6 najboljih fotografija svih vremena i 12 sa najviše duše

Najbolje fotografije su one koje zadržavaju svoju moć i uticaj tokom godina, bez obzira koliko puta ste ih pogledali.

1. „Ručak na vrhu nebodera“, snimak iz 1932. godine

Jedanaest muškaraca ruča, ćaska i puši. Sve bi to bilo sasvim normalno da oni u tom času ne sede na skeli nad Menhetnom, na visini 69. sprata. Upravo tu scenu ovekovečio je snimatelj 29. septembra 1932. godine, za potrebe reklamne kampanje budućeg Rokfelerovog centra. Posle nekoliko dana objavljena je u nedeljnom dodatku New York Herald Tribune.

Fotografija je nastala tokom Velike ekonomske krize, kada su očajni ljudi govorili “Daj šta daš”, uključujući i posao koji podrazumeva penjanje na enormne visine bez ikakvog obezbeđenja. Njeni akteri postali su oličenje heroja rada.

Američki vajar italijanskog porekla, Serđo Furnari, napravio je 2001. godine, po uzoru na tu fotografiju, skulpturu „Ručak na vrhu nebodera – danak američkim herojima“, koja se može videti u Njujorku.   

2. „Dan pobede nad Japanom na Tajms skveru“, snimak Alfreda Ajzenštata iz 1945. godine

U leto 1945. godine fotograf Alfred Ajzenštat napravio je slučajno ovaj kultni snimak. Za oko mu je zapao mornar koji je saznao da je završen rat sa Japanom.

„On je jurio po ulici, hvatao sve žene koje bi spazio — nije važno da li su bile stare, krupne ili vitke. Trčao sam ispred njega sa svojom lajkom, zavrćući vrat i pokušavajući da napravim snimak, ali ni jedan od kadrova mi se nije dopao. A onda mi je bljesnulo, poput blica, nešto belo što je mornar zgrabio u ruke. Okrenuo sam se i pritisnuo okidač na aparatu baš u tom času kada je mornar poljubio medicinsku sestru“, – ispričao je kasnije fotograf.

Posle nedelju dana Ajzenštatov snimak je objavljen u časopisu Life, na čitavoj strani. Kadar je stekao svetsku slavu, a većina Amerikanaca ga smatra “simbolom mira”.

3. „Dali anatomikus“, snimak Filipa Halsmana iz 1948. godine

Filipa Halsmana smatraju rodonačelnikom nadrealizma u fotografiji. Njegova serija „Skok“ prerasla je u klasiku umetničke fotografije. Sastoji se od više od 200 portreta poznatih ljudi, snimljenih u trenutku skoka. Jedan od junaka te serije je Salvador Dali.

Za kadar „Dali anatomikus“ Halsmanu je trebalo šest sati snimanja. Stalak i slika visili su o plafonu pomoću ribolovačke strune. Stolicu u prednjem planu držala je žena fotografa, a dvojica asistenata su imala zadatak da bace mačke i izruče vedro s vodom u istom času.

„Kada čovek skače, njegova pažnja se usmerava na sam čin skakanja, maske spadaju i pomalja se njegovo pravo lice“, objasnio je svoj izbor teme fotograf Filip Halsman.

4. „Borba jastucima“, snimak Garija Bensona iz 1964. godine

Pred spavanje 16. januara 1964. godine fotograf Gari Benson napravio je jedan od najpoznatijih snimaka „liverpulske četvorke“. Članove grupe The Beatles ovekovečio je u borbi jastucima u pariskom hotelu „Džordž Peti“. Benson uopšte nije planirao da slika Bitlse.

Spremao se da putuje u Afriku gde ga je čekao ozbiljan reporterski zadatak. „Video sam sebe kao serioznog novinara i nisam želeo da snimam rok-en-rol pevače“ — priseća se Benson.

Slučaj ga je odveo u Pariz, gde se u tom času nalazila „liverpulska četvorka“. Borba jastucima, koja je ušla u Bensonov kadar, desila se spontano. Bila je to reakcija muzičara na saznanje da je njihov singl „I Want to Hold Your Hand“ izbio na prvo mesto američke top-liste.

5. „Avganistanska devojka“, snimak Stiva Makarija iz 1985. godine

Sakupljajući materijal o avganistansko-ruskom ratu, Stiv Makari, fotograf National Geographic, snimio je avganistansku devojku, koja se, saznaće se tek 17 godina kasnije, zove Šarbat Gula. Kada ju je snimio, Gula je imala oko 12 godina.

