Dopisnik i foto-reporter kanadske nacionalne televizije CBC News, beležeći društvene nemire i prirodne katastrofe po svetu, zabeležio je i emocije ljudi pogođenih višom silom. Izložbu fotografija, koja se upravo odvija u galeriji „Helio“ u Torontu, nazvao je „Nevini posmatrači“
„Nema mesta na zemljinoj kugli gde nisam bio“ – kaže, u šali, Saša Petričić pokazujući na svoje fotografije izložene u galeriji „Helio“ u Torontu (Kanada). Tu su, između ostalih, fotografije koje je snimio u Nepalu, Kini, Hong Kongu, Japanu, Filipinima, Vijetnamu, Kolumbiji, Islandu, Antarktiku, Londonu, Parizu, Beogradu i Severnoj Koreji.
Pod nazivom „Innocent Bystanders“ (Nevini posmatrači), ovo je prva izložba umetničkih fotografija višestruko nagrađivanog dopisnika i foto-reportera kanadske nacionalne televizije CBC News.
Tokom trideset godina duge novinarske karijere, Saša je putovao po svetu, izveštavajući, u slici i reči, o događajima sa svih kontinenata. Izveštavao je iz Jerusalima i Pekinga, gde je i živeo. Pokrivao je ratove u Siriji, Gazi i Avganistanu i proteste od Kaira i Istanbula do Hong Konga. U njegovim reportažama zabeležene su i strahote zemljotresa, tajfuna i cunamija u Japanu i na Tajlandu.
Saša Petričić je imao samo četiri godine kada se iz Srbije doselio u Kanadu. Rođen je u Beogradu, živeo u Zrenjaninu, a odrastao u Torontu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je novinarstvo na Univerzitetu Karlton (Carleton University) u Otavi, u Ontariju, gde je takođe pratio studije o Rusiji i istočnoj Evropi. Odlično govori nekoliko jezika, uključujući i srpski.
Često posećuje Srbiju – Beograd i Zemun. „Poslednji put sam bio u Beogradu u novembru prošle godine“– kaže Saša, pa dodaje: „a dok sam živeo u Jerusalimu, redovno sam vikende provodio u našem glavnom gradu.“
Iskra svetla u oku ili potpuni mrak
Izložba u Torontu predstavlja malo poznatu, umetničku stranu Petričića. „Ovde sam kameru okrenuo na drugu stranu, prema ljudima koje sam sretao, izveštavajući o događajima iz sveta. Ti ljudi su ne samo svedoci tragedija, kao i ja, već je tragedija deo njihovog života. Iskra svetla ili mrak u njihovim očima – kazuju sve.“ – kaže Saša.
Njegove fotografije nam kazuju o dubokom osećanju prema ljudima i predelima koje snima.
„Moje fotografije nisu nameštene, ja ne tražim ljudima da poziraju. Ne upotrebljavam tripod kad snimam i koristim samo prirodno svetlo. Beležim pravi trenutak, na pravom mestu, pod pravim svetlom.“
UMETNIČKA PORODICA Saša je jedan u nizu umetnika u porodici Petričić. Njegov otac Aleksandar, arhitekta po profesiji, bio je izuzetan akvarelista i izlagao je na svim godišnjim izložbama Društva akvarelista Toronta. Stric Dušan Petričić je svetski priznat karikaturista i ilustrator dečijih knjiga.
„Ljudi koje vidite na mojim slikama pogođeni su prirodnim nepogodama. Nalaze se usred užasa zbog ‘više sile’. Radio sam mnogo reportaža za televiziju o tim ljudima. Ali čovek se ipak uvek nekako snađe i život nastavi da ide svojim tokom.“
Primera radi, na fotografiji vidimo tri žene u crvenim haljinama koje su krenule u polje, da beru kukuruz, čaj ili aromatične biljke, iako zemljotres još uvek traje.
Fotografija „Slatko preživljavanje“: Zemljotres je u Nepalu ostavio bez krova nad glavom hiljade ljudi. Deca rade šta mogu – uključujući prodaju roze šećerne vune.
„To su sve lične priče koje svedoče da život ima svoja pravila i da se ljudi različito ponašaju u različitim situacijama.“ – pojašnjava Saša.
Fotografija „Jesenje refleksije“: Ispred zida obloženog metalom nalazi se jedan od brojnih mini parkova u Pekingu. Refleksija jesenjeg lišća, nastala u jednom od retkih sunčanih dana, podarila nam je ovaj divni foto-akvarel.
Nekoliko izloženih radova je iz Severna Koreje, zemlje koja je van dometa većini stranaca.
Na jednoj fotografiji vide se „srećni“ ljudi i deca kako se kupaju u bazenu. „To su glumci“– kaže Saša. Objašnjava da je glavni grad Pjongjang napravljen da prikaže „dostignuća“ zemlje i „sreću“ ljudi koji tu žive. Čista propaganda.
