije i budu genetska baza za nova ukrštanja u stočarstvu.
„Nabavio sam životinje koje su sa ovog podneblja – Podrinja i koje su deo naše tradicije“, priča veterinar Rabat. „Radi se o iskonskim rasama, koje su pre uvoza, selekcije, genetike, pre nego što se nauka umešala, živele ovde.
Ljudi su od starih rasa životinja dobijali hranu, mleko, meso… Sve je to bilo u mnogo manjim količinama nego danas ali mnogo kvalitetnije. Potreba za što jeftinijom hranom, u što većoj količini, dovela je do toga da mi sada imamo industrijske životinje koje skoro ceo svoj vek provedu u kavezima. Stvorene su da daju što veću količinu mesa i mleka, ali su izgubile sposobnost samostalnog imuniteta.
Autohtone životinje imaju jak imunitet, jake i zdrave gene. I jedina mogućnost da se popravi imunitet kod životinja od kojih mi danas živimo, jeste da se vratimo u rikverc i da se iskoriste geni iskonskih životinja. A te gene koji će ih spasti – moguće je čuvati samo na izvoru. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije svim vladama sveta je da sačuvaju svoje genetičke resurse.“
4. MAGARCI – ZVEZDE VELIKE ŽIVOTINJSKE FARME
Na Rožnju četvoronošci vode glavnu reč: jedu šta vole, rade šta vole, prilaze onome koga vole… Čovek je tu ako nešto zaškripi, ali čini se da sve klizi kao po loju. Balkanski magarci nezvanične su zvezde ove velike životinjske farme.
Igor Rabat priča: „Magarci su divne životinje, plemenite, ljupke… Ljudi ne primećuju da svaki magarac na svetu ima krst na leđima. U Bibliji piše da je magarac bio Isusov pratilac od Isusovog rođenja do smrti. Magarci su služili još za donošenje vode kad nije bilo vodovoda, da bi ljudska vrsta opstala. Njihovo je mleko izuzetno kvalitetno i lekovito, ali da bi se dobio jedan litar, čovek mora da bdi 12 sati pored ženke magarca.“
5. OVCE I KOZE, VEKOVIMA U SUŽIVOTU SA NARODIMA BALKANA
Na „Sokolskim kolibama“ posetioci mogu da vide i dodirnu karakačansku ovcu, koja je najbliži srodnik muflona. Ona je sa Ilirima naselila balkanske prostore. Dok je mlada, ova ovca ima crnu vunu. Vremenom vuna postaje srebrnobela. Karakačanska ovca je služila da naši stari imaju belu, sivu i crnu vunu.
Tu je i vitoroga pramenka koja podseća na antilopu i ima runo koje pada u dugim pramenovima niz njene bokove. U Srbiji je ostalo oko 300 takvih ovaca!
Kod modernih rasa ovaca vuna je mekša, ali je na uštrb finoće njihovo runo zatvoreno. Kada te ovce pokisnu, sva vlaga ostaje u krznu i naravno slede bolesti i infekcije. Vitoroge pramenke ne mogu da pokisnu jer se kapi kiše slivaju niz njihovo otvoreno runo. Predivo od njihovih dugačkih vlakana je čvrsto. Stoga stari ćilimi, tkani u vekovima koji su ostali iza nas, mogu godinama da traju.
Na Rožnju žive i balkanske koze, čija se kostret koristila za šaranje tkanica belom, braon i crnom bojom. Svaka koza je šarena na svoj način. Ne postoje dve identične koze na svetu.
6. SIGURNA KUĆA ZA HRANITELJKU PORODICE
„Sokolske kolibe“ su sigurna kuća i za bušu – kravicu koja dostiže najviše 250 kg težine. Krave koje se danas drže u Srbiji, teške su do 800 kg. Buša daje tri litra mleka dnevno, moderna krava do 35 litara.
Buše se tek sa dve i po godine pare. Sa tri-četiri dobijaju mladunče i mleko. Industrijske krave se sa nepunih godinu dana pare i već sa dve ulaze u proizvodnju mleka. Bespotrebno je govoriti o kvalitetu bušinog mleka u odnosu na mleko moderne krave. Uostalom, na njemu su porasle brojne generacije naših predaka.
7. SJAJNO DRUŠTVO, SJAJNA ATMOSFERA
Veliko interesovanje za posetu „Sokolskih koliba“ na Rožnju pokazuju planinari, te đaci srednjih stručnih škola, veterinarskog i poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada i Beograda. Na Rožnju je nedeljom i mnoštvo dece iz okolnih mesta ali i iz cele Srbije. Na izlet dolaze i čitave turističke grupe.
Uz životinje ljudi zaborave na nervozu, na brige i probleme, a deca na igrice i mobilne telefone. Mališani plaču kad polaze, neće da se rastanu od životinja.
„Životinje jedu prirodnu hranu, same biraju koliko će uzeti čega, ne dozira im se ništa“, kaže veterinar Rabat. „Same se i kupaju. Nekad legnu u travu i valjaju se. Ili u prašinu. Ako im odgovara – izaći će na kišu. Sve je to prirodno. Životinjama ne treba ništa. Samo ljubav!“
8. MOGUĆNOST PRENOĆIŠTA I ORGANIZACIJE IZLETA
U „Sokolskim kolibama“ postoje dve kolibe za prenoćište, uređene u duhu planinske kuće. O ishrani gostiju, koji odsedaju na Rožnju, brine se domaćin Simo. Preko leta gostima se organizuju različite aktivnosti: šetnja po planini, bosonogi ples po travi, branje gljiva, kupina, jagodica…
Igor Rabat i njegovi saradnici nastoje da privole i one ljude koji imaju averziju prema selu i životinjama. „Trudim se da im pokažem da su tradicionalne vrednosti sasvim OK, da je normalno živeti i raditi ovde“, kaže Igor.
On je preuzeo i popularnu japansku tradiciju, pa svoje goste vodi na kupanje u šumi. O tome priča: „Bitno je da prvo doživimo jedan blag fizički zamor, da nam puls i disanje budu ubrzani, a onda se pravi pauza u jako gustoj šumi. Najbolje u bukovoj i borovoj. Svako drvo ima svoj imuni sistem, čije se dejstvo oseća u krugu od šest-sedam metara. Drveće tako brani sebe od virusa i bakterija. Pola sata disanja u šumi dnevno i čovek za tri meseca podiže svoj imuni sistem na maksimum.“
9. BLIZINA MANASTIRA SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG
Na pešačkoj razdaljini od „Sokolskih koliba“ je manastir Sv. Vasilija Ostroškog, sagrađen u stilu ruskih crkvi-brvnara. Okružen je velikim, bajkolikim dvorištem. U manastiru služe dve monahinje, Darija i Paraskeva.
Sve ikone u manastirskoj crkvi ukrašene su cvećem. U crkvi je zimi toplo i tiho. Čuje se samo bubnjanje peći. Kako je unutrašnjost crkve osvetljena kandilima, poseban doživljaj je posetiti je u sumrak. Kapije manastira zatvaraju se u 18 časova.