Širom otvorenih očiju, uplašena izbeglička lepotica, postala je 1985. lice sa naslovnice časopisa National Geographic i kroz neko vreme svetski poznat simbol avganistanskog konflikta i stradanja izbeglica u celom svetu.

Danas fotografiju zovu takođe „avganistanskom Mona Lizom“. U januaru 2002. godine ekipa National Geographic na čelu sa Stivom Makarijem otputovala je u Avganistan da bi pronašla devojku sa naslovne strane. Gulu su tražili godinu dana i konačno našli u udaljenom kraju Avganistana, u dobi od oko 30 godina (ni ona sama nije znala tačno koliko joj je godina).

Svoj slavni portret Gula je dakle videla tek u januaru 2003. godine. Nije znala, naravno, da se fotografija pročula u celom svetu i da je izazvala tako burne reakcije širom planete.

6. Demi Mur na fotografiji Eni Lebovic iz 1991. godine

Godine 1991. Eni Lebovic je snimila obnaženu Demi Mur za naslovnu stranu časopisa Vanity Fair, kada je glumica bila u sedmom mesecu trnudnoće. Ispostaviće se da je to bio šok za ljude s kraja 20. veka. Snimak će izazvati lavinu reakcija.

Vanity Fair sa Demi Mur bio je upakovan u specijalni omot, koji je skrivao telo glumice, tako da su joj se videle samo oči. Taj broj je oborio sve rekorde prodaje kada su u pitanju glossy izdanja. Imao je više od 100 miliona čitalaca.  

Sama Eni Lebovic je, pak, bila izuzetno stroga kad je ocenjivala svoj rad. „Ne mislim da je to dobra fotografija, sama za sebe. To je naslovna strana časopisa. Bio bi to odličan portret da Mur nije zaklonila grudi“, — ocenila je Lebovic.

27. januara ove godine 58-godišnja Demi Mur otvorila je reviju Fendi na Nedelji visoke mode u Parizu. Gledaoci su primetili da je napravila promenu na svom licu, toliko radikalnu da je dovela sebe do neprepoznatljivosti. Novinari su rekli da je ne bi prepoznali da nije najavljeno da će ona otvoriti reviju.

Jedni su je osudili zbog promovisanja plastične hirurgije a drugi su pak osudili one koji osuđuju slavnu glumicu. Jedno je sigurno – pričalo se i priča mnogo više o novom licu Demi Mur nego o Nedelji mode u Parizu.

---

Sledi naš izbor fotografija s dušom…

Nadrealisti u kupaćim kostimima

• 

• 

• 

Zahvaljujući poznanstvu sa francuskim pesnikom Polom Elijarom i odličnom poznavanju španskog jezika, slikarka, poeta i fotograf, Dora Mar (Teodora Marković pre nego što je promenila ime) upoznala je 1936. godine španskog slikara Pabla Pikasa.

Za samo nekoliko trenutaka osvojila je njegovo srce, a poznanstvo sa njim će joj potpuno promeniti život – i kao ženi i kao umetnici. 

Dora je Pikasa okarakterisala kao “genija, život i razdor”. Govorila je da je između njega i nje bila “luda ljubav, a da je, kada se ona povukla, ostalo samo ludilo”.

– Pripisuju mi se da sam izjavila kako nakon Pikasa postoji još samo Bog. Ne sećam se da sam to rekla, ali nikada to nisam prestala da mislim – rekla je umetnica.

Magična Merilin na radnom mestu

• 

• 

“Holivud je mesto gde će vam platiti 1000 dolara za poljubac i pedeset centi za dušu”, govorila je Merilin.

Slavna lepotica, koja je stekla status seks simbola filmom “Muškarci vole plavuše”, nije imala sreće u ljubavi. “Imam osećanja. Ipak sam ljudsko biće. Sve što želim je da budem voljena. Zbog mene i mojih talenata”, govorila je Merilinka.

– Istina je da nikad nikog nisam zavaravala. Ja sam im samo dozvoljavala da se zavaraju sami. Nije im bilo bitno ko sam i šta sam. Umesto toga, stvarali su lik za mene. Nisam želela da se raspravljam s njima. Oni su, očigledno, voleli nekog ko nisam bila ja!