„Posebno odabrani ljudi žive u Pjongjangu. Oni glume sreću. Ne može svako da živi tu. Novinarima, bilo da dolaze pojedinačno ili u grupi, dozvoljeno je da borave samo u tom gradu i stalno pod nadzorom zvaničnika.“
„Kej u Tel Avivu“ je jedina fotografija na izložbi snimljena mobilnim telefonom. „Kada sam odlučio da slikam, nisam imao kameru pri sebi“ – ispričao je Saša.
Saša priželjkuje svoju izložbu u Beogradu jer misli da bi našoj publici bilo zanimljivo da vidi fotografije iz celog sveta, prelepe predele Bliskog Istoka, Islanda, Kolumbije, Amazonije, ali i mesta koja baš i nisu naročito atraktivna. „Pojedina mesta nikada ne bih izabrao za odmor, recimo Nepal posle zemljotresa, ipak često sam kao novinar išao baš tamo…“
Ona magazin: Šta je ono što najviše muči Kanađane jer i oni ponekad imaju ‘mrak u očima’, a nisu u ratu i nisu pogođeni prirodnim katastrofama?
Saša Petričić: Iste stvari koje muče ljude širom sveta. Ovde je život relativno dobar kada se uporedi sa nekim drugim zemljama u kojima sam bio. Gde god ljudi da žive, postoje svari koje im se ne dopadaju. Ekonomsko pitanje je svuda na svetu važno, pa i u Kanadi. Ako nisu srećni, oni žele bolju ekonomsku situaciju. Veću sigurnost, ali u tome ne uspevaju. Teško je danas mladim ljudima, da kupe kuću i pronađu dobar posao, pri tome svako mora da nađe svoj smisao i razlog zašto živi. Ljudi ponekad kažu da je u Kanadi ‘dosadno’ – ali na svim kontinentima gde sam bio, upoznao sam ljude koji žele da dođu u Kanadu da im bude ‘malo dosadno’. Kako sam obišao veći deo sveta, mogu da kažem da najviše volim da živim u Kanadi gde je ‘dosadno’.
Ona magazin: Savet za mlade kolege – novinare i fotoreportere?
Saša Petričić: „Ako žele da uspeju, najvažnije je da znaju da rade više stvari: da fotografišu, snimaju, da budu novinari, da razumeju i poznaju tehnologiju, da istražuju. Sve je postalo komplikovanije nego kada sam ja počinjao. Generalno, trebalo bi što više stvari da znaš da radiš i da budeš fleksibilan. Takav je postao svet i zahtevi tržišta. Oni koji bi da rade samo jedan posao, to mogu da ostvare samo na kraju svoje karijere, kad su se već afirmisali i postali poznati u svom biznisu. Tek tada je moguće da sebi priušte taj ‘luksuz’.“
„Volim da putujem i istražujem svet“
Saša Petričić ističe da je oduvek bio zainteresovan za fotografiju i film i dodaje: „Već u srednjoj školi sam snimao filmove. Na fakultetu sam još uvek bio u nedoumici oko svog budućeg zanimanja. Da nisam dobio posao na televiziji, možda ne bih ostao u novinarskom poslu. Vizuelna komunikacija me je uvek više zanimala.“
Saša kaže da bi za desetak godina voleo da putuje više i da fotografiše više, nego da radi novinarske -dnevne priče. „Želeo bih da imam više vremena koje mogu da provodim po svom nahođenju, nego da sam novinar na zadatku sa striktnim vremenskim rokovima. Volim da putujem i da istražujem svet. Uskoro putujem prvi put za Indiju, gde ću obići Nju Delhi, Čenaj i druga mesta. Vrlo sam uzbuđen zbog novih susreta i otkrića koja me očekuju.“
Četiri kustosa
Izložbu „Nevini posmatrači“ postavila su četiri kustosa: Colleen Clancey (Helio galerije), Bissa Šćekić, Dieter Hessel (Helio galerije) i Milan Šćekić.
Od preko hiljadu fotografija koje je Saša ponudio, kustosi su u prvom krugu odabrali 400, zatim 158, pa 52 i na kraju 35 fotografija, koliko je predstavljeno na izložbi. Sve je rađeno u dogovoru sa umetnikom.
Članovi tima kažu de je bilo zadovoljstvo raditi, zbog kvaliteta ponuđenog materijala. Većina od hiljadu fotografija zaslužila je da se nađe na ovoj izložbi, samo da je bilo dovoljno zidova.
Izložbu prati knjiga fotografija Saše Petričića „Innocent Bystanders“ (Nevini posmatrači) koja se može nabaviti u galeriji Helio u Torontu.
Piše: Marina Bulatović
Foto: Milan Čobanov i Lazar Petrović
Sašu Petričića možete pratiti na Instagramu (@sasapetricic). Njegovih hiljadu fotografija prati hiljadu kratkih priča.