Prva fotografija crne devojčice u školi za belu decu

Program „integrisanih škola“, zamišljenih da u njih idu sva deca, počeo je u Americi, u Nju Orleansu, sudskom odlukom od 14. novembra 1960. godine. Zbog ogromnog protivljenja stanovništva, bilo je slučajeva da su tamnoputi mališani išli u školu u pratnji šerifa.

Roditelji su i pored toga pretili ispisivanjem svoje “bele dece”, a nastavnici i učitelji odbijali su da rade u učionicama sa crnom decom. Nastavak ove priče potvrđuje pravilo da ništa ne može zaustaviti ideje koje su sazrele, čije je vreme došlo.

Alfred Hičkok, majstor režirane fotografije

U većini Hičkokovih filmova pojavljuje se i sam režiser u tzv. kameo ulogama. Na trenutak ga možemo videti kako ulazi u autobus, prolazi pored neke zgrade, stoji u pešačkoj gužvi ili je samo figura na prozoru sobe koja se vidi iz dvorišta.

Ponekad, zbog kompletnosti utiska, Hičkok nosi i neki muzički instrument. Posebno je upečatljiva scena u kojoj unosi u voz ogromnu kutiju za violončelo u uvodnoj sceni filma “Nepoznati iz Nord-ekspresa”.

Ovaj zabavni manir, koga je Hičkok ponovio u 42 svoja filma, postao je njegov zaštitni znak. Zahvaljujući njemu, ali i brižljivom snimanju svojih fotografija, kojima je ilustrovao napise za štampane medije, Hičkok je stvorio od sebe pop-ikonu koja traje i danas.

Nikola Tesla u društvu svojih munja

Tesla je 1899. godine odlučio da se preseli u Kolorado Springs, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente. U njegovoj laboratoriji u Kolorado Springsu nastao je i ovaj čuveni snimak, gde slavni naučnik sedi unutar svog „uveličavajućeg prenosnika“ koji proizvodi milione volti napona i veštačke munje duge i do deset metara.

Brus Li kao srednjoškolac

Brus Li, majstor kineskih borilačkih veština, snimio je samo četiri filma, od kojih je najpoznatiji U zmajevom gnezdu. Rođen je 1940. u Kineskoj četvrti u San Francisku. Po majčinoj strani, poticao je iz imućne honkgkonške porodice. Odrastao je u Hongkongu.

Iznenada je preminuo u 33. godini, pre gotovo pola veka, ali legenda o njemu i danas živi. Na njegovom grobu uvek stoji sveže cveće a biografija „Priča o Brusu Liju“ njegove udovice Linde, doživela je više od 15 izdanja.

---

Citati o fotografiji

Vaših prvih 10.000 fotografija su najgore. – Henri Cartier-Bresson

Kada fotografišete, to je kao da slikate sliku, ali u jednoj sekundi. – Henri Cartier-Bresson

Fotografiši samo ono što voliš. – Tim Walker

Ako vam slike nisu dovoljno dobre, niste se dovoljno približili. – Robert Kappa

Ne verujem rečima. Verujem slikama. – Gilles Peress

Ne snimate, stvarate. – Ara Guler

S kamerom u ruci, ja ne znam šta je strah. – Alfred Eisenstaedt

Hodam, gledam, vidim, stanem, fotografišem. – Leon Levinstein

Kada kažem da hoću nekoga da fotografišem, to znači da hoću da ga upoznam. Sve koje poznajem, ja fotografišem. – Eni Lebovic

Ja tražim neočekivano. Tražim stvari koje nikada nisam video ranije. – Robert Mapplethorpe

Fotografija je potraga za onim što može ući u kadar. Kad događaje ograničite na kadar – promenite te događaje. – Diana Arbus

Fotografija je priča koju ne uspevam da ispričam rečima. – Destin Sparks

Fotografija je meditacija u trenu. – Ernst Haas

Fotografija je dar predviđanja, to je analitička interpretacija stvari dok se događaju. – Arturo Perez-Reverte

Sve fotografije su tačna kopija, ali nijedna nije istinita. – Vasilij Mihajlovič Peskov

Fotografija je proces zavođenja. Bez obzira koliko je čovek snažan u životu, u trenutku fotografije on u potpunosti pripada vama.

Roland Bart